Увећање производње сунчевог метала

Русија спада у срећне земље које испуњавају планове увећања обима производње злата. Извор: ИТАР-ТАСС.

Русија спада у срећне земље које испуњавају планове увећања обима производње злата. Извор: ИТАР-ТАСС.

Русија спада  у ретке земље  које  увећавају своје златне резерве. Наша земља је 2012. повећала производњу злата и заузела четврто место у свету после Кине, Аустралије и САД. Уз такву динамику у 2013. Ру­сија може претећи и САД.

Прошлог лета је светску колекцију необичних природних скулптура од злата обогатио проналазак из Сибира. Златни грумен масе 1,1 kg у облику срца пронађен је у Лено-Витимској златоносној провинцији, која представља златни Елдорадо Иркутске Области — огромног сибирског региона, иначе петог по производњи овог племенитог метала у Русији (који се у руском назива још и „сунчев метал“ због своје боје, а и сам руски, тј. словенски назив „золото“ потиче од индоевропског „sol“ — Сунце). Највећи произвођач злата у Русији је сибирски Краснојарски Крај. У првих пет такође спадају и Амурска Област, Чукотски Аутономни Округ и Република Саха (Јакутија) — региони руског Далеког Истока.

Графикон: RBTH. Кликните на слику за већу верзију.

Да нема тако посебан облик, овај златни грумен вероватно не би постао толико познат — пошто то ни изблиза није најкрупнији проналазак, а његова маса се просто утапа у мору злата које се годишње произведе у Русији (по проценама негде око 231 тону на основу резултата из 2012). Ипак, овакви проналасци свакако радују руске власти, које у доста сложеној ситуацији на светским финансијским тржиштима и у условима валутне нестабилности константно увећавају количину злата у међународним резервама Русије. Почетком 2007. те резерве су биле само 402 тоне, док је укупна количина до 1. октобра 2012. нарасла на 933 тоне.

Може се са великом сигурношћу претпоставити да ће се са увећањем залиха злата у руским трезорским резервама (ЗВР) наставити и у овој години. Уосталом, ова година ће по свој прилици бити тринаеста по реду у којој ће се продужити тренд непрекидног годишњег раста светских цена злата, који се јавио одмах са уласком у нови миленијум. Банкарска групација „Goldman Sachs“, на пример, предвиђа раст једне унце злата у другом кварталу 2013. на 1825 долара са садашњих 1690.

Руски и словенски назив „золото“ потиче од индоевропског корена „sol“, који означава — Сунце.

Прошле године су цене злата порасле за 7%. Основа за поновни раст цена у 2013. је, међутим, прилично нестабилна. Један од главних фактора раста је прелазак на исплату златом приликом испоруке енергената из Ирана у Турску, као и повећана тражња Индије за овим племенитим металом. Индијски произвођачи накита се боре да увезу злато пре повећања пореза на увоз које се планира ове године, саопштава швајцарска банка „UBS“. Остали разлози раста су шпекулативне природе. Скоро све развијене земље прошле године су смањиле потрошњу овог племенитог метала, истакла је Валентина Богомолова, виши аналитичар за метале и руде финансијске компаније „УРАЛСИБ Кепитал“.

За имућније накит је начин сигурног улагања новца у периоду нестабилности долара и евра. Извор: Shutterstock/Legion Media.

Једна од ретких земаља где потрошња злата није смањена, већ је насупрот томе порасла, јесте Русија. Коначних података за целу прошлу годину још увек нема, али за првих 9 месеци пораст је био у распону 6–7%, процењује Богомолова. Парадокс овакве ситуације у Русији је у томе што чисто злато није постало средство акумулације капитала — за физичка лица улагање новца у куповину златних полуга није погодно. Порези су превисоки, а ма-
ли раст цена не може да надомести обавезне фискалне накнаде држави. Међутим, куповина накита представља нешто сасвим друго. За оне имућније накит је пре свега добар начин сигурног улагања новца у периоду нестабилности долара и евра.

Укупна количина злата у међународним резервама Русије 1. октобра 2012. је износила 933 тоне.

Што се тиче производње, на основу својих годишњих резултата Русија сигурно спада у оне срећне земље које испуњавају планове увећања обима ископавања и производње злата. За 11 месеци 2012. руске компаније су успеле да повећају општи резултат за 4,9%, односно на 203,28 тона, каже се у извештају Савеза златарских индустријалаца РФ. Званична статистика „Росстата“ наводи још вишу вредност — 8,3%. Може се закључити да је Русија достигла четврто место у свету, престигавши Јужноафричку Републику и сасвим се приближила нивоу производње злата који је у 2011. био остварен у САД (према руским проценама — око 233 тоне).

Огроман део руске производње злата представља експлоатација рудних резерви — 182,72 тоне (увећање од 6,3%), затим злато у својству споредног производа — 14,5 тона (раст од 11,6%). Скоро за трећину (31%) смањена је секундарна производња злата — од ломљеног злата и отпада (на 6 тона), што потврђује чињеницу да се у Русији капитал често чува у виду предмета од злата.

Расту производње овог племенитог метала су допринели скоро сви највећи „златни“ региони Русије — Краснојарски Крај, затим Иркутска, Чељабинска и Магаданска Област. Увећање производње злата у Русији ће се највероватније наставити и у 2013, у том случају се може десити да Русија престигне САД. „Део пројеката је већ реализован, а други део је још увек у фази развоја. У 2012. је производња злата у Русији порасла за 8,3%, али је тај раст био претежно условљен повећањем производних капацитета постојећих налазишта“, истакао је аналитичар финансијске агенције „Инвесткафе“ Андреј Шенк.

У 2014. би највеће икад откривено лежиште злата у Русији „Наталка“ (далекоисточна Магаданска Област) требало да уђе у процес експлоатације. Ово налазиште је откривено у време Другог светског рата, али се због његове удаљености од инфраструктуре дуго није радило на његовом развоју. Сепарациони комбинат „Наталкински“ (ГОК) ће годишње прерађивати 10 милиона тона руде и производити 15–20 тона злата. Заједно са њим се гради и рударско постројење на суседном златном налазишту „Павлик“ које има сличну геолошку структуру. Очекује се да ће оно давати још 6–7 тона злата годишње.

Међутим, нестабилна ситуација на финансијским тржиштима, као и велика променљивост самог тржишта злата спречила је да се оствари низ планираних великих пројеката у Русији. Није дошло до спајања групација „Пољус“ и „Полиметал“, и није спроведена ниједна иницијална јавна понуда (IPO) акција рударских и металуршких предузећа. Влада још увек није објавила лицитацију за Сухој Лог — једно од највећих лежишта злата у Русији, а милијардер Михаил Прохоров није продао свој удео (од 37,8%) у Групацији „Пољус“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.