Најскупља олимпијада у историји

Као и у случају Кине, највећи део новца у Русији биће утрошен на модернизацију градске инфраструктуре и само нешто више од 7 милијарди ће се потрошити непосредно за изградњу олимпијских објеката: стадиона и помоћних терена са пратећим објектима за тренинге. Потпредседник владе Русије Дмитриј Козак уверен је да ће та средства допринети да се Сочи претвори у највеће одмаралиште у земљи које ће моћи да се мери са највећим светским летовалиштима на мору. Градоначелник Сочија Анатолиј Пахомов прича о томе шта ће град добити за 43 милијарде долара.

Саобраћај

На саобраћајну инфраструктуру федерална влада троши највише новца: 20,9 милијарди долара. Уз помоћ тог новца треба да се реши проблем великих гужви у градском саобраћају, нада се градоначелник Сочија Анатолиј Пахомов. Град се протеже 156-162 km дуж мора, а пут је само један, и то је Курортни проспект, објашњава он разлоге честих застоја у саобраћају: „У Сочију су ти застоји били проблем још у совјетском периоду, када их, мислим, није било нигде у земљи, чак ни у Москви“.

Зимска олимпијада под командом Петра Великог
Сочи је сада „највеће градилиште на свету“. Олимпијаду ће отворити глумац у улози Петра Великог, који ће командовати бродовима са јунацима познатих руских бајки.

До 2014. ће у Сочију бити изграђено 260 km путева. Њихова пропусна моћ биће повећана за 1,8-2,5 пута, а средња брзина кретања у граду за 25%.

Намера је да се саобраћајни проблем реши изградњом путева, али и железничке инфраструктуре. Железница ће у Сочију постати део градског саобраћаја, као што је метро у Москви, уверен је Пахомов: „Гради се 30 железничких платформи, тако да ће станица електричног воза постојати практично близу сваког насеља“.

Највећи пројекат „Руске железнице“ је изградња пута и пруге од Адлера до скијашког центра „Алпика сервис“ у Красној Пољани. Према подацима представника „Руске железнице“, буџет овог пројекта премашиће 6,6 милијарди долара. То је најскупљи олимпијски објекат, али треба рећи да је првобитно био замишљен као још скупљи, јер је било планирано да пут има четири траке, а пруга два колосека. Међутим, 2009. се од тога одустало, тако да ће пут имати две траке, а пруга један колосек, с тим што ће се возови мимоилазити на специјалним станицама. Пропусна моћ пруге биће 8500 путника на сат. За време Олимпијаде возови ће саобраћати на сваких 10 минута.

Од приватних компанија у саобраћајну инфраструктуру Сочија највише је инвестирао холдинг „Базел“. Ова компанија довршава изградњу новог авио-терминала, у који је уложила преко 6 милијарди рубаља. Пропусна моћ аеродрома је у јуну 2012. износила 1600 путника на сат, а 2014, после завршетка изградње терминала, повећаће се на 3800 путника. У мају је институт „Адам Смит“ прогласио терминал у Сочију за најбољи регионални аеродром у Русији.

Телефонске линије и енергетика

Телефонске линије граде „Мегафон“ и „Ростелеком“. Обе компаније су спонзори Олимпијских игара, и обе су у спонзорски пакет инвестирале по 130 милиона долара. „Ростелеком“ развија фиксну телефонију, а „Мегафон“ мобилну. „Ростелеком“ ће развући преко 300 km оптичких каблова и обезбедити функционисање телекомуникација у 33 олимпијска објекта, каже се у информативној служби компаније. Реч је о кабловском и бежичном приступу Интернету, о IP-телефонији, резервисаним каналима, на пример, за специјалне стистеме на стадионима који служе за приказивање и оцену резултата, као и за мерење времена, истиче представник „Ростелекома“. „Мегафон“ ће бити једини мобилни оператер на олимпијским објектима у току Олимпијаде.

Када је Међународни олимпијски комитет доносио одлуку о организовању Олимпијаде у Сочију, овај регион је имао мањак електричне енергије: производило се укупно 100 MW, а трошено је 400 MW. Дефицит се сада покрива струјом из других региона, а за Олимпијаду се граде постројења која ће производити 1424 MW.

Екологија и стамбено-комунални комплекси

Графикон: Олимпијска бакља Игара у Сочију 2014.

Ревизори су били најнезадовољнији квалитетом отпадних вода које доспевају у Црно море. Због тога су за Игре изграђени нови објекти за пречишћавање чији је капацитет 140 хиљада кубних метара отпадних вода. Квалитет пречишћавања је висок, а цеви улазе преко 2 km у море, каже Пахомов: „Када су нам показивали постројења за пречишћавање, представник фирме која их је испоручивала био је чак спреман да попије ту пречишћену воду. Али ми смо га убедили да то не ради.“

После Олимпијаде

Шта ће бити са олимпијском инфраструктуром после Олимпијаде? У фебруару је Козак одобрио програм њеног коришћења после Игара. Готово сва комунална и инжењерска инфраструктура и већи део градских путева припашће граду Сочију. Према проценама администрације, то ће повећати годишње расходе градског буџета за 2 милијарде рубaљa.

Од Сочија треба направити квалитетно одмаралиште, али и место за организовање великих догађаја као што су конференције, изложбе и спортска такмичења, сматра Пахомов. Инфраструктура која се гради за Олимпијаду побољшаће квалитет градске средине, нагласио је градоначелник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.