„Ноћ музеја“ у Русији

У ноћи између 18. и 19. маја у Русији ће се одржати манифестација „Ноћ музеја“. Многи музеји и галерије широм Русије биће отворени до касно у ноћ, а неки и до јутра. Од 19 до 23 сата улаз ће бити бесплатан. Представљамо могућности које се отварају у Москви, Санкт Петербургу, Јекатеринбургу и Калињинграду.

„Државни Ермитаж“ у Санкт Петербургу, највећи музеј на свету. Извор: культура.рф.

У ноћи између 18. и 19. маја у Русији ће се одржати манифестација „Ноћ музеја“. Многи музеји и галерије широм Русије биће отворени до касно у ноћ, а неки и до јутра. Од 19 до 23 сата улаз ће бити бесплатан.

Европски музеји су овакву манифестацију увели још 1970-их година.

Прва „Ноћ музеја“ у Русији је одржана 2007. у Москви, а наредних година је почела да се одржава и у другим руским градовима. „Ноћ музеја“ се организује са циљем да широј јавности на неуобичајен начин приближи културно наслеђе и покаже значај музеја и галерија за друштво у целини, као и да посетиоце упозна са разноврсношћу и богатством музејских збирки. Главно обележје манифестације „Ноћ музеја“ у читавом свету је отвореност за посетиоце.

Државни историјски музеј у Москви.

У московској „Ноћи музеја“ ове године ће учествовати преко 200 најпопуларнијих музеја и изложбених простора, између осталог, Државна галерија „Павел Третјаков“, Државни музеј ликовне уметности „А. С. Пушкин“, Музеј Мајаковског, музеј „Мултимедија Арт“, стан-музеј М. Булгакова „Уклети стан“, Музеј старих аутомобила, Московски музеј савремене уметности, Државни центар савремене уметности (ГЦСИ), Централни дом уметника (ЦДХ), Центар савремене уметности „Винзавод“ и по први пут Центар савремене културе „Гаража“.

Царско село, Санкт Петербург.

У Санкт Петербургу у манифестацији ће учествовати више од 80 музеја и галерја. У оквиру „Ноћи музеја“ у Санктпетербуршкој филхармонији „Д. Д. Шостакович“ ће по први пут бити организован јединствен програм који ће трајати читавих 12 сати, од 6 сати увече 18. до 6 сати ујутру 19. маја! У програму ће се смењивати композитори, епохе, музички правци и извођачи. Главни догађај те ноћи биће тематски концерт. Све што ће бити изведено у фоајеу и великој сали филхармоније везано је за ноћ, од култне Бетовенове „Месечеве сонате“ до Шембергове музичко-драмске гротеске „Пјер месечар“ и Шуманових „Снова“. Чуће се и музичке бајке: „Петрушка“ и „Прича о војнику“ Стравинског, као и „Приче старе баке“ Прокофјева.

Поред тога, 18. маја између 18 и 23 сата сви заинтересовани ће моћи да посете Александровски дворац и павиљон „Бела кула“ у Александровском парку, са чијегсе видиковца високог скоро 40 метара пружа поглед на Царско Село. У том периоду биће отворена и библиотека Александровског дворца коју је Катарина Велика почела да прикупља за своје унуке. Посетиоци ће имати прилику да се упознају са историјатом ове јединствене библиотеке и да по први пут виде изложбу маргиналија, односно бележака на маргинама књига које су својеручно исписали Катарина Велика, Александар I и други чланови руске царске породице.

Међународна „Ноћ музеја“ у Јекатеринбургу ове године ће бити посвећена обележавању јубилеја града (290 година постојања) али и свим његовим становницима. Тема манифестације ће бити „Град надахнућа и његови хероји“. Специјалне изложбе и програме припремиће 30 градских музеја.

Музеј ћилибара у Калињинграду.

У Калињинграду ће у „Ноћи музеја“ бити изведен „ватрени шоу“ и ирски плесови. Музеј ћилибара је поводом Међународног дана музеја припремио специјални програм под називом „Око света за 6 сати“. Манифестација ће почети флеш мобом (групним уличним перформансом) и импровизованим мастер-класовима на којима ће се учити како се праве папирни авиончићи и бродићи. Те ноћи музеј ће се претворити истовремено у аеродром, железничку станицу и луку, одакле ће посетиоци „отпутовати“ у разне крајеве света. Моћи ће да посете источњачке земље, присуствују етно вечерима, обуку сари, науче индијске и ирске плесове, упознају основне технике осликавања тела каном („мехенди“), посете источњачки базар и виде „ватрени шоу“. Наравно, не треба пропустити изузетно богату колекцију ћилибара.

Текст је припремљен на основу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.