„Сиријски експрес“: логистичка мега-операција руске армије

Виталиј Анков/РИА Новости
За транспорт терета Руси користе велике десантне бродове пројекта 775 (НАТО код-Жаба), пројекта 1171 (НАТО код- Тапир/Алигатор), групу великих цивилних теретних танкера „Двиница-50“,“Кызыл-60“ „Кологда-50“, „Казань-60“, као и танкере-гиганте Sparta III и Sparta II носивости од готово 10,000 тона.

Поред снабдевања морским путем, Руси су отворили и ваздушни „коридор“ за подршку својим трупама у Сирији. У саставу ваздухопловне транспортно-логистичке групе налазе се авиони АН-124 „Руслан“, ИЛ-76, АН-72 и ТУ-154.

У јесен 2015.године, после закључења споразума са Сиријом о војној помоћи Русије њеној војсци у рату са терористима, из Русије у ту земљу је потекла река војне и хуманитарне помоћи. Непрекидна логистичка операција добила је и своје незванично име „Сиријски експрес“, и спада у највеће операције таквог типа у свету. Русија такву операцију није имала још од времена СССР-а, и рата у Афганистану.

По свом обиму и специфичности, „Сиријски експрес“ је постао предмет великог интересовања иностраних војних експерата и средстава масовног информисања.

Према страним војним експертима, трошкови руске војне кампање у Сирији се крећу од 2,5 па до 8 милиона долара на дневном нивоу, у зависности од интензитета борбених дејстава. У модерном времену, ово су ипак релативно подношљиви трошкови, када се узме у обзир обим руског војног ангажовања у Сирији, где је у великој мери присутна ваздухопловна компонента опремљена софистицираним убојним средствима. Оваква цена ратних операција, хиљадама километара далеко од руске границе, постигнута је и захваљујући одлично организованом и фреквентном снабдевању ваздушним и поморским путем.

Поморска транспортно-логистичка група

Основне тачке за слање товара поморским путем за Сирију, налазе се у лукама Севастопољ и Новоросијиск. Одатле су бродови, што појединачно, што у конвоју, у прво време долазили до луке Мина ел-Беида, која се налази северно од града Латакија. Тек по отпочињању ратних операција руске војске основни пункт за доставу терета је постала руска војна база у Тартусу. Крајем 2016.године, руске инжењеријске јединице су у саобраћај пустили обновљену железничку пругу која повезује луку Тартус и руску авио-базу у граду Хмејмим, што је значајно поједноставило пребацивање товара са морске обале до стратешки важних војних чворишта у дубини сиријске територије.

За транспорт терета, Руси користе велике десантне бродове пројекта 775 (НАТО код-Жаба) . Основане су претпоставке да Руси у оквиру „Сиријског експреса“ користе 5 бродова ове класе („Азов“, „Королев“, „Ямал“,„Новочеркасск“ и „Цезарь Куников“). У базу у Тартусу на месечном нивоу пристану 2 оваква „накрцана“ брода. Један брод ове класе је способан, да на даљину до 6,000 наутичких миља, превезе 12 тенкова и оклопних транспортера, са 340 војника под пуном ратном опремом, или 480 тона различитог терета.  

Велики десантни брод проекта 775. Извор: Георгиј Чернилевскиј/ Wikipedia.org Велики десантни брод проекта 775. Извор: Георгиј Чернилевскиј/ Wikipedia.org

Опремљен је са 2 дизел агрегата снаге 9,600 Кс, и са 3 дизел- генератора снаге 750 Киловата. На отвореном мору може да борави и до 30 дана.

Поред ових бродова у саставу поморске логистичке групе се налазе и велики десантни бродови пројекта 1171 (НАТО код- Тапир/Алигатор), и то: „Саратов“, „Николай Вилков“ и „Николай Фильченков“. Бродови ове класе имају 2х већи капацитет од класе 775, и он достиже и до 1,000 тона различитог терета. Примера ради, бродови класе „Тапир“ могу да превезу 20 основних борбених тенкова, или 45 оклопних транспортера на даљину до 4,800 наутичких миља. Опремљени су са 2 дизел агрегата, снаге 9,000 Кс, а аутономија на отвореном мору износи 15-20 дана. База у Тартусу прима најмање 1 овакав брод на месечном нивоу.

