Лидери и зачеље: најповољнији региони за бизнис у Русији

Према извештају ЛИОМ, као лидери на ранг-листи са својим губернаторима на челу истичу се Свердловска Област, Ханти-Мансијски Аутономни Округ и Република Татарстан. Сва три региона примењују различите моделе у развоју пословања, али су основна правила свугде иста: отвореност и доступност информација и формирање ефикасних средстава за подршку малих и средњих предузећа.

Узори које треба следити

Према подацима ЛИОМ, Свердловска Област је један од руских региона који се најбрже развија. Географски положај, индустријска и научна база чине добру основу за развој и модернизацију овог региона, нови пројекти омогућавају да се привуче све више нових инвестиција и да се пружи одговарајућа подршка предузетништву. Инвестициона политика Свердловске Области усмерена је на њену трансформацију од старог индустријског региона у центар високих технологија. Према подацима губернатора Свердловске Области, крај 2012. указује да су основни економски показатељи у овом региону значајно порасли. Конкретно, обим инвестиција у основни капитал повећан је за 2,5% – на 341 милијарду рубаља, док су стране инвестиције истовремено порасле три пута. Током протекле године у ову област се слило 5,2 милијарде долара, што представља најбоље резултате од 2000.

Млади предузетници верују у будућност бизниса у Русији
Само једна шестина младих бизнисмена сматра да је перспективније покренути посао у иностранству него у Русији. Ову веру у светлу будућност стручњаци објашњавају тиме што је на сцену ступило ново, другачије поколење младих предузетника.

Административни центар ове области Јекатеринбург чест је организатор највећих међународних манифестација и скупова највишег нивоа и напоредо са градовима Измир (Турска), Ајутаја (Тајланд), Дубаи (УАЕ) и Сао Пауло (Бразил) претендује на то да буде домаћин Светске изложбе (EXPO) 2020.

Према речима Марије Глуховој, генералног директора за економску политику и конкурентност Руског савеза индустријалаца и предузетника (РСПП), Уралски регион је „узор по многим параметрима“.

Улагање у мала мала и средња предузећа

У Ханти-Мансијском Аутономном Округу (ХМАО), који је на ранг-листи заузео друго место, због специфичности самог региона ситуација је нешто другачија. Пре свега, у том региону постоји олигопол јер тамо послују гиганти као „Росњефт“, „Гаспром“, „Лукоил“, „Сургутњефтегас“, ТНК-ВР, „Славњефт“, „Русњефт“ и други. Доминантност ових компанија озбиљно отежава развој бизниса на регионалном нивоу. Регионалне власти тренутно покушавају да смање утицај олигопола развојем малих и средњих предузећа. У ту сврху је усвојен програм у оквиру којег руководство округа надокнађује део трошкова приликом обуке нових предузетника и пружа финансијску подршку у виду бесповратних средстава.

У овом региону такође постоји и центар, који се успешно развија, у коме се налази спортско-туристички комплекс: у 2012. је на пример прилив домаћих туриста у ХМАО износио 450 хиљада, што је за 12,2% више него у 2011.

Почасно треће место

Татарстан, који је заузео треће место, исто као и ХМАО доста улаже у развој малих и средњих предузећа. У тој републици се oд 2004. постепено изграђује инфраструктура за развој малих и средњих предузећа. Конкретно, у овом региону је основан први иновациони технолошки парк у земљи „Идеја“, затим је основан и Фонд за улагање у нове перспективне пројекте, поред тога постоји и лизинг-компанија за подршку малих предузећа, а касније је формирана и мрежа бизнис-инкубатора.

Регионалне власти посебну пажњу посвећују иновативним предузећима и извозницима: обе категорије добијају субвенције и надокнаду камате за кредите. Према речима директора банке „Татарстан“ Рушана Сахбијева, тренутно се ради на развоју великих инвестиционих пројеката који би требало да се реализују у 2013. у укупном износу од преко 22 милијарде рубаља. То су само пројекти који су у крајњој фази разматрања, док укупан обим за улагање у инвестиционе пројекте предате татарстанској банци превазилази 100 милијарди рубаља.

Зачеље

Према датом истраживању последња места заузимају Забајкалски Крај, Чеченска Република, Јеврејска Аутономна Област, Магаданска Област, Република Адигеја, Волгоградска и Оренбуршка Област, затим Калмикија, као и Кемеровска и Мурманска Област. Међутим, како наводе у ЛИОМ, чак и последње место на ранг-листи не значи да је први човек датог региона – потпуно ненаклоњен пословном сектору. Треба истаћи да просечна оцена за све регионе није била испод три: углавном су мање наклоњени губернатори добијали оцене три или четири, док је већина лидера добила оцену вишу од осам. На рангирање у целини утицали су и многи други фактори, укључујући и однос одређеног региона према компанијама из Москве, што је условљавало слабију оцену уколико се њима даје предност.

Росијскаја газета. Сва права задржана.