Хиперзвучни ловац на сателите и ракете Миг-41 (ПАК ДП)

То се пре свега односи на брзину, јер је основни захтев да ПАК ДП буде хиперзвучна летелица. Његова пројектована брзина би требала да износи око 4,500 км/ч. Ово ће му омогућити ефективну борбу са перспективним хиперзвучним пројектилима који ће представљати окосницу ударног ракетног наоружања у предстојећим деценијама...

Дилему, да ли и даље наставити са производњом изузетног ловца-пресретача Миг-31 или започети рад на развоју нове генерације авиона сличне концепције, поред руске научне елите имали су и народни посланици. Наиме, по први пут се о неком оружју расправљало у дому Госдуме (руски парламент). Ова расправа, у којој су поред посланика учествовали и највиши војни дужносници и експерти-специјалисти из области ваздухопловства, одржана је још 2013. године. После исцрпне дискусије на скупштинском одбору, посланици су заузели став да треба наставити са даљом производњом авиона Миг-31. Без обзира на његову старост, савремени пакет модернизације предвиђен за овај апарат гарантује ефикасну одбрану територије Руске Федерације, и то како из ваздуха тако и космоса, истакли су парламентарни представници. Са друге стране, високи војни гости се нису сложили са оваквим закључцима парламентарне групе, истакавши да је авион Миг-31 застарео концепт и да је неопходно покренути рад на развоју нове генерације ловца-пресретача, са далеко већим борбеним могућностима.

Еволуција најбољег пресретача

Миг-31 је развијен 70-их година прошлог века, са циљем да замени дотадашњи ловац-пресретач Миг-25. Основна замисао је била конструисање летелице која ће сем брзине и достизања велике висине лета, имати и задовољавајуће маневарске карактеристике као и унапређен радар. Такође, планирано је да се дода још један члан посаде (оператер за навигацију и управљање авионом), зарад мањег оптерећења пилота. Да би се решили проблеми везани за побољшану маневарбилност и саму  носивост  авиона, на нови Миг-31 су знатно већој мери примењени материјали на бази титанијума и посебно алуминијумских легура. Већом применом ових материјала добила се чвршћа али и лакша летелица, која је омогућавала већи оперативни досег авиона који је неопходан у задацима који су специфични за ловца-пресретача. Побољшана је и погонска група авиона која се састојала од двопротичних турбомлазних мотора Д-30Ф6, који су омогућавали да се авион тежине готово 40 тона доведе до граница хиперзвучне брзине (максимална брзина Миг-31 износи 3,000 км/ч).

Међутим, можда и највећи помак је достигнут интеграцијом новог радара. Наиме, Миг-31 је први ловачки авион у свету који је опремљен радаром са фазном антенском решетком мод.РП-31 Н007 „Заслон“. Његове техничке могућности су за то време биле импресивне, и једноставно овај авион није имао достојног ривала на планетарном нивоу, када је у питању његов максимални домет и број захваћених циљева. Он је могао да уочи мете величине бомбардера на даљинама и преко 200 км (ловца>120 км), истворемено пратећи до 10 циљева, од чега је могао једновремено да гађа 4 најопаснија циља. За њега су посебно развијене и ракете ваздух-ваздух, великог домета, Р-33, које су могле да испрате могућности овог радара, и погоде циљ на даљини и до 160км.