Велики десантни брод проекта 1171. Извор: wikipedia.org Велики десантни брод проекта 1171. Извор: wikipedia.org

Према изворима који долазе из Турске, а чије поморске патроле помно бележе сваки брод који из Црног мора уплови и прође кроз Босфор, „Сиријски експрес“ у свом саставу има и групу великих цивилних теретних танкера који товар превозе у контејнерима. Ту се налазе танкери „Двиница-50“, “Кызыл-60“, „Вологда-50“, „Казань-60“, који су за потребе Црноморске флоте купљени у Турској и Украјини, а такође и танкери-гиганти SPARTA III и SPARTA II. Ови бродови имају теретни капацитет од 4,500 па до 9,500+ тона корисног терета. Према тим изворима само од почетка 2017.године кроз Босфор су прошла укупно 83 руска брода који су отпловили у правцу Сирије.

Танкери класе „SPARTA“ су специјализовани за контејенерски прекоморски транспорт. Величине су фудбалског терена. Њихови транспортни капацитети су способни да одједном превезу чак 300- 450 контејнера, од којих је сваки тежак 22 тоне. Погони га дизел агрегат снаге 6,600 Кс. Аутономија износи око 5,000 наутичких миља (30 дана на отвореном мору)

Извор:  Слободан ЂукићИзвор: Слободан Ђукић

Ваздухопловна транспортно-логистичка група

Поред снабдевања морским путем, Руси су отворили и ваздушни „коридор“ за подршку својим трупама у Сирији. У саставу ваздухопловне транспортно-логистичке групе налазе се авиони Ан- 124 „Руслан“, Ил-76, Ан-72 и Ту-154. Терет се из великих војно- транспортних авиона Ан-124 „Руслан“ и Ил-76, готово свакодневно доставља директно на авио-базу „Хмејмим“ и аеродром у Дамаску. Захваљујући свом огромном товарном капацитету и великом долету (Ан-124 „Руслан“ може да понесе 120 тона терета и прелети даљину од 5,000км), Руси су у Сирију пребацили ракетни комплекс ПВО-ПРО великог домета С- 400 „Тријумф“, затим борбено-транспортне хеликоптере Ми- 8АМТШ-В „Терминатор“, јуришне хеликоптере Ми-24, Ми-35М и другу опрему великих габарита. Такође, и војно-транспортни авиони Ил-76 са својим модификацијама, уопште нису наивни када треба брзо и поуздано пребацити велику количину терета, мерену у десетинама метричких тона, на практично други крај света. Овај тип авиона може да понесе 60 тона терета на даљине и до 4,000км.

АН-124 "Руслан". Извор: Vanisheduser21431/wikipedia.org (CC)АН-124 "Руслан". Извор: Vanisheduser21431/wikipedia.org (CC)

За прерасподелу терета по унутрашњим правцима у оквиру Сирије, руска ВКС користе војно-транспортну верзију авиона Ан-72 који може да понесе до 10 тона терета на даљину и до 2,800км (релација Хмејмим-Дамаск, Хмејмим-Алепо и сл.). За превоз високих званица, официрског и инструкторског кадра, елемената спецназа и сл. Руси користе авионе Ту-154 „Аурора“ капацитета 176 седећих места. Максимални долет овог авиона је око 4,000 км.

ИЛ-76-МД. Извор: Papas Dos/wikipedia.org (CC)ИЛ-76-МД. Извор: Papas Dos/wikipedia.org (CC)

Чврст ланац снабдевања на великим раздаљинама 

Према иностраним изворима, који анализирају способности руске армије да изводи сложену, мултивидовску ваздушно-копнену операцију далеко од своје територије, закључак је да на месечном нивоу у Сирију мора да слети десетине хиљаде тона различитог терета. Министар одбране, генерал Сергеј Шојгу је још крајем 2015.године изјавио да су логистички капацитети руске армије само у току 2 месеца, превезли готово 214,000 тона терета за потребе руске експедиционе групе у Сирији, укључујући ту и хуманитарну помоћ у прехрамбеним производима и одећи за цивилно становништво у Сирији.

Такође, руска армија у наредном периоду планира модернизацију своје базе и луке у Тартусу. Ради се на изградњи гасовода што би омогућило квалитетније енергетско обезбеђење базе, као и проширење пристаништа за пријем целе флоте бродова, укључујући ту и носач авиона „Адмирал Кузњецов“. Логистички капацитети ће исто тако бити значајно увећани. Тренутно је у току изградња великог броја складишта и хангара за прихват велике количине различитог и специјалног терета, као и објеката за стални боравак и ротацију борбених трупа. Укратко, Руси у Сирију нису дошли да би брзо отишли. Њихов боравак у овој земљи ће по свему судећи постати трајна категорија.

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.