Како пробудити енергију руског Далеког Истока?

Владивосток, највећи град руског Далеког Истока. На слици: Руски мост преко мореуза Источни Босфор, дуг 1104 метра. Фотографија: Виталиј Раслаков.

Владивосток, највећи град руског Далеког Истока. На слици: Руски мост преко мореуза Источни Босфор, дуг 1104 метра. Фотографија: Виталиј Раслаков.

Да би привукле бизнис и становништво на огромни и слабо насељени руски Далеки Исток, власти већ дају компанијама пореске олакшице у оквиру пореза на добит и пореза на имовину. Рачуница је јасна: на пример, у близини Приморског Краја, који има 6,5 милиона становника, налази се регион Кине са 400 милиона људи, потенцијалних клијената. Бизнисмени и представници власти разговарали су на 17. Петербуршком међународном економском форуму о стратегији развоја најисточнијег дела Русије.

О будућности Далеког Истока, једног од највећих руских региона, данас говоре многи експерти и званичници на највишем нивоу. Разлог је више него озбиљан: становништво полако али сигурно напушта овај регион, а страних инвестиција у њему практично нема. У тежњи да побољша ситуацију руска влада реализује програм развоја Далеког Истока вредан 10 билиона рубаља. Садашњи министар финансија Антон Силуанов својевремено је био запањен тако великом сумом. Главни циљ програма је да се Далеки Исток претвори у регион са економијом у којој преовлађује високотехнолошка производња са високом додатом вредношћу и да се смањи одлив становништва. Отприлике шестина те суме, по речима представника „Вњешекономбанке“ Владимира Дмитријева, одлази на побољшање саобраћајне инфраструктуре, а 500 милијарди на енергетску инфраструктуру.

Међутим, за подизање економије нису довољна само средства из буџета, и представници бизниса то схватају. „Немогуће је све постићи само уз помоћ државне касе, потребан је и приватни капитал руских и страних компанија, а њих може привући само добра инвестициона клима. Ако не можемо, на пример, да смањимо каматне стопе на кредите на територији целе Русије, можда би вредело покушати да се то уради само у оквиру једног региона, или да се стимулишу дугорочне инвестиције. Тако велики регион се свакако не може развити за кратко време“, рекао је на 17. Петербуршком међународном економском форуму Артјом Волинец, генерални директор компаније EN+.

Власти су већ увеле олакшице за инвеститоре, али су спремне да по том питању оду још даље. „Већ су донете одлуке да се инвеститори на Далеком Истоку ослободе плаћања пореза на добит, а постоје и олакшице локалних власти у оквиру пореза на имовину и низ других преференција“, каже Владимир Дмитријев. Странци позитивно оцењују могућности инвестирања у Русију. „За разлику од онога што је било пре 10 година, данас је инвестициона клима у Русији приметно побољшана“, сматра Ху Бинг, председник Руско-кинеског инвестиционог фонда.

Бесплатно дајемо плацеве за кућу младим брачним паровима до 35 година старости и породицама са много деце. То је могуће захваљујући земљи коју је Министарство одбране поклонило Приморју [околина Владивостока]. Ова мера може имати дугорочни ефекат, јер када човек прави кућу, он се и везује за ту земљу.

Владимир Миклушевски, губернатор Приморског краја

Ни локалне власти не рачунају само на новац из федералног центра, него покушавају и саме нешто да ураде. „Засада статистика не потврђује крајње песимистичко расположење експерата, јер одлив становништва износи око 0,15%. Истина је да досељеници не могу увек у потпуности да замене исељенике, и то нас тера на размишљање. Због тога улажемо велике напоре како бисмо адекватно реаговали на тај изазов, почев од председничких указа па све до локалних иницијатива. На пример, бесплатно дајемо плацеве за кућу младим брачним паровима до 35 година старости и породицама са много деце. То је могуће захваљујући земљи коју је Министарство одбране поклонило Приморском Крају [околина Владивостока]. Ова мера може имати дугорочни ефекат, јер када човек прави кућу, он се и везује за ту земљу“, каже губернатор Приморског Краја Владимир Миклушевски.

По његовом мишљењу неопходно је преоријентисати далекоисточну економију са унутрашње потрошње на извоз, јер у региону живи свега 6,5 милиона људи, а од Владивостока је само један час лета удаљена територија на којој живи око 400 милиона Кинеза – потенцијалних клијената.

Пословни људи не би избегавали инвестирање у потенцијално перспективне пројекте, али их плаши неуређено законодавство. „На Далеком Истоку постоји огроман број инфраструктурних пројеката и постоји новац који су инвеститори спремни да улажу у те пројекте. Проблем је што нема припремних пројеката који се тичу самог инвестирања, тако да држава и приватни инвеститор по овом питању пребацују кривицу један на другог“, уверен је Павел Грачов, генерални директор Фонда за развој Далеког Истока и Бајкалског региона.

У Приморском Крају живи свега 6,5 милиона људи, а од Владивостока је само један час лета удаљена територија на којој живи око 400 милиона Кинеза – потенцијалних клијената.

Поред решавања нормативно-правних питања власти треба да обрате пажњу и на друге проблеме, као што је, на пример, недостатак одговарајућих кадрова за специфичне индустријске гране у региону. „Држава треба да ствара најповољније услове за рад. Инфраструктура је важна, али важнији проблем је недостатак кадрова. Теже је обезбедити нова и привлачна радна места него вршити геолошка истраживања. Далеки Исток је зрео за храбрије кораке државе у правцу истраживања рудног богатства и ту је неопходан блажи режим лиценцирања, а такође могућност да приватне компаније по своме нахођењу бирају места за истраживање и да се ти процеси усаглашавају на локалном нивоу. То ће повећати број мањих пројеката, а и региони ће тако једни другима постати конкуренција када је у питању ‘капитал’ геолошких истраживања, који је иначе прилично мобилан“, каже Виталиј Несис, генерални директор О.А.Д. „Полиметал“.

Данас је најпогодније време за све могуће мере подршке бизнису, јер пореске олакшице и остале преференције могу бар мало да умање утицај негативних фактора попут сталног раста цена енергената и све већих пореза. „У Сибиру су тарифе за гас веће него у Минесоти. То говори да Русија великом брзином губи чак и ону предност која јој је досада била својствена, што значи да нешто треба предузети“, резмира Артјом Волинец.

Росијскаја газета. Сва права задржана.