Ил-112В: нова генерација руског лаког транспортера

Вицепремијер РФ Дмитриј Рогозин изјавио је да ће већ ове године руско небо бити богатије за још један тип авиона. Ради се о лаком војно-транспортном авиону Ил-112В. Његов премијерни лет се очекује већ крајем ове године. Поред овог авиона, руска авиоиндустрија успешно развија пројекте тактичког ловца МиГ-35, а такође и пројекат хеликоптера Ка-62 као и путничког авиона МС-21.

Извор: Allocer/ wikimedia.orgИзвор: Allocer/ wikimedia.org

Ил-112В је руски лаки војно-транспортни авион нове генерације, који је конструисан како би заменио старије авионе Ан-26. Као и код свог претходника, ради се о концепцији слободно-носећег висококрилца. Основни захтев приликом његове конструкције је био да се добије апарат који је способан да користи кратке аеродромске писте, укључујући и принудно направљене полетно-слетне стазе које уопште нису бетониране (пустиње, ливаде, њиве). Такође, инсистирало се да се добије летелица која је веома лака за одржавање, а коју одликује висок степен техничке жилавости приликом експлоатације са радним веком од готово 35 година (45,000 радних часова или око 30,000 полетања). Поред ових карактеристика захтев је био да летелица буде далеко једноставнија за управљање, бржа, као и да има увећани оперативни досег лета, што су јој обезбедили нови, знатно економичнији мотори.

Приликом његовог техничког развоја направљене су 2 основне верзије овог авиона:

  • Ил-112Т за цивилно тржиште и
  • Ил-112В за војну употребу

Према проценама које су рађене још 90-их година, закључено је да су потребе за овим авионом које има Русија и остале државе у склопу ЗНД (Заједнице независних држава) крећу у распону између 300-1000 ових апарата, и то у обе наведене верзије (војној и цивилној).

Нема пара, нема ни авиона

Рад на пројектовању овог авиона започео је средином 90-их година, и то новцем конструкторског бироа „С. В. Иљушин“. Првобитно је замишљено да Ил-112 буде класични путнички авион. За финансирање овог пројекта образована је компанија „Ил-Башкирия“.  

У тим тешким временима за РФ, финансирање за развој оваквог пројекта и његову серијску производњу, планирана је од продаје башкирске нафте. Серијска производња је требала да отпочне 1994. године у ОАО „Кумертауское авиационное производственное предприятие“ (КумАПП), који се данас налази у холдингу „Вертолеты России“, а познат је по производњи и ремонту хеликоптера из серије Камов. Међутим, услед разноразних проблема, махом финансијске природе такви планови нису реализовани.

Након тога, одлучено је да се производња пресели у Вороњеж тј. тамошњу авиокомпанију „Воронежское акционерное самолётостроительное общество“ (ВАСО).

Уследило је затишје које је трајало читаву деценију... У априлу 2004. године пројекат авиона Ил-112В (верзија намењена војним потребама) победио је на конкурсу који је организовало Министарство одбране РФ, и то у веома оштрој конкуренцији где су представљени технички пројекти авиона сличне концепције МиГ-110, М-60ЛВТС и Ту-136Т. Очекивало се да његов прототип полети већ 2006. године, а да се наредне 2007. произведе пробна партија ових авиона. Његова серијска производња би се финансирала из буџета Мод РФ тј. постала би део великог пројекта опремања руске војске у периоду 2011-2020. године. Установљен је чак и темпо производње ових авиона, која би износила 18 летних јединица на годишњем нивоу. Међутим, поново је дошло до проблема око финансирања овог пројекта, његова динамика је успорена и цео посао одложен до даљњег.

Чинило се да је овај пројекат осуђен на пропаст када се у мају 2011. године Министарство одбране РФ одлучило за куповину војно-транспортних авиона Ан-140. Већ у јуну месецу исте године инжењери ВАСО су прекинули рад на изради пробних верзија овог авиона и пројекат је у потпуности стао.

Извор: Allocer/ wikimedia.orgИзвор: Allocer/ wikimedia.org

Министар Шојгу спасава пројекат Ил-112В

После читавог низа пропуштених година, главна команда Војно-ваздушних снага Русије (ВВС) констатује насушну потребу за оваквим типом авиона у својим јединицама. Они у јануару месецу 2013. године организују састанак са изузетно агилним министром одбране, генералом Шојгуом, у циљу реактивирања овог пројекта. Основна замисао је била да авион Ил-112В у перспективи замени флоту старих авиона Ан-26. Министар Сергеј Шојгу прихвата аргументацију својих колега из ВВС и налаже да се обезбеде допунска средства за наставак финасирања пројекта, који би укључио и интеграцију новог турбо-елисног мотора. Од средине 2013. године рад на пројекту креће пуном паром.

