„Свеноћно бденије“ Рахмањинова у „Мариинском“

У Санктпетербуршком Театру „Мариински“ биће изведено „Свеноћно бденије“ Сергеја Рахмањинова. У периоду уочи Октобарске револуције Сергеј Рахмањинов је створио нека од њему најдражих дела. Међу њима су симфонијска поема „Звона“ (1913, писана на стихове Едгара Алана Поа) и хорски циклуси „Литургија Јована Златоустог“ (1910) и „Свеноћно бденије“ (1915). Духовна дела Сергеја Рахмањинова чине музичке странице испуњене надахнућем. Она представљају врхунац развоја новог правца у руској црквеној музици, који је започео делима Петра Чајковског, Сергеја Тањејева, Александра Гречањинова, Александра Кастаљског, као и делатношћу музичког теоретичара и диригента Степана Смоленског и Московског синодалног хора.

„Свеноћно бденије“ Рахмањинова спада међу оне појаве у националној култури које, пошто су животне сокове упиле из родне земље, израстају над њом и као моћно стабло утеловљују њену суштину. Ово дело је настало на таласу масовног интересовања за староруску музику, које је почетком 20. века захватило руско друштво. „Свеноћно бденије“ дубоко понире у изворно руску музичку традицију. Композитор користи напеве староруских песама и ствара сопствене мелодије, које се према стилу и структури практично не разликују од оригиналних средњовековних дела. Мајсторско владање хорском текстуром, разумевање природе црквеног појања и снага са којом ово дело дубоко захвата у токове староруског мелоса чине „Свеноћно бденије“ ремек-делом руске духовне музике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.