Слике Јоханеса Кјарвала у Руском музеју

„Над облацима”, 1967. Ивзор: jaime.silva.

У Руском музеју у Санкт Петербургу одржава се изложба радова једног од зачетника исландског сликарства, представника национално-романтичарске школе пејзажиста, сликара Кјарвала (право име му је Јоханес Свеинсон, 1885-1972). Током свог дугог стваралаштва (од 1918, када је завршио школовање, па све до краја 1960-их) суштина његове филозофије се није мењала и можемо је кратко изразити следећим ставом: природа има душу. Уметник је у ономе свакодневном и једноставном видео очаравајућу сложеност и лепоту. Најчешћи мотиви на његовим сликама су планине, поља охлађене лаве и маховина која по њима расте. Кјарвал је открио нов естетски смисао у исландским пределима насталим хлађењем лаве, који су раније сматрани за сасвим безобличне. Његови радови представљају богатство облика, текстура и нијанси које налазимо у „пољима лаве“ и у њиховој оскудној вегетацији.

Међутим, Кјарвал је стварао и дела сасвим другачије тематике и називао их је „фантазије“. Као и симболисти, надахнуће је налазио у фолклору, у бајкама које се преносе с колена на колена, у књижевном наслеђу и мистици. „Фантазије“ су израз уметниковог убеђења да свет није само оно што можемо да видимо нашим очима. Изван видљивог света постоје друге димензије у којима владају тајанствена, неземаљска бића или душе. На овим сликама се стално појављују исти симболи и лајтмотиви, као што су: брод, харфа, крилати коњ, а у каснијим радовима и сликарска палета. На сликама су приказани вилењаци („елфи“) и патуљци („гноми“) из света исландског фолклора, бића са ореолима, крилати анђели или људске фигуре као оваплоћења природних појава и емоција. У „фантазијама“ се ова бића и симболи повезују, стварајући тајанствен и мистичан свет, који одражава изузетну личност њиховог творца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“