Интеграције између Тихог и Атлантског океана

Гајдаров форум, одржан у Руској председничкој академији за националну економију и јавну администрацију (рус. _serbianBeginIgnore_Российская академия народного хозяйства и государственной службы при Президенте Российской Федерации_serbianEndIgnore_) у Москви, био је у 2013. години прва дебатна трибина на којој су се окупили представници власти и бизниса. Главна тема форума је била интеграција Русије, тј. питање са киме Русија првенствено треба да развија пословну сарадњу.

Питање је крајње актуелно, али се у погледу његовог решења мишљења руских економиста разилазе. Уочи форума је један од његових организатора Владимир Мау, иначе председник Академије народне привреде и угледни представник групе либерално оријентисаних економиста, саопштио да он будућност Русије види у интеграцији са Европом, додуше на нивоу Швајцарске или Норвешке. То би било логично, будући да се 55-60% спољнотрговинског промета Русије реализује управо са Европском унијом, истакао је он.

Међутим, као што се Европа прибојава зависности од једног испоручиоца гаса, тако и Москва види проблеме који се могу појавити уколико буде зависила од једног купца. Удео Европе у спољнотрговинском промету Русије последњих година брзо опада и 2012. је први пут био нижи од 50% (подаци Федералне царинске службе). Кина је постала највећи трговински партнер Русије. Њен удео се са 5,2% у 2008. години повећао на 10,6% за 10 месеци 2012. године. Иза Кине је Холандија (што је сасвим разумљиво, будући да је та земља највећи логистички чвор Европе), па тек онда следе Немачка, Италија, Турска, Јапан, САД, Пољска, Јужна Кореја и Француска.

Премијер Дмитриј Медведев је дипломатски саопштио да Русија има све могућности да постане једна од кључних карика које повезују глобалне интеграционе процесе и да реализује своје геополитичке предности. „По мом схватању боље је дати предност појму јединственог економског и друштвеног простора од Атлантског до Тихог океана“, додао је премијер.

Постављање буџета на чврсту основу
Буџет Русије у будућности неће зависити од промена цене нафте. На тај начин се земља штити од евентуалних будућих светских криза.

„Русија заузима исто место у свету као и раније. То је врло имућан извозник природних богатстава“, истакао је Иван Кабулајев, директор „Инвесткафеа“, али је истовремено скренуо пажњу на то да су Русији веома потребне стране инвестиције и да она треба да гради сопствени међународни финансијски центар. „Сликовито речено, потребно је да буде више Депардјеа“, нашалио се аналитичар.

Сировине чине 80% извоза Русије. За Русију ће све привлачнији партнер бити онај ко је данас заинтересован за повећање потрошње тих сировина, а то је пре свега Азија. О томе сведочи активан развој источних енергетских пројеката Русије. Прошле године је кроз нафтовод Источни Сибир – Тихи океан прошло првих милион тона нафте, индустријализују се нова налазишта и склапају се велики уговори о испоруци енергената.

Ко би горе, оде доле...
Европска унија је проглашена у Мастрихту 8. децембра 1991, дан после званичног распада СССР-а. 20 година касније, „интеграциони лифтови“ мењају смер. Шта Евроазијска унија може да научи из проблема са којима се сада суочава ЕУ?

Па ипак, када је реч о спољнотрговинском промету Русије, Исток се засада још није изједначио са Западом, тако да Москву све више забрињава опадање потражње за енергентима у Старом Свету и могућност да се то одрази на економију Русије. Захваљујући високим ценама нафте буџет је још увек мање-више избалансиран (према прелиминарним подацима, дефицит у 2012. години износио је свега 0,02% бруто домаћег производа), али нафтни дефицит је порастао на 10,6% бруто домаћег производа. Пад цена нафте 2008. довео је до пада бруто домаћег производа за 7,8%, а држава тада није била оптерећена социјалним обавезама као што је данас, с обзиром да су те обавезе повећане уочи претходне предизборне кампање.

Медведев је обећао да ће у наредном периоду Русија достићи раст економије од 5% и да ће, узгред, подршка раста глобалне економије бити један од стубова политике Русије у оквиру њеног председавања у Г-20. Па ипак, независни експерти сумњају да ће влада успети да подигне руску економију на тако висок ниво.

Алексеј Кудрин, бивши министар финансија, а сада шеф Комитета грађанских иницијатива, саопштио је, на пример, да ће руски бруто домаћи производ без одговарајућих реформи расти највише 3,5-4% у наредних 5-7 година, па чак и дуже. Заменик министра економског развоја Русије Андреј Клепач је уверен да руска економија у 2013. години може забележити пораст од 4-4,5%, али је такође указао на неопходност „озбиљних реформи“. Модел „економије цевовода“ није више тако ефикасан и у најбољем случају може да обезбеди раст економије од 1,5-2%, подсећа Владислав Жуковски, виши аналитичар инвестиционе компаније „Риком-Траст“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.