Најплодније тло за развој бизниса у Русији
Председник компаније „Rockwool International“ Елко ван Хил, тадашњи министар економског развоја РФ Елвира Набиулина, министар трговине и инвестиција Данске Пиа Олсен Дир и председник Републике Татарстан Рустам Миниханов (слева надесно) на свечаном отварању завода за производњу грејних тела у специјалној економској зони „Алабуга“. Извор: РИА „Новости“.
Руске власти све више настоје да своју земљу учине што привлачнијом за инвеститоре и да увећају њен пословни углед у свету. Руски фонд директних инвестиција је на Светском економском форуму у Давосу најавио покретање промотивне кампање „Инвестирајте у Русији“. Унапређење пословног угледа земље ће такође бити потпомогнуто од стране утицајних светских инвестиционих банака. Као што је познато, у својству првог консултанта изабрана је банкарска групација „Goldman Sachs“ која ће се током наредне три године трудити да привредницима у свету приближи пословне перспективе у Русији. Један од приоритета консултаната треба да буде убрзано остваривање помало клонуле, али доказано ефикасне владине иницијативе, а то је развој Специјалних економских зона (СЕЗ).
Свој данашњи облик СЕЗ су попримиле тек 2005. Од тада је статус резидената у овим зонама добило 57 страних компанија из 21 земље света. У 2012. им се придружило још 6 америчких компанија. Компанија „General Motors“ је инвестирала 180 милиона долара, компанија „3M“ (производи за индустрију и домаћинство) – 30 милиона долара, корпорација „Armstrong World Industries“ (индустрија грађевинских материјалa) – 75,4 милиона долара. У 2005. се у СЕЗ слила готово 1 милијарда долара америчких инвестиција (тачније 966,4 милиона).
„Наша компанија је пре свега морала да донесе нимало једноставну одлуку: где да размести своје производне погоне – у Русији или у некој другој источноевропској земљи. Напослетку смо крајем децембра 2012. добили статус резидента у СЕЗ ‘Алабуга’ у руској Републици Татарстан“, каже за „Руску реч“ директор за правна питања компаније „3М“ у Русији Алексеј Заваљев и додаје: „Приликом нашег избора значајну улогу су одиграле не само понуђене погодности него и утисци које смо стекли у дијалогу са руководством СЕЗ, које пре свега има савремена схватања, одлично говори енглески и добро зна како се води посао.“
Свакако су и пореске олакшице саме по себи довољне да се донесе одлука: од тренутка када оствари прве приходе, компанија „3M“ треба да плаћа држави само 2% у првих пет година, уместо законом предвиђених 20%. И то није једина погодност која постоји у СЕЗ „Алабуга“: већ уз минимална улагања од 3 милиона евра неопходна за рад у економској зони, фирме су ослобођене ПДВ-а и других дажбина при увозу потребне опреме, на чему је, на пример, данска компанија „Rockwool“ већ уштедела 12,6 милиона долара. Додатна уштеда за бизнис може да буде и бесплатан прикључак на електричну мрежу, који би у Москви коштао 1 милион долара за сваки мегават капацитета.
Поред „Алабуге“, Акционарско друштво отвореног типа „Специјалне економске зоне“ (_serbianBeginIgnore_ОАО ОЭЗ_serbianEndIgnore_) са државом као јединим власником на челу управља са још 16 зона, мада не напредују све подједнако успешно. Брзина њиховог развоја умногоме зависи од врсте пословне делатности и од односа локалног руководства. За 7 година СЕЗ су успеле да привуку стране инвестиције у размерама од 3,6 милијарди долара (110 милијарди рубаља).
Економске зоне су подељене у четири категорије: индустријско-производне, туристичко-рекреативне, лучке и техничко-иновативне. Према подацима Рачуноводствене коморе РФ, резиденти техничко-иновативних зона поседују 350 патената на проналаске, а међу њиховим клијентима су компаније „Boeing“ и „Apple“.
Најпре је било предвиђено да у СЕЗ не може да се укључи свака фирма – пословни пројекат инвеститора би требало да „унапреди руску економију новим технологијама и да код запослених развија конкурентну професионалну компетенцију“, а предност би имали пројекти од изузетног националног значаја са становишта Владе РФ. Другим речима, власти су желеле да разне погодности омогуће само компанијама у сфери високе технологије, међутим једна од најуспешнијих СЕЗ „Алабуга“ својим примером показује да у овој зони има места и за фабрику стакла, а и за производњу и прераду салате и поврћа, од којег затим значајан део одлази у „McDonald's“.
Без обзира на врсту делатности, процедура добијања статуса резидента је за све иста. „Најпре се сва потребна документа, припремљена уз помоћ нашег особља, разматрају од стране Надзорног савета СЕЗ. Пословни пројекат се затим или одобрава или враћа на дораду. Следећи корак је Стручни савет СЕЗ у оквиру Министарства за економски развој РФ. Ту се доноси коначна одлука о примању инвеститора са његовим пројектом у СЕЗ. Након тога инвеститор потписује уједно споразум са Министарством за економски развој РФ и са а. д. СЕЗ о обављању своје делатности у оквиру СЕЗ“, објаснио је бивши генерални директор а. д. СЕЗ Олег Костин, кога је почетком марта на том положају заменио Михаил Трушко, начелник огранка СЕЗ у Калињинградској Области. Временом ће поступак бивати све једноставнији, што се сасвим уклапа у концепцију убрзаног развоја инвестиционе климе у Русији.
У складу са мајском уредбом председника РФ, до 2020. би Русија требало да заузме 20. место на ранг-листи најперспективнијих земаља за улагање према извештају Светске банке („Doing Business Report“) и да напредује са садашњег 112. места. Узимајући у обзир динамику развоја у последње две године (и очигледан помак са 124. места), сасвим је могуће да се то деси.
Росијскаја газета. Сва права задржана.