IT стручњак као идол младих

Господине Шмуљевич, Министарство за везе планира да подигне IT индустрију на ниво који ће по обиму извоза бити једнак војној индустрији. У којим временским оквирима се то може реализовати?

Марк Шмуљевич

Марк Шмулевич (1982) у Влади РФ одговара за развој IT сектора. Од 2009. до 2012. био је на челу одељења за развој бизниса О.А.Д. „Руски космички системи“. Оснивач је и члан савета директора ДОО „Руснавгеосет“, првог заједничког руско-америчког предузећа у сфери сателитске навигације, и уједно је извршни директор за развој Руског квантног центра.

Почетком 2000-их је извоз софтвера из Русије износио свега 200–300 милиона долара годишње, а 2012. је по различитим проценама достигао 4 милијарде. У последњих неколико година темпо раста је у просеку износио око 20% годишње. Русија је 2012. продала другим земљама оружје у вредности од око 15 милијарди долара. Ако се створе повољни услови, за неколико година ћемо се приближити тим бројкама и у IT сегменту, без обзира на то што ће извоз оружја, како се очекује, бити у порасту. Па ипак, увећање извоза софтвера није само по себи циљ. То је пре свега показатељ хармоничног развоја информационих технологија.

За последњих 10 година раст извоза обезбеђивали су гиганти попут „Лабораторије Касперског“ или ABBYY. Постоји ли потражња за производима руских компанија средње величине или старт-ап компанија?

Раст извоза је условљен и развојем аутсорсинга, а њиме се у Русији баве и компаније средње величине. Протеклих година је било успешних пројеката у области софтверских производа. То су, на пример, Ecwid (платформе за e-commerce које успешно раде са Фејсбуком), „Прогноза“ (аналитички системи за предузећа), Diasoft (аутоматизација банкарских система и система осигурања) и многи други производи који успешно конкуришу на светском тржишту.

Све су то биле старт-ап компаније, али сада оне већ чине перспективан сегмент тржишта информационих технологија. Питање је само да ли ће те компаније бити заинтересоване да остану у Русији, или ће преместити своје седиште у неку суседну земљу или Америку.

Како задржати те компаније у отаџбини?

Постоје два пакета институционалних мера који су најважнији за развој IT индустрије: повољан порески режим и развој кадрова. У нашој земљи ће до 2017. бити на снази пореске олакшице за предузећа у којима је 90% делатности везано за IT. Она плаћају порез од 14% уместо уобичајених 30%. То, међутим, није довољно ако желимо да задржимо ранији темпо раста. Сада радимо на томе да трајање пореских олакшица продужимо до 2020. Важно је да држава у том погледу буде доследна. У неким земљама постоји чак мораторијум на „неочекивано“ погоршање услова опорезивања. За стабилност индустрије је битно да компаније буду сигурне да се правила игре неће нагло променити.

На светском тржишту се сматра да руски програмери лако решавају задатке које не успевају да реше ни кинески, ни индијски, ни амерички стручњаци...

Они од нас могу да науче шта значи „мућнути главом“. Управо је у томе наша предност и она покреће руски сегмент аутсорсинга. Ми припремамо квалитетне компјутерске инжењере, али је њихов број мали. Данас у Русији мање од 1% запослених ради у IT сектору. У САД тај показатељ износи 4%, а у европским земљама преко 3%. Министарство за везе треба озбиљно да ради на популаризацији професије. На 10. Краснојарском економском форуму, који је недавно одржан у Сибиру, организовали смо округли сто посвећен кадровском проблему у IT сегменту. На заседању су учествовали представници IT бизниса, од старт-ап компанија до Јандекса и Мајкрософта, као и велики корисници IT услуга: Збербанка, Светска банка и др. Тамо су усвојени неки постулати које ми већ почињемо да реализујемо. На пример, посвећујемо већу пажњу такмичењима у програмирању.

Недавно су Американци на Јутјуб поставили видео-клип у коме инжењери Мајкрософта, Фејсбука, Твитера и Дропбокса објашњавају важност учења програмирања. Да ли ми можемо да урадимо нешто слично?

Нећемо баш копирати Американце, али нешто обавезно треба радити и у Русији. Видео-клипови су само један од многих метода који могу бити ефикасни. Наш глобални задатак је да IT стручњак постане симбол генерације, а да би се то постигло треба приказивати на телевизији емисије о овој области, причати у школама о перспективама које нуди ова професија, организовати сусрете са успешним IT стручњацима, можда снимити и ТВ серију са програмером у главној улози.

Да ли сте се у планирању развоја IT индустрије ослањали на искуство земаља које су успешне у тој области?

Нажалост, туђе искуство се не може тек тако преузети и применити у Русији. Ми имамо много тога што је само нама својствено, имамо специфичне подводне стене. Али свакако пажљиво пратимо и искуство других земаља. На пример, у Индији је покренут процес либерализације законодавства везаног за валутне операције и опције, и ми анализирамо њихово искуство. Валутне опције код нас још увек не представљају ефикасно средство мотивације. Ми се ослањамо на искуство других земаља у поступку за правну заштиту проналазака руских компанија, тако да у појединим правцима (у патентним ратовима, на пример) имамо предност у том смислу што смо ухватили залет са намером да сустигнемо конкуренцију.

У области инфраструктуре већ размењујемо са Сингапуром и Израелом искуство стварања научно-технолошких паркова. Има много тога што у Русији треба побољшати када је реч о информационим технологијама.

Росијскаја газета. Сва права задржана.