Путин наредио прерасподелу расхода државног буџета

Председник је наложио да израда буџетске стратегије до 2030. буде завршена у року од три месеца и, ако је потребно, да се измене параметри дугорочне прогнозе. Извор: Alamy / LegionMedia.

Председник је наложио да израда буџетске стратегије до 2030. буде завршена у року од три месеца и, ако је потребно, да се измене параметри дугорочне прогнозе. Извор: Alamy / LegionMedia.

Председник РФ је у Буџетској директиви захтевао прерасподелу расхода државне касе у циљу извршења његових инаугурационих указа: циљеви морају бити остварени чак и у случају да нема довољно средстава. Путин је уједно и потврдио неприкосновеност државног програма наоружања.

Неопходно је да се структура буџетских расхода знатно оптимизује на тај начин што ће утврђене резерве бити усмерене на остваривање постављених задатака у указима од 7. маја 2012, истакао је председник Владимир Путин у Буџетској директиви за период 2014–2017. Главни задатак буџетске политике јесте да се потпомогне економски раст, а то се може постићи ефикаснијом расподелом расхода, испуњавањем социјалних обавеза и остваривањем стратешких задатака зацртаних у указима, наводи председник.

Промене у спољној економској ситуацији ограничавају раст прихода од нафте и гаса у државни буџет, а могућности да се тај мањак надокнади увећањем других прихода су „за сада ограничене“, истиче се у директиви објављеној на званичном сајту Кремља. Буџетски приходи у 2014. и 2015. ће бити мањи него што је то било предвиђено, док су истовремено порасле дугорочне обавезе за буџет. Постоји само један излаз: „уколико нема довољно новца за све, онда треба да се одреде приоритети“, главни је савет председника. Треба обезбедити средства за инаугуралне указе без угрожавања стабилности буџета, а у случају „непредвиђеног увећања буџетског дефицита“, треба имати план из којих извора би се он могао покрити.

Путин је потврдио неприкосновеност државног програма наоружања, али је појаснио да се део расхода може амортизовати уколико предузећа нису у стању да их преузму на себе.

Како би приоритети – расходи на образовање, здравство, науку, инфраструктуру – имали обезбеђена средства, потребна је добра координација социјално-економске и буџетске политике, с обзиром да се проблеми развоја и даље разматрају одвојено од буџета, рекао је Путин. Потреба за стратешким и координисаним приступом била је главна тема његове директиве, а недостатак таквог приступа – главни повод за критику. Државни програми су усвојени, али се не спроводе како је предвиђено; многи захтевају већа финансијска средства – а извори за то нису одређени; поједини државни програми нису усклађени са другима, исто као ни стратешки документи – прогноза до 2030. није повезана са дугорочном фискалном стратегијом која још увек није утврђена, и још увек нема параметара пензионе реформе који утичу на обиме трансфера из буџета. Исти проблем постоји и у међубуџетским односима. Финансирање поменутих указа захтева од региона да повећају социјалне расходе, што настаје као последица смањења инвестиционих планова и раста државног дуга – према подацима из 2012. дуг скоро сваког трећег региона за 1,5 пут превазилази приходе, подаци су које наводи председник. У том смислу потребно је да се прилагоди надзор регионалних буџета, истиче он, и да се јасно дефинише обим међубуџетских трансфера за период од три године. „Кључне одлуке се више не могу одлагати“, подвукао је Путин.

Пример за добру координацију пружиће сам председник: од сада ће званично обраћање (директива) Федералној скупштини РФ, у којем шеф државе одређује циљеве социјално-економске и спољне економске политике, бити обједињено са Буџетском директивом. „Замолио бих владу да припреми одговарајуће измене у закону, тако да председник једном годишње може да изнесе најважније задатке како би скупштина и влада могле да се усредсреде на те приоритете“, рекао је Путин.

Од осталих финансијских резерви председник је навео средства националних фондова и акумулирана средства пензионог фонда, подстичући да се она активније користе за реализацију инфраструктурних пројеката. Путин је потврдио неприкосновеност државног програма наоружања, али је појаснио да се део расхода може амортизовати уколико предузећа нису у стању да их преузму на себе.

Председник је наложио да израда буџетске стратегије до 2030. буде завршена у року од три месеца и, ако је потребно, да се измене параметри дугорочне прогнозе. Он је нешто раније захтевао и да се дорађивање пензионе формуле (принцип обрачунавања пензија) заврши до јесени.

Нагло успоравање привредног раста узроковало је мање приходe многих предузећа и смањење буџетских прихода региона, где удео пореза на добит чини отприлике једну трећину. У првом кварталу номинални приходи региона су остали на нивоу прошле године, односно у реалном изразу смањени су. Уз то је Министарство финансија РФ за 14% смањило међубуџетске трансфере, истичу стручњаци Центра за развој са Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ), а главни терет повећања плата државних службеника сносе региони: „Разлика између федералног буџета и регионалних буџета је у томе што први може себи да дозволи дефицит, док већина региона – не може“. Уколико ситуација остане на нивоу првог квартала, према резултатима из ове године региони ће имати дефицит од 1,2 билиона рубаља који неће моћи да покрију, упозоравају из ВШЕ. А федерални буџет такође неће бити у стању да им помогне – Министарство финансија само што је нашло средства да закрпи рупе у федералном буџету од 0,5 билиона (500 милијарди) рубаља за 2013. и 1,6 билиона рубаља за 2014. и 2015. које су настале услед мањих прихода него што је то било предвиђено услед успоравања привредног раста. Од 2016. почиње „тежи период који ће захтевати балансирање буџетом“, упозорава министар финансија Антон Силуанов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.