Теретни бродови бирају руски Арктик

Путовање Северним морским путем: нуклеарни ледоломац „Јамал“ пробија пут кроз арктички лед испред колоне теретних бродова. Извор: rosatomflot.ru.

Путовање Северним морским путем: нуклеарни ледоломац „Јамал“ пробија пут кроз арктички лед испред колоне теретних бродова. Извор: rosatomflot.ru.

Северни морски пут постаје све популарнија алтернатива теретним бродовима који иду кроз Суецки канал: он скраћује пловидбу од Ротердама до Јокохаме са 35-38 на 20-23 дана. За Русију је важно то што он највећим делом иде дуж њене обале и што се пловидба по њему не може обавити без помоћи њене флоте ледоломаца, највеће на свету.

Недавно се на мапи међународних трговачких поморских путева појавила нова маршрута. То је Северни морски пут (СМП).

Северни морски пут (плаво) скраћује пловидбу од Ротердама до Јокохаме са 35-38 на 20-23 дана. За Русију је важно то што он највећим делом иде дуж њене обале и што се пловидба по њему не може обавити без помоћи њених ледоломаца. Извор: Wikimedia.

Иако ова траса није нова, у совјетско доба била је забрањена за странце. Неколико месеци у току године окована је ледом без обзира на климатске промене. Пролаз за супертешке бродове био је отворен тек 2010. године.

Овај пут је за трећину краћи у односу на традиционалну маршруту од Азије до Европе преко Суецког канала. На пример, пут од Ротердама у Холандији до Јокохаме у Јапану скраћује се са 35-38 на 20-23 дана, што је за велике бродове и транспортне компаније огромна уштеда.

Владимир Михајличенко, директор НП „Северни морски пут“, објаснио је предности северне маршруте на следећи начин: „На Атлантском океану су олује веома честе, а у Аденском заливу на истоку Африке има пирата. Ако желите да их избегнете, онда морате да кренете на пут око целе Африке, који траје чак 45 дана. Северни морски пут штеди и време и новац. Коришћење ледоломаца утиче на цену транспорта, али је она упоредива са трошковима у случају да се користи Суецки канал. Са друге стране, транспорт робе северним морима је скуп, али ризик од могућег напада пирата на јужној траси није ништа јефтинији.“

Међународни трговински транспорт преко руског Арктика

Северни морски пут (СМП) представља најкраћу руту између Тихог и Атлантског океана. Историја међународног трговинског транспорта преко СМП почела је тек 2009, када су два брода натоварена са 700.000 тона терета успешно прошла овом трасом. Такође је забележено да су 2011. кроз „северни Суец“ реализоване 34 пловидбе, са укупно 900.000 тона превезеног терета. До 15. октобра 2012. извршено је 38 пловидби у тој години. Према подацима Министарства саобраћаја Руске Федерације, теретни транспорт дуж СМП треба да до 2020. порасте на 70 милиона тона годишње.

До 2010. они који су желели да користе СМП имали су додатни проблем. Наиме, управа Суецког канала наплаћивала је превоз терета по тарифи од 5 долара по тони, док је у Русији слична накнада износила између 20 и 30 долара. Међутим, пре две године руска влада је ограничила ову накнаду за пловила под уговором. Као резултат поменуте акције, просечна цена за бродске компаније данас је стабилизована и износи 4-5 долара по тони. На тај начин је интензитет саобраћаја у 2011. порастао 5,5 пута, делом и због ових промена.

Недавно је организација на чијем је челу Михајличенко измерила брзину проласка преко СМП за 15 супертешких пловила. Она је износила од 7 до 22 дана, зависно од временских услова и маршруте пловидбе. Дневни експлоатациони трошкови по танкеру износили су 40-50.000 долара, тако да коришћење СМП, у поређењу са другим поморским путевима, доноси значајне уштеде.

Корејски извозници горива однедавно пробно користе ову трасу као алтернативу проласку кроз Суец. Поморске компаније тврде да коришћење СМП доноси уштеду од око 500.000 долара по танкеру за превоз нафте. У периоду од јула до септембра ове године у финску луку Порво допремљено је укупно 142.000 тона јужнокорејског авионског горива које су испоручиле рафинерије из града Јеоса, у власништву компаније GS Caltex. Ово гориво је превезено северном поморском трасом у три танкера, „Стена Посејдон“, „Марика“ и „Палва“, уз пратњу руских ледоломаца. „Палва“ је истоварила сву нафту у Порвоу, а потом се вратила у Кореју натоварена кондензатом гаса. Слична врста терета отпремљена је од запада на исток у танкерима „Стена Посејдон“ и „Марика“, али су ови бродови, изнајмљени кинеским клијентима, били натоварени у Мурманску, а не у Финској.

Транспорт горива данас чини велики део саобраћаја дуж Северног морског пута, али постоји потенцијал и за контејнерски транспорт, као и за превоз угља и метала, тврди Андреј Шенко, аналитичар независне аналитичке агенције „Инвесткафе“. Како би ова траса постала атрактивнија за транспорт робе, потребно је да се обезбеди стална група ледоломаца чији би задатак искључиво био да овај пловни пут одржавају проходним током целе године. До 2020. Русија планира да изгради три ледоломца малог газа са дизел погоном по цени од 25 милијарди рубаља (824 милиона долара) и још један ледоломац на нуклеарни погон за 20 милијарди рубаља (659 милиона долара). Такође се планира да до 2015. буде отворено 10 спасилачких центара дуж СМП, а трошкови њихове изградње биће 30 милиона долара. Поред тога, национална флота на арктичким станицама, коју тренутно чини 10 хеликоптера и 8 авиона, треба да буде унапређена, док је истовремено планирана ревизија навигационих карата и података о дубини мора.

Росијскаја газета. Сва права задржана.