Руски пројекат нуклеарне електране „Белене“, која је требало да се изгради на Дунаву, 3 km од места Белене у северној Бугарској. Ова електрана је планирана као замена за стару нуклеарну електрану „Козлодуј“, коју је Бугарска затворила као услов за улазак у Европску унију. Извор: „Росатом“.
Источна Европа није спремна да се одрекне нуклеарног енергетског сектора. У Бугарској је 27. јануара одржан народни референдум који је иницирала Бугарска социјалистичка партија на челу са бившим премијером Сергејем Станишевом. Грађанима је постављено питање: „Подржавате ли Ви развој нуклеарног енергетског сектора путем изградње нове нуклеарне електране?“.
Првобитна замисао је била да питање буде конкретно (о обнављању изградње нуклеарне електране „Белене“, чија је изградња 2006. поверена руском „Атомстројекспорту“, који је на тендеру победио америчку компанију Westinghouse). Међутим, касније су власти измениле формулацију и сада је питање уопштеније, што је, према оценама социолога, помало дезоријентисало људе. Поред тога, садашњи премијер Бојко Борисов, који је и донео одлуку о обустављању пројекта нуклеарне електране „Белене“, позвао је своје присталице (партију ГЕРБ) да гласају „против“.
На тендеру за изградњу нуклеарне електране „Темелин“ [у Чешкој били су домаћа] „Шкода“ и [руски] „Атомстројекспорт“, а са друге [амерички] Westinghouse. Хилари Клинтон је пре свог одласка из Стејт департмента посетила Чешку, где је у сусрету са шефом чешке дипломатије Шварценбергом отворено тражила да се да предност Американцима. То се Чесима није допало.
Ондреј Мразек, чешки политиколог
На референдум се одазвало 21,8% грађана, што је изнад минимума. Од тога је за изградњу електране гласало 61%, а против 35% грађана. Сада ће питање изградње нове нуклеарне електране размотрити парламент.
„Чисто етички гледано, не могу да замислим да неко одбаци мишљење готово милион људи (Бугарска има нешто више од 7 милиона становника). Осим тога, судећи по резултатима референдума питање о нуклеарци ‘Белене’ поново ће доћи на дневни ред после наредних избора у Бугарској“, сматра експерт из бугарског енергетског сектора Таско Ерменков, члан иницијативног одбора за подршку референдуму.
После Фукушиме у Европи овакав резултат гласања представља преседан, и то је индикативно. Сада је за бугарску опозицију важно да сачува победу пројекта „Белене“, јер се читава дискусија током протеклих месеци приликом припреме референдума заснивала управо на добрим и лошим странама овог пројекта.
„У лето 2013. у Бугарској ће бити одржани парламентарни избори. Резултате референдума аналитичари третирају као пројекцију гласања за Бугарску социјалистичку партију или за партију ГЕРБ („Грађани за европски развој Бугарске“). Очигледно је да ће се дискусија наставити, јер судбина пројекта реално зависи управо од тога ко ће победити на парламентарним изборима и формирати владу“, сматра Александар Уваров, независни експерт за нуклеарни енергетски сектор и главни уредник електронског издања „Атоминфо“.
Данас се позиција Бојка Борисова и његових присталица своди на једну тезу: електрана кошта 10 милијарди евра, којих у буџету нема. Чак и ако грађани буду гласали „за“, тај новац неће имати одакле да се узме, осим ако се не отме од пензионера, тврди актуелни премијер.
„Белене“, Русија и Хилари Клинтон
„Бојко Борисов је 2010. поставио низ услова за почетак пројекта изградње нуклеарне електране ‘Белене’, на пример да се објави фиксирана цена електране, у коју ће бити урачунати сви индекси инфлације, да 51% акција у пројектној компанији припадне бугарској компанији НЕК која учествује у пројекту, да се пројекат финансира без новца из буџета, па чак и без гаранције државе, и да се у пројекат укључе европски инвеститори. Сви услови су испуњени“, подсећа Сергеј Новиков, званични представник компаније „Росатом“.
Својевремено су у пројекат изградње нуклеарне електране „Белене“ укључене и француска компанија за инжењеринг Altran Technologies и фински концерн Fortum, које заједно са „Росатомом“ треба да учествују у финансирању изградње нуклеарке по фиксираној цени од 6,297 милијарди евра и да преузму на себе све инфлационе ризике. При томе контролни пакет припада компанији НЕК, која је добила могућност да свој део средстава уложи касније, када оствари приход од производње и продаје електричне енергије у овој електрани. Сви ти услови су потврђени у потписаним меморандумима о оснивању пројектне компаније. Према томе, у изградњу нуклеарне електране не би био утрошен ниједан лев из буџета Бугарске.
И поред свега, Бојко Борисов је ипак одлучио да обустави пројекат, а то се догодило у пролеће 2012, после посете државне секретарке САД Хилари Клинтон Бугарској. „Сада је до такве конфронтације дошло и у Чешкој, на тендеру за изградњу нуклеарне електране ‘Темелин’: са једне стране су [домаћа] „Шкода“ и [руски] „Атомстројекспорт“, а са друге Westinghouse. Клинтонова је пре свог одласка из Стејт департмента посетила Чешку, где је у сусрету са шефом чешке дипломатије Шварценбергом отворено тражила да се да предност Американцима. То се Чесима није допало. Можда је управо тако директна подршка Хилари Клинтон допринела Шварценберговом поразу на председничким изборима, одржаним прошле суботе“, рекао је чешки политиколог Ондреј Мразек.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
