Русија убрзано гради непробојни ешелонирани противракетни бедем

Антеј - 2500.

Антеј - 2500.

Виталиј В. Кузмин
Руска армија ће до 2025. године створити практично непробојни систем противракетне одбране, који ће бити образован из 3 основна ешелона. У основи, ови ешелони ће се састојати из перспективних борбених система који се налазе при крају техничког развоја. Први ешелон одбране ће чинити ракетни комплекс ПРО екстремно великог домета, у другом ешелону ће се налазити ракетни комплекс ПВО/ПРО средњег и великог домета, и у трећем ешелону ПВО комплекси кратког домета.

Интензиван рад на образовању једног оваквог ултра-софистицираног система одбране испровоциран јеубрзаном изградњом америчких противракетних база на простору Источне Европе. Наиме, постоји оправдана сумња да силоси у којима се налазе пројектили намењени пресретању руских стратешких ракета, врло лако могу да послуже и за смештај нападног оружја какве су нпр. балистичке ракете земља-земља средњег домета. Све ове ракете, попут интерконтиненталних балистичких ракета, могу да носе нуклеарне бојеве главе. Ракетни силоси у којима се званично налазе антибалистичке ракете Стандард СМ-3, могу се са техничке стране оквалификовати као вишенаменски, тј. оспособљени да послуже за смештај веома опасног офанзивног оружја домета до 5,000км.

Пројекат А-235 „Нудољ“ као основни стратегијски штит

Први ешелон одбране (говоримо о средствима екстремно великог домета) је базиран на концепцији пројекта А-135 „Амур“. Наиме, на бази овог комплекса који је иначе намењен непосредној одбрани Москве од нуклеарног напада, руски конструктори развијају комплекс А-235 „Нудољ“. Овај пројекат би требао да буде готов до 2020. године. За овај систем су предвиђена 2 типа антибалистичких ракета. За оба типа ових ракета је предвиђено да могу да носе атомске бојеве главе. Њихова снага се креће у распону од 10кт-2мт. Тренутно се овај систем налази у фази интензивних тестирања на ракетним полигонима у Казахстану.

Нудољ / Press ServiceНудољ / Press Service

Приликом интеграције комплекса ПРО А-135 „Амур“, за њега су конструисане 2 ракете. Ракета ознаке 53Т6 „Газела“- кратког домета и ракета ознаке 51Т6 Азов - „Горгона“ великог домета. Почетком 2006. године започео је процес разоружања овог комплекса ракетама великог домета 51Т6, услед истека њиховог ресурса. Од тада је А-135 „Амур“ опремљен само ракетама 53Т6 које се налазе у оперативном стању. Ова ракета према техничкој спецификацији може да пресретне и уништи балистичке објекте на даљинама до 100 км, док је зона уништења циља по висини до 30 км. Међутим, реални показатељи који су добијени на комплексним техничким тестирањима ове ракете, доказали су да ракета 53Т6 поседује знатно боље способности од оних који су приказани у техничкој документацији приликом њиховог атеста. Генерални конструктор овог комплекса, руски електронски инжењер и експерт за радарску електорнику генерал А.Г. Басистов, изјавио је да ракета 53Т6 у односу на фабричке податке за 2,5 пута има већи хоризонтални, а за чак 3 пута већи вертикални домет! То практично значи да ова ракета, према најновијим оперативним проценама, може да пресретне циљеве до 250 км по даљини, и до 90 км по висини.

Што се тиче ракете 51Т6 „Горгона“, која је подсећамо намењена пресретању балистичких циљева на екстремно великим даљинама и висинама, она се због истека техничких ресурса повукла из оперативне употребе. Међутим, на овим хипербрзим ракетама су у међувремену интензивно радили руски научници који су хтели не само да искористе њен несумњиво висок потенцијал, него и да са новим техничким решењима повећају њене укупне борбене могућности. Према подацима који долазе из неименованих извора из ВПК (војно-индустријски комплекс), руским конструкторима је пошло за руком да створе правог „монструма“ од ове ракете. Наиме, извор оперише информацијама да су техничко-тактичке могућности ове ракете напросто фантастичне. Према тим подацима, оперативна даљина уништења балистичких циљева модернизованом ракетом 51Т6 „Горгона“ износи читавих 1,500 км, док је вертикална зона уништења досегла 750км! Дакле, она није способна само да пресретне и уништи балистичке објекте, већ и сателите у орбити, те се са правом може назвати и „убицом сателита“.

Изузетно важна новина коју поседује А-235 „Нудољ“ у односу на комплекс ПРО А-135 „Амур“, јесте покретљивост, мобилност. Ракете се налазе на транспортним платформама сличним као и код комплекса стратегијске намене „Топољ-М“. Раније су ракете биле стациониране у ракетним силосима, што је значајно смањивало њихове оперативно-тактичке могућности. Када се овај систем усвоји у наоружање и покрене његова серијска производња, очекује се да до 2025. године први ешелон одбране покрије све ракетне коридоре од стратешког значаја по територију Руске Федерације, и да их са осталим линијама одбране учини практично непробојним.

Пројекат „Прометеј“ – гарант херметички затвореног неба

Средњи ешелон одбране ће бити поверен новом вишенеменском систему С-500 „Прометеј“. Зашто вишенаменском? Па зато што је С-500 „Прометеј“ намењен да се ефективно супротстави готово свим летећим објектима, у целокупном свом дијапазону, од интерконтиненталних балистичких ракета чије бојеве главе долазе из космоса, па све до авио-бомби. Прича се да ће С-500 бити састављен од 2 међусобно увезана аутономна подсистема. Једног који је намењен извршавању задатака које имају класични ПВО системи, и другог који ће бити намењен противракетној одбрани. Такве могућности ће му обезбедити посебан сет ракета, које се развијају за овај систем. Једна од њих носи ознаку 40Н6М, чији хоризонтални домет достиже читавих 600 км. Ради се о ремек делу руских конструктора, о једној изузетно потентној ракети, која за 3 пута премашује максимални хоризонтални домет америчког ПРО система THAAD. Поред горе поменуте ракете, за С-500 су предвиђена још 2 типа ракета 77Н6-Н и 77Н6-Н1 које је развила компаније „Факел“, а које спадају у категорију антибалистичких ракета које су по својим карактеристикама блиске ракети 53Т6 „Газела“, а која се налази у саставу класичног система ПРО А-135 „Амур“. Ове ракете развијају изузетно велику брзину приликом свог лета, и спадају у најбрже ракете таквог типа на свету. За разлику од америчког аналога THAAD, чија ракета лети брзином од 1000 м/сек., ракете испаљене из руског комплекса С-500 „Прометеј“ достизаће брзине од читавих 3,600 м/сек.! Захваљујући овој брзини, руске ракете ће моћи да обарају минијатурне балистичке циљеве чија брзина достиже 7,000 м/сек, што је мисаона именица за америчке системе ПРО. Нови типови радара са активном фазном радарском решетком, који ће бити део овог комплекса, омогућиће откривање балистичких ракета на даљинама до 2000 км (а оне са минималним радарским одразом ЕПР 0,1 м2 на даљинама до 1200км).

Поред Тора и Панцира ни игла не може да пролети

И на крају треба споменути и последњи борбени ешелон у склопу овог система, а који ће се састојати углавном од система кратког домета. Његов основни задатак је борба против ракета ваздух-земља, класичних и навођених авио-бомби, противрадарских ракета и осталог високопрецизног оружја последње генерације, авиона тактичке и ловачке авијације, крстарећих ракета, хеликоптера, беспилотних летелица итд... Гледајући сложеност побројених задатака, најбоље оруђе за њихово успешно решавање припада ракетном комплексу кратког домета ПВО „Тор-М2“.

Комплекс ПВО „Тор-М2“ поседује висок степен аутоматизације комплетног процеса од откривања циља, њихове селекције, па све до момента њиховог гађања тј. уништења. Компјутер који је део овог комплекса врши одабир најопаснијих ваздушних циљева, спроводи њихово перманентно праћење и врши његово гађање чим уђу у  зону домета ракете. Основно оружје по којој је „Тор“ препознатљив јесу његове ракете. Ради се о изузетно агилним ракетама које су способне да маневришу под оптерећењем до 30g, при чему развијају брзину од око 3000 км/ч. Овакве летне способности ракете омогућавају извршавање широког спектра различитих задатака. Ракете су похрањене у вертикалне спремнике, што омогућава дејство у свим правцима (круг 360 ст.) Хоризонтални домет ових ракета је до 15 км, док је по висини ракета способна на уништи циљ који лети 10 км високо од тла.

Поред ракетног комплекса „Тор-М2“, руски конструктори су развили и хибридни, топовско-ракетни комплекс ПВО „Панцир-С2“. Овај комплекс се у јединицама руске војске појавио 2015. године. Одликује га изузетно кратко време реакције, од откривања циља па до дејства по њему. Овај процес траје свега неколико секунди, док је време између лансирања 2 ракете 1,5 сек. По овим параметрима „Панцир-С2“ нема достојног ривала у свету. Поред обарања авиона и хеликоптера, његова посебна посластица су беспилотне летелице и крстареће ракете, као и остали типови високопрецизног ваздухопловног оружја чија брзина достиже 1000 м/сек. Циљеви који имају смањену  радарску рефлективност и који су практично невидљиви ЕПР 0.03-0.06 м2, овај комплекс уништава са високим степеном успешности (0.7 са једном ракетом, 0.99 са две ракете). Зона уништења циљева је 20 км по даљини и 15 км по висини. Поред ракета којим је опремљен овај систем, ту се налазе и спарени аутоматски топови 2А38 у кал.30мм борбене каденце од 5,000 граната у минути. Борбени комплет једног компелкса „Панцирь-С2“ се састоји од 12 ракета и 1400 граната спремних за моменталну употребу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.