Већ у децембру 2014. године прес-служба компаније ОАО „Авиационный комплекс им. С.В. Ильюшина“ објављује да је закључен уговор са Министарством одбране РФ за даљи развој пројекта војно-транспортног авиона Ил-112В. Обезбеђена су и значајна финансијска средства у износу од 1,3 милијарде рубаља за модернизацију производне линије у фабрици ПАО „ВАСО“ која ће склапати ове авионе. У целом овом пројекту ће учествовати и компаније АО „Климов“, АО „Авиастар-СП“ као и ЗАО „Аэрокомпозит“.

Од 2016. године почиње реализација пројекта израде првог прототипа овог авиона, а планови за његово прво полетање се ограничавају за крај 2017. године. Компанија АО „Авиастар-СП“ израђује прве конструкционе елементе за овај авион. У децембру 2016. године у вороњешком авио-заводу ПАО „ВАСО“  направљен је труп првог Ил-112В, а 26. јануара 2017. године и крило првог летног прототипа, који ће носити серијски број 01-01. Током ове године пројекат се развија у свим својим сегментима, тако да је већ у фебруару започео рад на конструисању пилотског тренажера који је неопходан за обуку пилота који ће управљати летелицом приликом њеног првог лета. Већ у априлу исте године из компаније „Климов“ пристигла је прва количина нових турбо-елисних мотора ТВ7-117СТ који су већ монтирани на прототип авиона. Да би летелица у пуном обиму била испитана набављен је и специјални сет опреме КБТИ-М, који ће бити интегрисан на прототипски образац. У току су завршне техничке припреме пред његов први лет који се очекује почетком јула месеца ове године, након чега ће уследити завршна државна испитивања која ће одобрити његову серијску производњу. Очекује се да серијска производња овог авиона дефинитвно отпочне најкасније 2019. године, са годишњим темпом од 12 летелица Ил-112В.

По завршетку целог посла, и почетка серијске производње овог авиона, очекује се да у пројекат и уђе компанија „Радиоэлектронные технологии“ (КРЭТ) која ће Ил-112В опремити специјалним средствима за противелектронску борбу. Ради се комплексима индивидуалне заштите од противничких ракета „Витебск“ и „Президент-С“ који штите авион од противничких ракета опремљених инфрацрвеним, ултра-љубичастим, оптичким и радарским главама за самонавођење.

Основне техничко-тактичке карактеристике Ил-112В (упоређене са карактеристикама Ан-26) 

Посада = 2 пилота/ Ан-26 = 6 пилота

Капацитет путника = 44 (податак за цивилну верзију авиона). Претпоставка је да ће Ил-112В моћи да носи око 30 војника под пуном ратном опремом као и Ан-26

Носивост = 5 т/ Ан-26 = 5,5 т

Дужина = 23,49 м / Ан-26 = 23,87 м

Распон крила = 25,74 м / Ан-26 = 29,20 м

Висина = 8,9 м / Ан-26 = 8,5 м

Максимална полетна маса = 21 т / Ан-26 = 24 т

Капацитет резервоара = 7200 л / Ан-26 = 7,080 л

Максимална брзина = 550 кмч / Ан-26 = 540 кмч

Крстарећа брзина = 450 - 500 кмч / Ан-26 = 430 кмч

Практични долет = 2400 км при терету од 3,5 т / 1000 км при максималном терету од  5 т/ 5 200 км празан без икаквог терета ( Ан-26 / празан 2660 км / са теретом око 1,100 км)

Плафон лета = 7 600 м / Ан-26 = 7 300 м

Основне карактеристике мотора

Број мотора = 2

Тип мотора = турбоелисни

Мотор = ТВ7-117СТ / Ан-26 = АИ-24ВТ

Снага = 2 × 3000 Кс / Ан-26 = 2 х 2,500 Кс

Пречник елисе = 3,9 м / Ан-26 = 3,9 м

Потрошња горива = 175 грама на Кс/час (Ан-26 = 254 грама на Кс/час)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.