Фејсбук уместо посла

Губици руске привреде изазвани све већим присуством Руса на друштвеним мрежама у радно време процењују се на 10 милијарди долара годишње, тврде аналитичари компаније ФБК специјализоване за саветовање у области финансија и рачуноводства.

То је само груба процена штете настале услед несавесног трошења радног времена, која ипак даје јасан увид у то колико су велики ти губици, истиче директор Института за стратешку анализу ФБК Игор Николајев.

У поређењу са Великом Британијом и САД руски губици и нису толико страшни. Британске компаније, на пример, изгубе 22,16 милијарди долара због тога што њихови запослени проводе део свог радног времена на друштвеним мрежама као што су Фејсбук и Твитер (то су подаци за август 2010. британског портала „MyJobGroup“ специјализованог за тржиште рада).

Годишњи губици америчке привреде због „друштвених активности“ запослених превазилазе све могуће границе и достижу невероватних 650 милијарди долара. Такође је узето у обзир и време потребно за враћање и поновно усредсређивање на посао након таквих прекида. Подаци везани за САД објављени су 26. октобра 2012.

Са друге стране, уколико се штетa упореди са појединим ставкама расхода федералног буџета РФ, губици руске привреде су изузетно високи. „Могу се мерити са годишњим издвајањима за подршку јавног превоза (297,8 милијарди рубаља) или са половином средстава из федералног буџета која се издвајају на образовање (293,1 милијарду рубаља)“, истиче Николајев. Привредни губици за које су одговорни сви запослени који радно време проводе на друштвеним мрежама могу се упоредити и са издацима државе на стамбено-комунални сектор, културу, кинематографију и медије, или са издвајањима из буџета на пољопривреду и рибарство. И на прву и на другу групу, према званичним подацима, биће издвојено око 300 милијарди рубаља.

Како се дошло до тог резултата?

У својим проценама стручњаци Института ФБК су пошли од чињенице да је до краја 2012. број запослених Руса који су корисници друштвених мрежа достигао 51,8 милиона људи. Према подацима америчке аналитичке компаније „СomScore“, Руси су у 2012. на друштвеним мрежама проводили у просеку по 25,6 минута дневно, или 12,8 сати месечно, између осталог и у радно време. У ФБК су израчунали да је у 2012. сваки друштвено активан запослени укупно изгубио 53,1 час радног времена.

„Такво неодговорно трошење времена узрокује реалне пословне губитке. Послодавац заправо плаћа свог запосленог за дружење преко популарних мрежа. Не треба заборавити да према неким (непобитним) истраживањима, све то доводи до знатног смањења продуктивности јер да би се неко после паузе потпуно вратио послу, потребно је и више од 20 минута“, истиче Игор Николајев.

У проценама се дошло до доње границе економске штете од 281,7 милијарди рубаља и горње границе од 311,5 милијарди рубаља судећи на основу профила запослених који највише користе друштвене мреже и висине њихових плата.

Који профили запослених су „најдруштвенији“?

У компанији ФБК су саставили оквирну ранг-листу запослених који наносе највећу штету привреди. На првом месту су они који раде у области финансија и некретнина, посредништва и услужних делатности. Они су оштетили руску економију за 67,9 милијарди рубаља.

На другом месту су запослени у сфери образовања који су одговорни за губитке од 39,8 милијарди рубаља. Трећи су службеници државне администрације, војне безбедности и социјалног осигурања, чија штета се процењује на 36,6 милијарди рубаља.

На четвртом месту су радници у сектору производње и прераде. Због њиховог трошења радног времена на популарне мреже руска привреда је изгубила 32,5 милијарди рубаља. У првих 5 на тој листи спадају и запослени у велепродаји и малопродаји, између осталог и производа за домаћинство и личну употребу, затим радници у сервисима за аутомобиле и мотоцикле, као и угоститељи. Они су проузроковали економске губитке у Русији од 26,1 милијарду рубаља.

Најмању штету су изазвали они који се баве пољопривредом и шумарством (од „само“ 0,9 милијарди рубаља).

Највише трпи пословна продуктивност

Према мишљењу стручњака из компаније ФБК, овај проблем са друштвеним мрежама у Русији за сада није страшан, али би ситуација у будућности могла да се знатно промени. „Послодавци су итекако свесни озбиљности тог проблема па у складу са тиме предузимају и одређене мере. Може се очекивати да ће бити принуђени да уложе велике напоре како би онемогућили своје запослене да троше драгоцено време на друштвене мреже, посебно када се има у виду да је проблем увећања продуктивности рада у руској привреди и даље врло важан“, закључује Игор Николајев.

Многе данас забрињава ниска пословна продуктивност у Русији. Председник Владимир Путин је у „директној линији“ са својим суграђанима у априлу ове године истакао да ниво прихода становништва расте, међутим плате расту брже него што се увећава продуктивност рада. Судећи по његовим речима, то уопште није добро за привреду.

Примера ради, просечна плата у Русији је у 2012. порасла за 13,3% на 26.690 рубаља, док је продуктивност рада у протеклих девет година испод нивоа од пре кризе.

Према подацима Федералне службе за државну статистику („Росстат“), продуктивност рада је у 2011. порасла за само 3,8% у односу на 2010, а у 2010. за свега 3% у односу на 2009. С тим што се пре кризе – од 2003. до 2008. – та вредност у просеку увећавала за скоро 7% годишње. Због кризе у 2008. продуктивност рада у 2009. је порасла за свега 4,2%.

„Штета је преувеличана“

Протојереј Максим Козлов: Друштвене мреже су бацање речи у бунар без дна
Протојереј Максим Козлов, председник Наставног комитета РПЦ, говори о користи и штети друштвених мрежа, „информационом посту“ и разлозима за затварање свог популарног налога на Фејсбуку.

Директорка персонала у оквиру аутсорсинг одељења компаније BDO Јекатерина Бојцова сматра да је сам проблем знатно преувеличан: „Људи су и раније трошили своје време на непродуктиван начин: пушењем и трачарењем уз шољицу кафе, разматрањем најновијих вести, телефонирањем са пријатељима или породицом. Сада се већи део комуникације и размене информација преселио на Интернет. Само се променио формат – и то је све.“

„Познати су ми многи случајеви када компаније ограничавају запосленима приступ друштвеним мрежама. По мом мишљењу, то је бесмислено. Свако ко не жели да ради лако налази многе друге начине којима смањује свој учинак. Међутим, доброг и савесног радника такво показивање неповерења послодавца према својим запосленима може озбиљно демотивисати. А што више посао зависи од лојалности запослених, веће могу бити и негативне последице“, сматра Бојцова. 

У компаниjи „Enter“ не само да не забрањују својим запосленима приступ друштвеним мрежама, већ напротив – подстичу их да у свакој прилици што више говоре о успесима своје компаније. „За нас су наши запослени нека врста промотера нашег бренда на друштвеним мрежама: они остварују повратну везу коју, рецимо, стручњаци за маркетинг преко друштвених мрежа (SMM) не могу увек да одраде. Штавише, ми смо отишли корак ​​даље и покренули смо своју унутрашњу друштвену мрежу. Сматрамо да када ради за што боље резултате (а ми радимо по систему KPI – кључних показатеља ефикасности), запослени може самостално да одреди време за рад и време које издваја на друштвене мреже“, објашњава начелник управе за корпоративне комуникације компаниjе „Enter“ Јекатерина Белоусова.

Текст на руском језику на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.