Нафтна алхемија у енергетском рату

Уљни шкриљац из Колорада. Фотографија: U.S. National Archives. Из слободних извора.

Уљни шкриљац из Колорада. Фотографија: U.S. National Archives. Из слободних извора.

Технолошки продор у експлоатацији уљних шкриљаца довео је до тога да би још ове године САД могле да престигну Русију и Саудијску Арабију у производњи нафте. Велики извозници нафте, као што су Русија и земље Блиског Истока, могле би да претрпе значајне губитке уколико се не укључе у ову енергетску трку.

Због повећане производње нафте из битуминозних (уљних) шкриљаца очекују се велике промене на светском тржишту енергената. На пример, цене нафте би могле нагло да падну, сматрају аналитичари компаније „PricewaterhouseCoopers“ (PwC), у том случају би бруто домаћи производ (БДП) у Русији пао за 1,2–1,8%. Руски произвођачи нафте имају највише пет година како би стабилизовали ситуацију и ухватили корак са Америком.

За 7 година САД су направиле пробој у области производње нафте. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сировина у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.

Велики извозници нафте, као што су Русија и земље Блиског Истока, могле би да претрпе значајне губитке уколико не покрену обимну експлоатацију сопствених лежишта битуминозних шкриљаца.

Џон Хоксворт, главни економиста PwC

По прогнозама компаније PwC, ниво годишње производње нафте из уљних шкриљаца би могао да до 2035. достигне 14 милиона барела дневно (12% од укупне светске производње нафте). А по прорачунима Америчког министарства енергетике (DOE), удео америчких компанија би могао бити од 1,2 милиона до 4 милиона барела дневно. Компанија „Beyond Petroleum“ (BP) је раније у свом годишњем извештају „Energy outlook 2030“ објавила да би због наглог пораста производње нафте из уљних шкриљаца САД већ ове године могле да надмаше Русију и Саудијску Арабију у производњи нафте.

Овакав скок ће имати сигуран утицај на цене нафте. Аналитичари PwC-а верују да ће у 2035. цене бити за 25–40% ниже (83–100 долара за барел) у односу на 133 долара по барелу, колико предвиђа аналитичка служба (EIA) Министарства за енергетику САД.

BP прогнозира да би до 2030. удео нафте из уљних шкриљаца у укупној руској производњи могао да пређе 10%. Руским произвођачима нафте може једино да ствара сметње то што је логистичка доступност налазишта у просеку неповољнија него у САД и Европи.

Производња нафте из уљних шкриљаца могла би да повећа светски БДП до 2035. за 2,3–3,7% (1,7–2,7 билиона долара судећи на основу тренутног БДП-а). То би се позитивно одразило и на економију у појединим земљама. Конкретно, у земљама које увозе нафту, као што су Индија и Јапан, БДП би могао да порасте за 4–7%, док се БДП у САД, Кини, Немачкој и Великој Британији може увећати за око 2–5%. „Велики извозници нафте, као што су Русија и земље Блиског Истока, би напротив у дугорочној перспективи могле да претрпе значајне губитке уколико не покрену обимну експлоатацију сопствених лежишта битуминозних шкриљаца“, истакао је главни економиста PwC-а и један од аутора извештаја, Џон Хоксворт.

Скоро све руске компаније имају пројекте за производњу „тешко доступне“ нафте, али се они налазе у почетној фази развоја. Највећа лежишта уљних шкриљаца су концентрисана у баженовским наслагама у западном Сибиру.

У руској индустрији нафте и гаса користи се доста широк појам – „тешко доступне нафтне резерве“. Он не обухвата само производњу нафте од уљних шкриљаца, већ и од битуминозних пескова, тресета и осталих потенцијалних нафтних извора. Тај целокупни потенцијал у Русији процењује се на 25–50 милијарди тона нафте.

Скоро све руске компаније имају пројекте за производњу „тешко доступне“ нафте, али се они налазе у почетној фази развоја. Највећа лежишта уљних шкриљаца су концентрисана у баженовским наслагама у западном Сибиру. Управо у том региону треба да послују руски нафташи. У сврху расподеле финансијског ризика, они се одлучују за партнерску сарадњу са страним компанијама, које уз то поседују и одговарајуће технологије.

У нафтној компанији ТНК-BP су објаснили да они сарађују са водећим сервисним нафтним компанијама које пружају услуге у сфери високе технологије и јединствена инжењерска решења, с обзиром да у производњи „тешко доступне“ нафте нове технологије играју кључну улогу. На пример, ТНК-BP блиско сарађује са сервисном компанијом „Schlumberger“. У својству пробне експлоатације покренуто је 7 пилот-пројеката. Неки од њих су већ у фази реализације: на Каменом, Јем-Јеговском, Северо-Хохрјаковском и Самотлорском налазишту. Ове године ТНК-BP треба да уложи 100 милиона долара у пробну експлоатацију резерви за сложену прераду. Уколико буде успешна, ова додатна производња треба да од 2013. до 2016. донесе око 4 милиона тона нафте (производња у 2012. је 73 милиона тона). Према проценама компаније удео „тешко доступне“ нафте ТНК-BP у односу на све резерве у Русији чини око 2–4%.

Компанија „Росњефт“ поседује 27 налазишта „тешко доступне“ нафте у западном Сибиру (ачимовске, баженовске и тјуменске наслаге), то су резерве и ресурси који се процењују на 1,8 милијарди тона. Ова компанија са америчком корпорацијом „ExxonMobil“ отпочиње експлоатацију на 23 локације. Други партнер је норвешки „Statoil“.

„Салим петролеум девелопмент Н. В.“ (фирма у власништву компанија „Гаспром њефт“ и „Shell“) треба да крене у експлоатацију Верхње-Салимског нафтног налазишта. „Гаспром њефт“ води и сопствене пројекте на територији Краснолењинског налазишта. У јануару је тамо започето бушење прве истражне бушотине.

BP прогнозира да би до 2030. удео нафте из уљних шкриљаца у укупној руској производњи могао да пређе 10%. Према аналитичару финансијске групе „ИФД-КапиталЪ“ Виталију Крјукову, сам почетак производње „тешко доступне“ нафте зависи од више фактора. Најпре компаније треба да проуче геологију у оквиру таквих пројеката. Она се разликује у различитим земљама: у САД је простија, док је у Кини и Русији сложенија. Затим је потребно омогућити пореске олакшице за такве пројекте, рекао је он. Влада РФ тренутно уређује законске одредбе које прописују олакшице код пореза на експлоатацију рудног богатства.

„Руске компаније су у извесној мери ангажоване у производњи нафте из уљних шкриљаца. Не може се рећи да превише заостајемо“, рекао је аналитичар „Гаспромбанке“ Александар Назаров, и додао: „Обим производње конвенционалне нафте код нас је још увек прилично велики.“ Према његовим речима, на руско тржиште долазе стране компаније које имају искуство у производњи „тешко доступне“ нафте, а и технологије је такође могуће откупити. „Потребно је неких пет година да се достигну резултати САД и да се задржи тржиште“, сматра експерт. Руским произвођачима нафте може једино да ствара сметње то што је логистичка доступност налазишта у просеку неповољнија него у САД и Европи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.