Слике Јоханеса Кјарвала у Руском музеју

„Над облацима”, 1967. Ивзор: jaime.silva.

У Руском музеју у Санкт Петербургу одржава се изложба радова једног од зачетника исландског сликарства, представника национално-романтичарске школе пејзажиста, сликара Кјарвала (право име му је Јоханес Свеинсон, 1885-1972). Током свог дугог стваралаштва (од 1918, када је завршио школовање, па све до краја 1960-их) суштина његове филозофије се није мењала и можемо је кратко изразити следећим ставом: природа има душу. Уметник је у ономе свакодневном и једноставном видео очаравајућу сложеност и лепоту. Најчешћи мотиви на његовим сликама су планине, поља охлађене лаве и маховина која по њима расте. Кјарвал је открио нов естетски смисао у исландским пределима насталим хлађењем лаве, који су раније сматрани за сасвим безобличне. Његови радови представљају богатство облика, текстура и нијанси које налазимо у „пољима лаве“ и у њиховој оскудној вегетацији.

Међутим, Кјарвал је стварао и дела сасвим другачије тематике и називао их је „фантазије“. Као и симболисти, надахнуће је налазио у фолклору, у бајкама које се преносе с колена на колена, у књижевном наслеђу и мистици. „Фантазије“ су израз уметниковог убеђења да свет није само оно што можемо да видимо нашим очима. Изван видљивог света постоје друге димензије у којима владају тајанствена, неземаљска бића или душе. На овим сликама се стално појављују исти симболи и лајтмотиви, као што су: брод, харфа, крилати коњ, а у каснијим радовима и сликарска палета. На сликама су приказани вилењаци („елфи“) и патуљци („гноми“) из света исландског фолклора, бића са ореолима, крилати анђели или људске фигуре као оваплоћења природних појава и емоција. У „фантазијама“ се ова бића и симболи повезују, стварајући тајанствен и мистичан свет, који одражава изузетну личност њиховог творца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.