„Росњефт“ у „Бермудском троуглу“

„Гаспром“ показује своје интересовање за гасне хидрате још од 2000. а њиховим проучавањем се бави његов научноистраживачки институт „Гаспром ВНИИГАС“. Извор: „Гаспром“.

„Гаспром“ показује своје интересовање за гасне хидрате још од 2000. а њиховим проучавањем се бави његов научноистраживачки институт „Гаспром ВНИИГАС“. Извор: „Гаспром“.

После гаса из уљних шкриљаца, појављује се нова - и, по мишљењу Министарства енергетике РФ, озбиљнија - претња за „Гаспром“: гасни хидрати. Верује се да се само у приобалном подручју Курилских острва крије чак 87 билиона кубних метара новог гаса. Цена екстракције овог енергента, којим се понекад објашњава феномен Бермудског троугла, за сада је веома висока.

Научници су за „Росњефт“ пронашли нови сегмент гасног тржишта – експлоатацију гасних хидрата чије резерве би у приобалном подручју Курилских острва могле да крију и до 87 билиона кубних метара гаса. Ти ресурси представљају нетрадиционалне изворе фосилних горива, а посебно је занимљиво то што се управо њиховим присуством објашњава феномен Бермудског троугла, као једном од могућих хипотеза. Стручњаци се наравно слажу да је цена екстракције гасних хидрата прилично висока, међутим на томе се већ ради у суседном Јапану. У Министарству енергетике РФ истичу да су гасни хидрати озбиљнија претња за „Гаспром“ него уљни шкриљци.

Далекоисточни геолошки институт (ДГИ) Руске академије наука предлaже компанији „Росњефт“ да истражи могућност експлоатације гасних хидрата на Курилском континенталном подводном прагу (шелфу) процењујући њихов потенцијал на 87 билиона кубних метара гаса, наводе извори „Комерсанта“ блиски поменутој нафтној компанији. Представник „Росњефта“ између осталог истиче да у „њихову компанију за сада није стигао конкретан предлог везан за прераду гасних хидрата“, али им је позната таква иницијатива.

Гасни хидрати се формирају на великим дубинама где је притисак изузетно висок или у слојевима вечно смрзнуте земље (пермафроста). „Гаспром“ показује своје интересовање за гасне хидрате још од 2000. а њиховим проучавањем се бави његов научноистраживачки институт „Гаспром ВНИИГАС“. Овог пролећа је тема гасних хидрата била разматрана у председничкој комисији за енергетски сектор. Том приликом је руски министар енергетике Александар Новак истакао да би управо гасни хидрати могли да буду реална опасност за позицију „Гаспрома“ на светском тржишту енергената, а не гас из шкриљаца. У Министарству енергетике истовремено напомињу да је прерада гасних хидрата исувише компликована и скупа па је тешко да се уопште и говори о изласку на тржиште пре 2020.

Истраживањима у области експлоатације гасних хидрата тренутно се баве Јапан, Индија и САД, а поред њих планирају да се укључе и Кина и Јужна Кореја. У марту 2013. конзорцијум јапанских нафтних компанија започео је пробну експлоатацију налазишта гасних хидрата и том приликом успео да добије први природни гас са дна Тихог океана. ДГИ предлаже компанији „Росњефт“ да започне радове на Курилском шелфу од Припарамуширског рејона и то на дубини од око 200 m испод морског дна. Научници сматрају да ће за сарадњу са „Росњефтом“ бити врло заинтересоване и азијске компаније с обзиром да се „ове перспективне врсте фосилних горива у наведеној области налазе у погоднијим условима за проучавање у односу на оне у којима ради јапанска страна“. Институт је по том питању свакако спреман да помогне „Росњефту“ у геолошким истраживањима.

Извори „Комерсанта“ у Министарству за природне ресурсе и екологију РФ кажу да се „Росњефт“ за сада није обраћао „за помоћ око истраживања налазишта гасних хидрата“. Према речима нашег саговорника, с обзиром да се претходно поменуто подручје налази на шелфу, све неопходне дозволе за проучавања издају државне власти, међутим „за сада није било речи о томе“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.