Ко купује руско оружје?

Руски Ми-26Т, најјачи теретно-десантни хеликоптер на свету, користе Белорусија, Венецуела, Индија, Казахстан, Камбоџа, Кина, Северна Кореја, Лаос, Мексико, Перу, Узбекистан и Украјина. Извор: Antarant / Flickr.

Руски Ми-26Т, најјачи теретно-десантни хеликоптер на свету, користе Белорусија, Венецуела, Индија, Казахстан, Камбоџа, Кина, Северна Кореја, Лаос, Мексико, Перу, Узбекистан и Украјина. Извор: Antarant / Flickr.

Како је извоз руског наоружања премашио 15 милијарди долара? Главни поручиоци руске војне опреме су Алжир, Венецуела, Вијетнам и Индонезија, а прошле године су купци руског наоружања постали Азербејџан, Ирак и - САД.

По испорукама наоружања Русија чврсто држи друго место у свету. У прошлој години је у иностранство извезена руска војна опрема у вредности од 15,13 милијарди долара – за 2 милијарде више него претходне године. Да није било неуспешног тестирања носача авиона „Викрамадитја“, намењеног Индијској ратној морнарици, и одлагања његове испоруке за јесен 2013, руски извоз наоружања би у 2012. премашио 17,4 милијарде долара.

Иако по овим подацима руски произвођачи војне опреме више од три пута заостају за својим америчким колегама, годишњи раст извоза и надмашивање годишњих планова свакако радују руководство комплекса руске војне индустрије, и наравно власти у земљи.

Кина је у 2011. почела да производи Ј-16, који је двојник руског ловца Су-30МК2, купљеног средином прве деценије 21. века. Кинези су успели и да лансирају у космос космички брод „Шенжоу“, који осликава конструкцију и конфигурацију руског „Сојуза“.

Губитак Либије и суспендовани уговори са Ираном и Сиријом нису имали никакав утицај на пораст продаје наоружања: уплашене силовитим арапским револуцијама, многе земље увећавају набавку војне опреме. Кина и Индија издвајају све више средстава на куповину руског оружја. Главни поручиоци руске војне опреме су Алжир, Венецуела, Вијетнам и Индонезија. Прошле године су купци руског наоружања постали Азербејџан и Ирак, па чак и САД које ће покрити набавку 70 хеликоптера Ми-15 за авганистанску војску.

У извештају Конгресне истраживачке службе САД (CRS USA) говори се о томе да је последњих година Русија пронашла начин да врло флексибилно ради са клијентима, нудећи повољне услове плаћања, зајмове и клиринг. У извештају се каже да је Русија спремна и на склапање лиценцних уговора за производњу наоружања на најважнијим тржиштима – у Индији и Кини. Уз то се наводе и пратећи ризици, што се директно односи на кинеску праксу обрнутог инжењеринга и копирања страних борбених система. „Пиратски“ приступ кинеске војне индустрије не представља новост. Примера ради, Кина је у 2011. почела да производи Ј-16, који је двојник руског ловца Су-30МК2, купљеног средином прве деценије 21. века. Пре тога су кинески специјалисти покренули производњу копија руских авиона Су-27 и Су-33, а затим су успели и да лансирају у космос космички брод „Шенжоу“, који осликава конструкцију и конфигурацију руског „Сојуза“.

Прошле године је компанија „Рособоронекспорт“ са Кином склопила уговор у вредности од 600 милиона долара, који подразумева испоруку 52 транспортна хеликоптера Ми-171Е. Може се десити да то буде једнократна поруџбина ако се има у виду да кинеска војска већ поседује неколико копија европских и совјетских хеликоптера.

За које све типове руског оружја постоји потражња? У намери да пружи одговоре на та питања, „Форбс“ је анализирао статистику од 2008. до 2013.

Противавионски ракетни системи (ПРС)

Противавионски ракетно-топовски систем „Панцир-С“. Извор: Росијска газета.

Од 2008. до 2012. Русија је земљама у развоју продала 7750 противавионских ракетних система, САД су испоручиле 944, док су земље Западне Европе извезле 290.

Прошле године су противавионски ракетно-топовски системи „Панцир-С1“ продати Ираку за преко 4,2 милијарде долара као део пакет-аранжмана. Поред 42 „Панцирa“, Ирак треба да набави до 30 борбених хеликоптера Ми-28НЕ, а према незваничним информацијама вероватно и ловце МиГ-29М/М2 (и даље се ради о подацима Центра за анализу светске трговине оружјем и CRS USA).

Оклопна возила

Борбено возило БМП-3. Извор: Росијска газета.

Русија је у периоду од 2008. до 2012. извезла 570 тенкова и 490 оклопних возила, САД 348 тенкова и 234 оклопна возила, а Западна Европа 360 тенкова и 470 оклопних возила. Прошле године је компанија „Рособоронекспорт“ потписала уговор са Министарством одбране Индонезије о испоруци 37 пешадијских борбених возила БМП-ЗФ у вредности од 114 милиона долара. Русија је остварила приходе и на војној опреми за уништавање оклопних возила: током прошле године Индија и Русија су потписале уговор о испоруци противтенковских система „Инвар“ и „Конкурс-М“ (укупне вредности од скоро 600 милиона долара).

Борбени авиони

Ловац Су-27. Извор: sukhoi.org.

У временском периоду од 2008. до 2012. Русија је продала 180 борбених авиона – 3,3 пута више него што су САД реализовале (западноевропске земље су земљама у развоју испоручиле 50 авиона). Прошле године је са Индијом потписан уговор о испоруци комплета компонената за склапање 42 ловца Су-30МКИ у Индији (уговорена вредност је око 1,5 милијарди долара). Поред тога, потписан је уговор са Индијом о заједничком развоју вишенаменског транспортног авиона. Са Кином је уговорена испорука авионских мотора за ловце Су-27/30.

Хеликоптери

У Кину ће отићи 52 хеликоптера Ми-171Е. Извор: Росијска газета.

Русија је својим купцима испоручила 270 хеликоптера у периоду 2008–2012. САД су за то време извезле свега 52 летелице, а западноевропске земље 110. У децембру прошле године закључен је уговор о испоруци хеликоптера Ми-17В-5 вредан око 1 милијардe долара. У Кину ће отићи 52 хеликоптера Ми-171Е (вредности око 600 милиона долара). Америка треба да од Русије набави 10 хеликоптера Ми-17В-5 намењених за авганистанску војску.

Морнаричко наоружање

Фрегата „Талвар“ пројекта 11356 у саставу Индијске ратне морнарице. Извор: AFP / East News.

Од 2008. до 2012. Русија је извезла 220 противбродских ракетних система, САД су продале 176, а земље Западне Европе само 60. Прошле године је Русија испоручила Индији две фрегате пројекта 11356 (вредности од око 1 милијарде долара, на слици) и предала на лизинг нуклеарну подморницу „Чакра“ („Нерпа“).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“