Ремонт и модернизација крећу после промена у политичком вођству Руске Федерације

Тадашњи СССР је избацио армију од око 500 авиона Миг-31. Његовим распадом, наступило је тешко доба за све, па и за ове авионе. Средином 90-их година сматрало се да је од укупног броја авиона који се налазе у оружаним снагама РФ, свега 20% борбено способно! У међувремену, руски конструктори иако у тешком социо-економском положају, успели су да направе побољшану верзију авиона ознаке Миг-31М, која у суштини никада није заживела јер се држава налазила и катастрофалном, практично умирећем стању, и није било новца. Тек касније је на бази авиона Миг-31Б (верзија која је имала могућност допуне горивом у ваздуху), развијена верзија Миг-31БМ која је усвојена као основни стандард за каснију модернизацију овог авиона. Најважнија тачка у пакету БМ јесте интеграција модернизованог радара „Заслон-М“ који може да добаци на даљину и до 320км. То је за читавих 120км више у односу на базичну верзију овог радара. Такође, овај радар сада може да открије мету величине ловца на даљинама 150, 200, па и више км. Нови радарско-електронски систем омогућава једновремено праћење до 24 циља, од чега компјутер или оператер бира групу најопаснијих циљева и наводи ватру на њих. Један Миг-31БМ сада може уместо 4 да истовремено гађа и до 8 различитих циљева. За овај авион је развијена и ракета великог домета Р-37 која има оперативан домет од чак 300+км. Ова ракета нема апсолутно никаву конкуренцију у свету (америчка ракета в-в са највећим дометом AIM-47 „Falcon“ има максимални домет од 210км). Са оваквим наоружањем Миг-31БМ може да пресреће балистичке и крстареће ракете, а такође и да уништава непријатељске сателите који оперишу у ближој земљиној орбити (пројекат против-сателитске ракете са кинетичком бојевом главом 79М6 „Контакт“) . Борбена патрола састављена од 4 авиона Миг-31БМ (види слику) може да покрива простор од око 380,000км²(напомена аутора, Србија има површину од 88.361 km²).

Динамика модернизације Миг-31 подразумева оперативно оспособљавање још 60 авиона на стандард Миг-31БМ, до почетка 2020. године. Претпоставља се да се у редовима руске војске налази више од 100 модернизованих авиона Миг-31БМ.

Илустрација: Слободан Ђукић

Основни циљ – загосподарити брзином и висином

Међутим, без обзира на заиста одличне карактеристике модернизованог авиона Миг-31БМ, руски војни врх сматра да је то недовољно, и залаже се за његову замену перспективним ваздухопловним комплексом за пресретање на великим висинама ПАК-ДА. Овакав начин промишљања је и из перспективе аутора овог текста, добар и логичан потез, с обзиром на надолазећа времена која ће засигурно донети озбиљан помак посебно када је у питању развој хиперзвучног ударног наоружања, али и са аспекта даље еволуције ваздухопловне технике и наоружања које ће морати испратити овакав пројекат. Поставља се питање, како би се Миг-31БМ изборио са оваквом претњом, без обзира што Руси посвећују велику пажњу развоју земљаских ПРО система, који се са данашње тачке технолошког развоја заиста могу назвати „свемогућим“.

Чудо технике и електронике: Како ће изгледати ловац шесте генерације?

Како је нешто раније објављено на сајту Руска Реч, ради се о потпуно новом концепту авиона, ознаке ПАК-ДП Миг-41. Према речима људи који учествују у овом пројекту, његове карактеристике ће бити права авангарда у односу на постојеће авионе, који се тренутно налазе у оперативној употреби. То се пре свега односи на брзину, јер је основни захтев да ПАК ДП буде хиперзвучна летелица. Његова пројектована брзина би требала да износи око 4,500 км/ч. Ово ће омогућити ефективну борбу са перспективним хиперзвучним пројектилима који ће представљати окосницу ударног ракетног наоружања у предстојећим деценијама. Захваљујући брзом развоју управљачког софтвера, затим густе мреже орбиталних и земаљских система раног откривања и јављања, планира се да овај авион постане и даљински управљана беспилотна летелица.

Поред овога, један од основних задатака је да авион буде невидљив за противничке радаре што је одлика авиона 5. генерације, као и да буде оспособљен да достиже висине које су за сада само мисаона именица. Дакле, овај авион ће по свему судећи поред пресретања хиперсоничних пројектила који долазе из космоса, бити и „смрт“ за структуру непријатељских сателита која се налази у земљиној орбити.

Његови главни квалитети су максимална брзина и оперативни борбени радијус (даљина и плафон лета). Маневарске способности које се важне за успостављање ваздушне превласти нису на листи приоритета када је у питању развој овог авиона

Уколико се крене са његовим развојем, овај авион би по први пут могао видети светло дана негде у интервалу између 2025 - 2026. године. Са овим прелиминарним временским периодом сагласна је струка. Судећи по његовим пројектованим карактеристикама, Миг-41 или ПАК ДА ће бити достојан наследник Миг-31. По много чему, Миг-41 ће бити најбољи авион којег је људска рука икада направила. Налазиће се у саставу система ПРО где ће заједно са земаљским против-ракетним комплексима А-235 „Нудољ“ и С-500 „Прометеј“, чинити одбрамбени бедем какав свет још није видео.

Руске мегафабрике: Место где се рађају „Сухоји“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!