„Северни ток“ иде даље на запад
„Северни ток“ је изграђен са истом идејом која стоји иза планираног „Јужног тока“: да проток гаса из Русије не зависи од непоузданих посредника. Извор: Reuters/Vostock Photo.
Највећа руска гасна компанија „Гаспром“ приступа формирању новог конзорцијума ради проширења гасовода „Северни ток“. Tоком недавне посете Владимира Путина Холандији „Гаспром“ је са холандском компанијом Gasunie потписао меморандум о њеном учешћу у изградњи треће линије гасовода. Gasunie је акционар прве две линије „Северног тока“, али „Гаспром“ жели да започне проширење пројекта на „чистом листу“. Засада није познато шта ће руски гасни гигант заузврат добити од холандске компаније. У оквиру претходног партнерства „Гаспром“ није успео да реализује опциони уговор о учешћу у једном од гасовода према Великој Британији.
Извор близак „Гаспрому“ је саопштио да је руска гасна компанија потписала са холандском фирмом меморандум о њеним намерама да учествује у конзорцијуму који ће радити на проширењу гасовода „Северни ток“ из Русије у Немачку по дну Балтичког мора.
Холандској компанији већ припада 9% акција у конзорцијуму Nord Stream AG (где „Гаспром“ има 51%, Wintershall и E.ON по 15,5%, а GDF Suez, као и Gasunie, поседује 9% акција), који је градио прве две линије гасовода. Прва линија је прорадила у новембру 2011, а друга у октобру 2012. Њихов укупни капацитет је 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Изградња је коштала 7,4 милијарде долара. Gasunie је ушао у конзорцијум у јулу 2008. Компанија је у замену за учешће у изградњи „Северног тока“ понудила „Гаспрому“ опциони уговор о куповини 9% акција у гасоводу Balgzand Bacton Line (BBL) којим се гас транспортује из Холандије у Велику Британију, а чији је капацитет 20 милијарди кубних метара гаса годишње. Тај опциони уговор, међутим, није реализован. У „Гаспрому“ не кажу шта је разлог, мада су представници руског гиганта у више наврата изразили жељу да се компанија активно развија на британском тржишту.
Шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер средином јануара је изјавио да ће трећу и четврту линију „Северног тока“ градити нови конзорцијум, с тим што се на различитим деоницама могу разликовати акционари. „Гаспром“ је крајем прошле године започео преговоре са Beyond Petroleum (BP) о продужетку четврте линије до Велике Британије, али резултати тих преговора нису познати.
Према првобитном плану руске компаније конфигурација проширења гасовода требало је да буде одређена до краја јануара. Одлука је затим одложена за крај првог тромесечја, али још увек није донета. Средином марта је члан управног одбора компаније Wintershall Марио Марен изјавио да његова компанија „проучава студију изводљивости, после чега ће донети одлуку о сврсисходности изградње и свог учешћа у пројекту“. У компанији BP кажу да је она „и даље заинтересована за пројекат, али одлука о учешћу још није донета“.
Због несташице течног природног гаса за време мартовских мразева у Европи, пре свега у Великој Британији, нагло је скочила спот цена гаса, тако да је атмосфера за преговоре о проширењу „Северног тока“ повољна, истиче Валериј Нестеров из одсека Sberbank Investment Research. „Гаспром“ жели да повећа испоруке гаса у Велику Британију са садашњих 8 милијарди кубних метара (углавном су то спот уговори) на 40 милијарди кубних метара (50% британског тржишта), додаје Виталиј Крјуков из „ИФД-Капитала“. Он претпоставља да је „Гаспромов“ опциони уговор о куповини 9% акција у BBL (где Gasunie поседује 60% акција, а E.ON и Fluxys по 20%) вероватно остао на снази, и компанија ће моћи да га реализује уколико Gasunie уђе у нови конзорцијум.
Поред тога, „Гаспром“ може бити заинтересован и за друге активе у гасном транспортном систему Европе. Gasunie (државна компанија) поседује мрежу гасовода чија је дужина 15,5 хиљада километара, а капацитет до 100 милијарди кубних метара гаса годишње. Иста компанија има и два гасна терминала са подземним складиштем гаса. Компанија GTS, коју контролише Gasunie и која такође испоручује велике количине гаса другим земљама ЕУ, повезана је са „Северним током“ преко гасовода NEL. Овај гасовод пролази кроз Немачку, а декларисани капацитет му је 20 милијарди кубних метара годишње.
Росијскаја газета. Сва права задржана.