Руске инвестиције одлазе у југоисточну Азију

Извор: AFP/EastNews.

Извор: AFP/EastNews.

Прошле године је Русија инвестирала у чланице Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) 2,2 милијарде долара, а заузврат добила око 1,4 милијарде долара. Експерти сматрају да треба искористити потенцијал раста и повећати обим инвестиција у оба смера.

На трибинама 17. Санкт-петербуршког међународног економског форума биће одржан пословни форум Русија-АСЕАН који би требало да окупи око 500 бизнисмена. По речима Виктора Тарусова, извршног директора Пословног савета Русија-АСЕАН, циљ форума није само да доведе инвеститоре у Русију, него и да покаже руским компанијама могућности успешног пословања у земљама АСЕАН-а. Те могућности су сасвим реалне, јер је економски систем земаља АСЕАН-а у периоду економске кризе 2008. био далеко стабилнији од европског и руског. Доказ је, на пример, чињеница да у поменутом периоду није било обуставе, па чак ни успоравања изградње капиталних објеката у Сингапуру, Куала Лумпуру и Џакарти. 

ПМЕФ

Петербуршки међународни економски форум везан је за економску сферу и од 1997. се сваке године одржава у Санкт Петербургу, а од 2005. на њему учествује и председник Русије. Форум сваке године окупља преко 4 хиљаде људи из преко 60 земаља. За форум су највише заинтересовани руководиоци великих компанија, функционери и економисти. Петербуршки међународни економски форум ће се 2013. одржати од 20. до 22. јуна.

Пословни људи у Русији и земљама АСЕАН-а се већ дуго познају, јер је сарадња између двеју страна почела још 1996, и од тада прилично интензивно расте. Према подацима руског Министарства спољних послова, робна размена између двеју страна 2000. је износила око милијарду долара, а десет година касније, тј. 2011, достигла је 15 милијарди долара. Већ има примера успешних заједничких пројеката. Рецимо, руске рударске компаније озбиљно су почеле да инвестирају у индустријализацију минералних и рудних налазишта у Вијетнаму, Индонезији и другим земљама региона. Већ одавно, тачније од 1986, функционише нафтно налазиште „Бели тигар“ на шелфу Вијетнама, 200 km од Хо Ши Мина. „Логичан наставак такве сарадње је заједничко руско-вијетнамско предузеће ‘Русвијетпетро’, основано 2009, у коме 51% акција припада руском ‘Зарубежњефту’, a 49% вијетнамској компанији Petrovietnam. Ово предузеће експлоатише групу налазишта Централно-хоревејског платоа у Јамало-Ненецком Аутономном Округу“, каже Тарусов.

Данас Пословни савет Русија-АСЕАН ради на пројекту истоименог Интернет-ТВ канала чије ће оснивање омогућити да се широки аудиторијум у реалном времену информише о перспективама економске и културне сарадње Русије и земаља региона АСЕАН-а.

Поред сировинских, прилично активно се покрећу и инфраструктурни пројекти, у које инвестирају обе стране – и Руси и странци. „Развија се сарадња Индонежана са ‘Суперџетом’. Ове године ће 12 летелица саобраћати на унутрашњим линијама Индонезије. ‘Руска железница’ гради пругу и два терминала за утовар угља на острву Калимантан које деле Индонезија, Малазија и Брунеј“, набраја Виктор Тарусов.

И поред великог броја руско-азијских пројеката, има још доста простора за продубљивање сарадње између Русије и АСЕАН-а. Експерти су израчунали да се руски капитал далеко активније инвестира у земље АСЕАН-а, него азијски капитал у Русију. На крају 2012. удео земаља АСЕАН-а у структури руских инвестиција износио је 1,5%, тј. око 2,2 милијарди долара годишње. Инвеститори из тих земаља, међутим, далеко су мање присутни у Руској Федерацији. У структури њихових инвестиција Русија се котира врло ниско и заузима свега 0,1% општег обима страних инвестиција (према подацима руског завода за статистику „Росстат“, 2012. су инвестиције у Русију износиле 140 милијарди долара).

„Такве бројке се објашњавају превеликом географском, историјском и културном удаљеношћу. Уз то, земље АСЕАН-а радије инвестирају у економију својих најближих суседа: Кине, Јапана и Јужне Кореје. Ако се има у виду велики потенцијал развоја унутрашње потражње у Кини, онда је јасно зашто у земљама АСЕАН-а Русија није популарна за инвестирање“, сматра аналитичар инвестиционог холдинга „ФИНАМ“ Антон Сороко. По његовим речима, потрошачко тржиште је најперспективнији правац за инвестирање и он има огроман капацитет како у Русији, тако и у земљама АСЕАН-а. Модернизација економије у свим овим земљама је у пуном јеку, а постоји и инфраструктура за развој, само што засада нема велике конкуренције.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“