Мондријанова платна у Третјаковској галерији

Извор: ИТАР-ТАСС.

У Државној галерији „Павел Третјаков“ у Москви отворена је изложба под називом „Пит Мондријан: пут ка апстракцији“. Изложба је организована у оквиру године културне сарадње Холандије и Русије. На њој ће бити приказано 37 живописних дела једног од најутицајнијих сликара 20. века која су део колекције Хашког музеја (Gemeentemuseum Den Haag).

Касни Мондријанови радови имали су снажан утицај на модерну уметност. Међутим, на изложби је мало познатих Мондријанових слика. Четири композиције из 1920-их и 1930-их са класичним вертикалним линијама и обојеним површинама употпуњују поставку. Мондријан је основао нови правац у сликарству и назвао га неопластицизам. „Неопластицизам се не бави формом и бојом, писао је Мондријан, већ искључиво односима помоћу којих се може створити или пронаћи хармонија у уметности и животу.“

Иако за касна Мондријанова платна која су распродата влада велико интересовање, изложба је посвећена целокупном уметниковом стваралаштву. Организатори су желели да покажу различите етапе развоја Мондријановог уметничког израза.

Све почиње раним пејзажима из 1890-их и 1900-их година, на којима је очигледна Мондријанова везаност за реалистичку традицију класичног холандског сликарства. Већ на тим платнима запажа се важна карактеристика Мондријановог приступа сликарству: на њима су хоризонталне и вертикалне линије међусобно повезане (ивице воде, линије шуме, дрвеће , млин). Ове мотиве уметник ће користити и усавршавати на својим платнима током читавог живота.

Касније Мондријан експериментише са најважнијим „измима“ 20. века. На изложби се могу видети слике рађене под утицајем импресионизма као што је „Светионик у Весткапелу“ (у розе тоновима), поентилизма („Кућица на сунцу“, „Црква у Домбургу“), и експресионизма („Побожност“, „Портрет девојке“, „Црвени млин“). Међутим, главни уметнички правац који му је помогао да се коначно окрене апстрактној уметности, био је кубизам. На изложби у Амстердаму 1911. Мондријан је видео Пикасова и Бракова платна која су на њега оставила тако снажан утисак да годину дана касније у Паризу слика низ својих кубистичких дела. Те слике су сада изложене у Москви.

На изложби су се неочекивано нашле још две слике: „Пијета“ која је потврда Мондријановог дара за реалистично и класично сликарство. Из периода када се уметник потпуно приклања апстракцији потиче његов аутопортрет из 1918. Са платна на коме доминирају монохромне боје строгим погледом нас посматра један од уметничких генија 20. века. Мондријанова дела су утицала не само на сликаре, него и на дизајнере, архитекте и графичаре. Мондријан је велики сликар чијих дела, нажалост, нема ни у једној руској уметничкој збирци.

Росијскаја газета. Сва права задржана.