Американци страхују од инвазије „белих људи“ са севера

Лав Феодосејев/TAСС
Запад са великом пажњом прати нарастање руске војне моћи на подручју Арктика. Овај део планете је од изузетно важног, стратегијског значаја. Арктик обилује и озбиљним енергетским ресурсима, а преко њега воде и кључне трајекторије за нуклеарне нападне пројектиле који би били активирани у случају масивног нуклеарног рата.

Све ово иницира западне медије који се баве војном проблематиком да анализирају тренутно стање руске војске која делује на овом простору. Тако је амерички портал The National Interest недавно направио краћу анализу могућег ратног сукоба на Арктику, конкретно борбених средстава који би од стране руске војске били примењени у случају евентуалне оружане конфронтације.

Ледоломци

Бродови који се пробијају кроз санте леда, тзв. ледоломци, и даље представљају основни вид транспорта и превоза трупа на Арктику. По овом параметру руска морнарица се налази далеко испред својих западних конкурената. Руси поседују највећи број бродова овог типа, и тренутно су у овој категорији - најјачи на свету. Поред ледоломаца који погоне дизел мотори, Руси поседују и пловила на атомски погон.

Најмоћнији нуклеарни ледоломац на свету „Арктик” поринут је 16. јуна 2016. у Балтичком заводу у Санкт Петербургу. Изградња ледоломца ће бити завршена до краја 2017. године / Руслан Шамуков / TAССНајмоћнији нуклеарни ледоломац на свету „Арктик” поринут је 16. јуна 2016. у Балтичком заводу у Санкт Петербургу. Изградња ледоломца ће бити завршена до краја 2017. године / Руслан Шамуков / TAСС

Њихов потенцијал за борбено-транспортни превоз трупа, муниције, горива итд. је напросто огроман, и од виталног је значаја за интензивну и континуирану битку на овом веома негостољубивом делу света.

У ери глобалног загревања, где долази до топљења ледене плоче на Арктику, њихов значај постаје још већи. Ледена плоча пуца, лед се ломи, велики број изузетно опасних и непредвидивих санти плута Северним океаном. Воде око Арктика постају својеврсна минска поља, састављена од бесконачно много природних „мина“. Ове ледене „мине“, могу очас посла да пошаљу сваки брод у дубине хладног и мрачног океана.

МиГ-31БМ ноћна мора америчких бомбардера

МиГ-31 / Донат Сорокин / TAССМиГ-31 / Донат Сорокин / TAСС

Арктички услови искључују примену носача авиона приликом извођења ваздушних борбених операција на овом простору. То у великој мери повећава значај поседовања копнених аеродромских капацитета и база у ближем или даљем радијусу од места условне конфронтације.

Идеалан борбени апарат, који би са својим долетом одлично покривао ово поприлично велико подручје јесте ловац пресретач Миг-31БМ. Поред изузетне брзине (3,000 км/ч), ови авиони поседују моћне радаре великог домета (300+ км) који могу да открију и истoвремено униште велики број ваздушних циљева (укључујући и објекте са „стелтним“ карактеристикама). Између осталог, у његовој опреми се налази засигурно најбоља ракета великог домета која је тренутно у оперативној употреби. Ради се о ракети Р-37 домета до 300км, која по својим карактеристикама нема достојног аналога у светским размерама. Поред ње ту се налазе и ракете Р-33, са модификацијом Р-33С, домета до 160км.

Руски научници интензивно раде на развоју још моћније ракете ваздух-ваздух КС-172, која је намењена ловцу 5. генерације ПАК-ФА али и Су-35С. Њен ефективни домет би наводно износио готово 400км! Колико су Руси далеко испред остале конкуренције на овом плану, сведочи чињеница да аналогне америчке ракете великог домета AIM-152 AAAM и AIM-47 Falcon имају максимални домет од „свега“ 172-210км.

Ту-95 и Ту-142

у-95МС. Илустрација: Марина Лисцева/wikipedia.orgу-95МС. Илустрација: Марина Лисцева/wikipedia.org

Сурови услови Арктика у великој мери онемогућавају живот на овом подручју. Комуникација нема, или и ако их има, оне су током већег дела године веома непроходне. Аеродроми се могу пребројати на прстима једне руке, а и они су међусобно удаљени хиљадама километара. Све ово отежава примену авијације, тог изузетно важног борбеног ресурса, којем је потребна огромна количина горива и остале додатне логистике.

За решавање оваквог задатака, Руси имају грациозне турбо-елисне бомбардере Ту-95 „Медвед“ који захваљујућу својој конструкцији и економији лета, могу да делују у радијусу од чак 5,000км. Одличне су борбене носивости, што омогућава да ови бомбардери могу да употребе широк спектар против-бродских и крстарећих ракета, изузетно великог домета. Такође, варијанта овог авиона Ту-142, која је специјално развијена за морнарицу у свом борбеном арсеналу поседује и средства за борбу против противничких подморница.

Спецназ трупе за муњевити рат

У последње време Русија је драматично интензивирала процесе развоја својих високомобилних копнених јединица, специјализованих за вођење борбе у суровим арктичким условима (арктичка борбена група за специјалне операције). Ту се пре свега мисли на развој адекватне структуре за боравак ових трупа, које ће да буду база за фомирање тзв „Северне армије“.

Руси су већ успели да формирају изузетно модерну специјализовану структуру ранга дивизије (око 10,000 челичних бораца) која се састоји из оклопно-механизованих и моторизованих јединица, подржаних са великим бројем артиљеријско-ракетних и транспортних средстава.

Интензивно се ради на опремању ових јединица специјалном техником, и то у целокупном спектру. Од индивидуалне опреме, транспорта, па све до софистицираних система за извиђање, ПВО и борбених оклопних средстава.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.