Приближавање Индије и Царинске уније

Виктор Христенко: Председници Русије, Белорусије и Казахстана су поставили задатак да до 1. јануара 2015. формирају Евроазијску економску унију као нову фазу продубљивања сарадње. Извор: Reuters.

Виктор Христенко: Председници Русије, Белорусије и Казахстана су поставили задатак да до 1. јануара 2015. формирају Евроазијску економску унију као нову фазу продубљивања сарадње. Извор: Reuters.

Споразум о слободној трговини између Индије и Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана полако постаје реалност. О томе и другим аспектима евроазијских интеграција говори представник колегијума Евроазијске економске комисије Виктор Христенко.

Представник колегијума Евроазијске економске комисије (ЕЕК) Виктор Христенко отпутовао је у радну посету Индији. Циљ посете је било разматрање сврсисходности Споразума о слободној трговини између Индије и Царинске уније који је предложила индијска страна. После разговора са индијским министром индустрије и трговине Анандом Шармом Христенко је новинарима дао интервју о перспективама партнерства Индије са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, о плановима ширења Царинске уније и преговорима о њеној сарадњи са Вијетнамом и Новим Зеландом.

За нас је суштински важно да не поновимо грешке Европске уније, тј. да не тежимо за што већом ширином интеграције на штету њене дубине.

Господине Христенко, како оцењујете садашњу сарадњу Индије са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, тј. са сваком од ових земаља појединачно, и какве су перспективе пратнерства Индије са Царинском унијом у целини?

Индија има посебне економске и политичке везе са сваком чланицом Царинске уније: са Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Све земље третирају те везе као стратешке и привилеговане, засноване на богатом искуству из прошлости и сагледавању њихове дугорочне перспективе. У поменутој „тројци“ Русија је вероватно на првом месту по свеобухватности тих веза и њиховој диверзификацији. Односи двеју земаља обухватају најразличитије области, укључујући и сфере које су прилично осетљиве како у технолошком, тако и у војном смислу. То се посебно односи на развој и производњу нових типова ваздухопловне технике. Поред тога, Индија, Русија, Белорусија и Казахстан имају сличне позиције и на међународној сцени. Све је то повољна атмосфера за мултилатералну сарадњу у оквиру Царинске уније.

Шта се реално променило у структури и деловању Царинске уније у последњих неколико година?

У протеклих пар година у Царинској унији се много тога суштински променило. Пре свега, формиран је наднационални орган – Евроазијска економска комисија (ЕЕК). Она доноси одлуке које се затим непосредно извршавају на територији земаља-чланица. Те одлуке се односе на спољну трговину, на области регулисања царине и техничких питања, као и на санитарне и разне друге мере. Све то има значаја за сарадњу Русије, Белорусије и Казахстана са Индијом.

У ком смислу су те промене значајне за наше индијске партнере?

У овом процесу формирања Царинске уније и јединственог тржишта на територији трију њених чланица постоји читав низ момената који иду у прилог Индији. То је пре свега проширење тржишта на коме владају јединствена правила, а она су усклађена са најбољом међународном праксом и правилима Светске трговинске организације (СТО). Већа територија је за индијске партнере прихватљивија са гледишта развоја трговинских и инвестиционих операција. Економски субјекти треба тачно да знају како се нова правила примењују у текућој ситуацији, потребан је стални радни контакт између влада Индије и ЕЕК.

Какве задатке треба да решава ЕЕК?

Председници Русије, Белорусије и Казахстана су поставили задатак да до 1. јануара 2015. формирају Евроазијску економску унију као нову фазу продубљивања сарадње. Тада ће на територији трију земаља ступити на снагу слободан промет робе, услуга, капитала и радне снаге. Тако ће бити довршено наднационално законодавство и проширене компетенције наднационалног извршног органа, што у суштини значи формирање јединственог тржишта робе, услуга, капитала и радне снаге на тако великој територији.

Индија има посебне економске и политичке везе са сваком чланицом Царинске уније: са Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Све земље третирају те везе као стратешке и привилеговане.

Да ли је предвиђено да у свему томе одређену улогу играју стратешки партнери попут Индије?

Наш први задатак у том погледу је да у потпуности информишемо наше колеге из владе Индије о томе како и у којим сферама се доносе одлуке о економској сарадњи Индије са Царинском унијом. Наравно, наши стратешки партнери све то треба да знају и разумеју, и да у томе виде нове могућности које им се отварају. Ми са своје стране треба да организујемо сарадњу и дијалог тако да наши партнери потпуно јасно сагледају и целину, и сваки појединачни детаљ.

Пре неколико дана је Аджај Бисарија, шеф Евроазијског департмана у Министарству спољних послова Индије, изјавио на округлом столу посвећеном руско-индијским односима да ће Споразум о свеобухватној економској сарадњи између Индије и Царинске уније допринети знатно активнијем продубљивању билатералних веза са Руском Федерацијом у области трговине и инвестиција. Да ли сте Ви са индијском страном разматрали могућност потписивања тог споразума?

