Извор: AFP/EastNews.
На трибинама 17. Санкт-петербуршког међународног економског форума биће одржан пословни форум Русија-АСЕАН који би требало да окупи око 500 бизнисмена. По речима Виктора Тарусова, извршног директора Пословног савета Русија-АСЕАН, циљ форума није само да доведе инвеститоре у Русију, него и да покаже руским компанијама могућности успешног пословања у земљама АСЕАН-а. Те могућности су сасвим реалне, јер је економски систем земаља АСЕАН-а у периоду економске кризе 2008. био далеко стабилнији од европског и руског. Доказ је, на пример, чињеница да у поменутом периоду није било обуставе, па чак ни успоравања изградње капиталних објеката у Сингапуру, Куала Лумпуру и Џакарти.
Пословни људи у Русији и земљама АСЕАН-а се већ дуго познају, јер је сарадња између двеју страна почела још 1996, и од тада прилично интензивно расте. Према подацима руског Министарства спољних послова, робна размена између двеју страна 2000. је износила око милијарду долара, а десет година касније, тј. 2011, достигла је 15 милијарди долара. Већ има примера успешних заједничких пројеката. Рецимо, руске рударске компаније озбиљно су почеле да инвестирају у индустријализацију минералних и рудних налазишта у Вијетнаму, Индонезији и другим земљама региона. Већ одавно, тачније од 1986, функционише нафтно налазиште „Бели тигар“ на шелфу Вијетнама, 200 km од Хо Ши Мина. „Логичан наставак такве сарадње је заједничко руско-вијетнамско предузеће ‘Русвијетпетро’, основано 2009, у коме 51% акција припада руском ‘Зарубежњефту’, a 49% вијетнамској компанији Petrovietnam. Ово предузеће експлоатише групу налазишта Централно-хоревејског платоа у Јамало-Ненецком Аутономном Округу“, каже Тарусов.
Поред сировинских, прилично активно се покрећу и инфраструктурни пројекти, у које инвестирају обе стране – и Руси и странци. „Развија се сарадња Индонежана са ‘Суперџетом’. Ове године ће 12 летелица саобраћати на унутрашњим линијама Индонезије. ‘Руска железница’ гради пругу и два терминала за утовар угља на острву Калимантан које деле Индонезија, Малазија и Брунеј“, набраја Виктор Тарусов.
И поред великог броја руско-азијских пројеката, има још доста простора за продубљивање сарадње између Русије и АСЕАН-а. Експерти су израчунали да се руски капитал далеко активније инвестира у земље АСЕАН-а, него азијски капитал у Русију. На крају 2012. удео земаља АСЕАН-а у структури руских инвестиција износио је 1,5%, тј. око 2,2 милијарди долара годишње. Инвеститори из тих земаља, међутим, далеко су мање присутни у Руској Федерацији. У структури њихових инвестиција Русија се котира врло ниско и заузима свега 0,1% општег обима страних инвестиција (према подацима руског завода за статистику „Росстат“, 2012. су инвестиције у Русију износиле 140 милијарди долара).
„Такве бројке се објашњавају превеликом географском, историјском и културном удаљеношћу. Уз то, земље АСЕАН-а радије инвестирају у економију својих најближих суседа: Кине, Јапана и Јужне Кореје. Ако се има у виду велики потенцијал развоја унутрашње потражње у Кини, онда је јасно зашто у земљама АСЕАН-а Русија није популарна за инвестирање“, сматра аналитичар инвестиционог холдинга „ФИНАМ“ Антон Сороко. По његовим речима, потрошачко тржиште је најперспективнији правац за инвестирање и он има огроман капацитет како у Русији, тако и у земљама АСЕАН-а. Модернизација економије у свим овим земљама је у пуном јеку, а постоји и инфраструктура за развој, само што засада нема велике конкуренције.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу