Русија, држава која не троши оно што нема

Профитабилност пословања у Русији у просеку износи 20–30%, кажу стручњаци, што је 4–5 пута више од просека у Европи. Извор: РИА „Новости“.

Профитабилност пословања у Русији у просеку износи 20–30%, кажу стручњаци, што је 4–5 пута више од просека у Европи. Извор: РИА „Новости“.

Руска економија представља јединствен спој наслеђa комунистичке империје и савремених идеја и решења. За разлику од Јужне Европе она је одавно научила да живи у складу са својим могућностима и да троши само оно што има, тако да кроз економску кризу пролази лакше од својих западних суседа.

На крају последње велике економске кризе, у 2009. години, руска привреда је забележила пад од скоро 8%, и многи наши суграђани били су узнемирени плашећи се да се не понови финансијски крах из 1998, када су стале читаве привредне гране, већина системски важних банака пропала, а национална валута се замало није претворила у безвредни папир. Међутим, испоставило се да је Русија научила тешку поуку с краја 1990-их, схвативши да се мора живети у складу са својим могућностима. Влада већ 13 година не дозвољава да дође до буџетског дефицита, и само су у протеклој години у изборном периоду федерални расходи премашили приходе за 0,1% бруто домаћег производа (БДП).

У БРОЈКАМА

У сваком случају удео прихода од нафте и гаса постепено се смањује. Влада РФ планира да ту вредност до 2015. снизи на 8,5% БДП-а са садашњих 10,5%. А 2010. је на пример бивши министар финансија Алексеј Кудрин предвиђао да ће тај проценат пасти на 14% тек у 2020.

Када се Совјетски Савез распао структура руске економије била је сасвим другачија. Она је била у складу са захтевима планске економије, али уопште није одговарала условима на тржишту. Данас Русију често критикују због тога што доста споро напредује, међутим пре 22 године много тога што данас постоји уопште није постојало. На пример, конкурентност у банкарском сектору. Данас су руске банке у правом смислу крвоток привреде. У првом кварталу 2013. према подацима руске Агенције за осигурање депозита, укупан портфолио депозита порастао је на 14,74 билиона рубаља (). На пример, у фебруару и марту становништво Русије је у банке депоновало у просеку 11,3 милијарде рубаља (360 милиона долара) дневно. То је приближно два пута више него годину дана раније.

Русија одлаже део вишка прихода од извоза сировина у специјалне фондове, и те финансијске резерве омогућиле су јој да у односу на многе друге земље лакше преживи кризу 2008–2009, упркос значајном паду БДП-а (за 7,8%) и троструком или четвороструком смањењу светских цена енергената.

Резултати истраживања холдинга „Ромир“ показују да је проценат Руса који имају уштеђевину достигао највиши ниво за последњих 20 година – 75%. Притом је удео оних који чувају новац у националној валути – рубаља, порастао на 80%. Средином 2005. више од половине учесника истраживања изјавило је да њихове породице уопште немају било какву значајну уштеђевину.

У Совјетском Савезу исто тако није постојала берза. Сада њена укупна тржишна капитализација износи 20 билиона (20.000) милијарди рубаља (638 милијарди долара), односно 32% БДП-а. Влада планира да до 2018. ту вредност врати на ниво од 100% БДП-а. Москва већ сада има амбициозан циљ да постане један од десет водећих међународних финансијских центара, иако за сада заузима тек 64. место. Московска берза, која је настала спајањем Московске међубанкарске девизне берзе и Берзе вредносних папира „Руски трговински систем“ (РТС), 15. фебруара ове године спровела је прво емитовање сопствених акција (иницијалну јавну понуду, енг. IPO). Вредност берзе је процењена на 4,2 милијарде долара што је пет пута мање од капитализације берзе у Хонг Конгу, али се сасвим може упоредити са вредношћу Лондонске или Токијске берзе. И то значајно иде у прилог плановима руске владе да од Москве направи светски финансијски центар, иако наравно постоји и свесност да само успешна иницијална јавна понуда за то није довољна.

Још један од видљивих резултата нашег друштвеног преуређењa јесте развој услужног сектора. У Совјетском Савезу је 90% робе у продаји било из домаће производње. Након преласка на тржишну економију већи део предузећа није био у стању да се брзо прилагоди новим условима, тако да су крајем 80-их и почетком 90-их полице у продавницама нашег главног града биле готово празне, док су људи стајали по неколико сати у редовима за намирнице. Данас 99% промета у малопродаји реализује приватни сектор, а више од половине промета остварују мала предузећа, иако и удео трговинских ланаца полако расте и достиже скоро 22%.

У Совјетском Савезу није постојала берза. Сада њена укупна тржишна капитализација износи 20 билиона (20.000) милијарди рубаља (638 милијарди долара), односно 32% БДП-а. Влада планира да до 2018. ту вредност врати на ниво од 100% БДП-а.

Пре неколико година Русија се посветила технолошкој обнови, владини програми су дали подстицај за развој индустрије информационих технологија (IT). Према подацима из 2011, обим интернет-економије чинио је око 0,6 билиона рубаља што је равно 1% БДП-а, док је тај сектор у 2012. порастао за око 30%. Међутим, економски потенцијал целокупног интернет-тржишта износио је 2,52 билиона рубаља што је једнако 4,62% ​​БДП-а, саопштио је претходно директор Руске асоцијације електронских комуникација (РАЕК) Сергеј Плуготаренко. Очекује се да ће у року 5–6 година извоз IT услуга из Русије бити једнак извозу наоружања. Русија већ данас по вредности свог унутрашњег тржишта IT услуга (10,7 милијарди долара) спада у двадесет најразвијенијих земаља. Додуше, извоз руског софтвера није велики. У 2011. је износио свега 1,4 милијарде долара. Ствар је у томе што за извоз руске компаније највећим делом развијају напредна софтверска решења – у области финансијског рачуноводства за највеће мултинационалне компаније, затим у авио-индустрији и аутомобилској индустрији, и оријентишу се углавном на тржишта Европе и САД. Узгред, у погледу приступа широкопојасном Интернету Русија превазилази своје најближе конкуренте. У Индији је, на пример, широкопојасна мрежа развијена само у IT комплексима и центрима, наводи се у извештају о развоју информационе економије Конференције УН о трговини и развоју (UNCTAD).

Иако руска влада често указује на смањење зависности Русије од извоза сировина, удео индустрије сировина у руском БДП-у не престаје да расте. Међутим, то повећање је везано за динамику цена, а не за структуралне пропусте у привреди, тврди главни економиста Холдинга „ВТБ Капитал“ у Русији Максим Орешкин. По његовом мишљењу, у последњим годинама је раст изван сектора нафте и гаса у реалнoм изразу (in real terms) био много већи (ако узмемо конкретно IT сектор). „У ствари већ долази до прелома. Током последње две године цене фосилних горива не расту, тако да је потребно да што више ојачамо друге области“, истиче он. И поред смањења потражње за енергентима на главном руском тржишту – у Европи, руска привреда бележи, иако не велики, али у сваком случају раст бруто домаћег производа. Профитабилност пословања у Русији у просеку износи 20–30%, кажу стручњаци, што је 4–5 пута више од просека у Европи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.