То је управо следећи наш задатак. Он се састоји у изналажењу нових извора за развој поменутих могућности. Ми добро знамо да такве изворе не треба тражити само у трговини, него и у сфери услуга и инвестиција. То се може оформити у складу са данашњом светском праксом, на пример у виду међународног уговора. Један од могућих формата тог уговора је и Споразум о слободној трговини. Ако се такав документ појави, он, као што сам већ рекао, треба да обухвата и сферу услуга, и трговину, и инвестиције. Тада ће то у правом смислу бити комплексан споразум, који ће у себи садржати потенцијал за развој. Да би такав споразум био склопљен мора се најпре истражити у којој мери би могли бити задовољени интереси Индије и свих земаља Царинске уније. За тај посао ће вероватно бити потребно да формирамо заједничку радну групу, да јој поставимо задатак и да сачекамо одговарајући извештај. Данас смо управо о томе разговарали.

У ком формату ће се та тема даље развијати?

Ми ћемо овај разговор наставити са владама земаља Царинске уније како бисмо у најскорије време дошли до међусобног разумевања по том питању. Одлучено је да се на Петербуршком међународном економском форуму у јуну ове године одржи састанак на коме ће се наставити разматрање текућих процеса. Треба покренути формирање механизма који би омогућио да се открију нове перспективе сарадње између Индије и Царинске уније и постигну нови резултати на том пољу. Све смо ближи стварању платформе за разматрање питања о томе какав конкретан документ би могао да допринесе даљим перспективама развоја односа између Индије и Царинске уније и да ли би то, на пример, могао да буде Споразум о слободној трговини.

Ананд Шарма, индијски министар индустрије и трговине: „Индија сматра да је Споразум о слободној трговини између Индије и Царинске уније потребан“.

Шта се о томе говори на највишем нивоу?

Колико ја схватам, у сусретима руководства Индије, Русије, Белорусије и Казахстана, чак и у оквиру недавних контаката на највишем нивоу, истицана је и плодна историјска сарадња ових земаља, али и спремност да се учини такав корак. Због тога то питање треба проучити.

Пре Њу Делхија сте посетили Ханој, где сте разматрали сличан Споразум о слободној трговини између Царинске уније и Вијетнама. Да ли сте постигли напредак по том питању и може ли се говорити о роковима за завршетак рада на документу?

У Ханоју је одржана церемонија почетка преговора о Споразуму о слободној трговини између Царинске уније и Вијетнама. Не би било конструктивно да се у преговорима одређује било какав крајњи рок. Такви преговори могу да трају дуго, понекад бескрајно дуго. Као пример могу послужити преговори о ступању Турске у Европску унију. И сама Индија је сада пред 17. рундом преговора о Споразуму о слободној трговини са ЕУ. Дакле, није све тако једноставно. Ако се ствари буду нормално одвијале, за пар година може бити завршен рад на споразуму са Вијетнамом. У сваком случају, већ смо направили распоред свих рунди преговора за ову и следећу годину. У овој години су планиране четири рунде на нивоу министара. Наравно, између њих ће бити рунде на нивоу експерата, видео-конференције и остало.

Царинска унија је у више наврата помињала Споразум о слободној трговини са Новим Зеландом. Да ли се и на томе ради?

Ситуација са Новим Зеландом је са једне стране једноставнија, а са друге сложенија. Никако не можемо да ускладимо интересе у једном од најважнијих сектора агроиндустријског комплекса. У решавању таквих питања увек је важно тежити ка достизању конкретних резултата, а не идеалног решења које би нас све усрећило, али које никада неће бити нађено. Треба рећи да ова два споразума са Вијетнамом и Новим Зеландом за нас представљају преседан. На њима не ради само Царинска унија као целина, него и свака земља појединачно, а ниједна од чланица досада није формулисала такву врсту споразума и такав модел односа са спољним светом.

Постоје ли планови за ширење Царинске уније?

У току су званичне консултације за придруживање Киргизије Царинској унији. То није тако једноставан процес. Законодавна база Царинске уније заснива се на стотини различитих уговора. Није могуће придружити им се једноставним преузимањем одређених обавеза. Претходно је потребно у потпуности прилагодити свој државни апарат тим уговорима, и ми радимо на томе у формату специјалне групе на врло високом нивоу. Надамо се да ћемо до краја године завршити рад на „Мапи пута“ придруживања Киргизије и одредити рокове за завршетак тог процеса. За нас је суштински важно да не поновимо грешке Европске уније, тј. да не тежимо за што већом ширином интеграције на штету њене дубине.

Другим речима, информација о придруживању Украјине или Молдавије није ништа друго до спекулација медија.

Медији не помињу оно што није занимљиво. Процес придруживања са одговарајућим захтевом формално остварује само једна земља – Киргизија. И Царинска унија и Евроазијска економска унија, која је у фази формирања, отворене су за проширивање такве врсте, али то је дуг и сложен процес. У вези са тим треба рећи да је поред проширивања Царинске уније врло важна и њена сарадња са другим државама и другим заједницама држава.

Постоје ли заједнице држава са којима Царинска унија првенствено жели да сарађује, на пример група БРИКС?

Када се Русија приликом уласка у БРИКС придржава одређене позиције, нарочито у сфери економије, можете бити сигурни да је та позиција усклађена са партнерима из Царинске уније, и Русија заправо заступа ту заједничку позицију у име целе Царинске уније. Мислим да таква врста односа данас може имати далеко важнију улогу од формалног чланства у неким заједницама. Ми смо спремни за проширење, али не на штету дубине интеграција. Спремни смо за ширење сарадње како са регионалним заједницама држава, тако и са заједницама које су као БРИКС створене по неком другом принципу, и заинтересовани смо за продубљивање односа са нашим стратешким партнерима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.