Са отварања јубиларног десетог Краснојарског економског форума. Извор: Росијска газета.
Судећи по броју и профилу гостију, посета овом значајном економском догађају у сибирском граду Краснојарску већ је постала саставни део пословног календара привредне и политичке елите Русије.
Према речима организатора, КЕФ-2013 је сакупио рекордан број учесника – за три дана ову манифестацију је посетило преко три хиљаде гостију. Међу њима су били премијер РФ Дмитриј Медведев, седам министара савезне владе, 12 шефова федералних јединица Руске Федерације, представници власти, привреде и научне заједнице из 16 земаља и 57 руских региона, који су учествовали у дискусијама на 29 посебних платформи.
На главном догађају овогодишњег форума – пленарној седници, уз присуство премијера Дмитрија Медведева, заменика премијера Аркадија Дворковича, задуженог за енергетски сектор, и гувернера Краснојарског краја Лева Кузњецова, стручњаци су покушали да саставе карту неопходних промена у Русији.
Према речима Медведева, први нацрти овакве карте појавили су се још пре пет година на овом истом форуму. Садашњи премијер, а тада кандидат за председника Русије, представио је своју концепцију четири „И“. Њена суштина је у потреби за развојем институција, иновација, инвестиција и инфраструктуре. Касније је додато и пето „И“ – интелект.
У свом говору, Дмитриј Медведев је нагласио да су сви ови циљеви важни за нашу земљу и данас, али да би се постигли, потребно је да се пронађе нови принцип раста.
„Повратак на принцип пре кризе, барем у нашој земљи, није више могућ. Мора да се пронађе неки нови приступ. Поред тога, у нашем друштву су сазрели веома постојани и, да будем искрен, сасвим оправдани захтеви за новим квалитетом живота у најширем смислу речи, за другачијим квалитетом образовања, здравства и уопште целокупне социјалне сфере. Власт то не може да игнорише“, истакао је Медведев.
Он је додао да је за остваривање таквог циља неопходно повећање економског раста за најмање пет процената годишње.
Из тог разлога су учесници пленарног заседања у току дискусије издвојили пет најважнијих економских задатака. Први је да се побољша инвестициона клима стварањем повољних услова за пословање. У том смислу, први кораци су већ учињени – пре годину дана су почеле да се појављују „путне карте“ за унапређење најосетљивијих области у пословању.
Колико ће успешно држава испунити свој први задатак, биће могуће проценити у 2018. на основу резултата рангирања земаља са најповољнијим амбијентом за пословање. Према речима премијера, Русија планира да се нађе међу првих двадесет са те листе.
Други изазов ће бити решавање кадровских проблема. Са овим питањем ће власти и пословни кругови морати заједно да се позабаве. Чињеница је да су многе компаније сада приморане да улажу средства у додатну обуку или преобуку стручњака са дипломом. Премијер сматра да би пословном сектору много више одговарало да директно сарађује са универзитетима како би они били свесни реалних захтева по питању квалитета знања.
Трећи циљ је побољшање инфраструктуре, посебно енергетске, што захтева значајне финансијске инвестиције и од стране државе, као и од пословне заједнице.
Четврти задатак јесте подстицање научних истраживања и широко имплементирање иновација у производњу. Укупан обим финансирања државних научних фондова до 2018. треба да достигне 25 милијарди рубаља (820 милиона долара).
Као последњу, пету ставку у списку државних циљева Дмитриј Медведев је истакао људску отвореност. Из тих разлога се у Белом дому већ приступило стварању система „Отворене владе“, чија је сврха представљање података о активностима извршне власти.
Поред тога, учесници форума су потписали 26 споразума, заједничких пројеката и уговора у вредности од неколико стотина милијарди рубаља.
Важно је напоменути да је у оквиру КЕФ-а одржан први Јенисејски сајам нових идеја. Према речима стручњака, на њему су представљени пројекти који су привукли пажњу десетак локалних инвеститора.
„Први сајам ‘нових идеја’ био је врло успешан, то се може са сигурношћу рећи. Иако конкретне инвестиције још нису потврђене, позитиван став већине инвеститора је евидентан. На форуму је било присутно око 40 инвеститора. Они су већином изразили спремност да инвестирају у стартап пројекте“, рекао је Андреј Гњездилов, сумирајући резултате форума.
Организатори сајма су похвалили одличну припрему представљених пројеката и регионални систем подршке иновативних предузећа, тј. бизнис-инкубаторе.
„Овакав сајам представља увођење у праксу новог система за остваривање контаката са кругом инвеститора који добијају јасан преглед иновативних компанија у Краснојарском крају. Ради се пре свега о унапређењу потенцијала и о искуству сарадње са представницима инвестиционих институција“, сматра директор Игор Гладких, иначе координатор руског сајма „нових идеја“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу