Безбедни атом на ростовски начин

Најновији реактор у Ростовској нуклеарној електрани (на слици) моћи ће да издржи земљотрес од 9 степени по Рихтеровој скали и судар са „боингом“ тешким 400 тона. Извор: РИА „Новости“.

Најновији реактор у Ростовској нуклеарној електрани (на слици) моћи ће да издржи земљотрес од 9 степени по Рихтеровој скали и судар са „боингом“ тешким 400 тона. Извор: РИА „Новости“.

Свету је потребан јефтин и поуздан извор енергије. Ростовска нуклеарна електрана је пример како се то може постићи. Она је доказ да руски инжењери могу да направе најбезбеднију нуклеарку на свету. Ова врста енергије доживљава праву ренесансу и нуклеарне технологије остају један од најважнијих високотехнолошких извозних адута Русије.

Напуштена нуклеарна електрана у кримском граду Шчолкину је упечатљив споменик минуле епохе нуклеарне енергетике.

Изградња је замрзнута 1986. после хаварије у Чернобиљу. Атмосфера напуштене грађевине за многе је била извор надахнућа – ту се одржавао „Казантип“, највећи фестивал електронске плесне музике у СССР-у, ту је и Бондарчук снимао своје „Настањено острво“. Понекад у Шчолкино наврате и туристи, али све у свему ипак је то помало сабласно место.

За изградњу нуклеарне електране није потребно да огромне површине пољопривредних добара постану неупотребљиве, као што је случај код изградње хидроцентрала. А термоелектране су највећи непријатељ животне средине, јер избацују у атмосферу канцерогене супстанце из свих расположивих извора енергије.

Александар Москаљенко, „Градски центар за експертизе“

А неколико стотина километара одатле, на другој обали Црног мора, близу града Волгодонска, налази се Ростовска нуклеарна електрана која данас има преко 5000 запослених. Ова нуклеарка снабдева струјом читав регион. И она је грађена за време чернобиљске катастрофе, али су овдашњи представници власти другачије размишљали: уместо да угасе пројекат, опремили су електрану најпоузданијим системима безбедности.

Ове године је планирано да се пусти у рад трећи реактор, а „Росатом“ је Ростовску електрану већ прогласио најбезбеднијом нуклеарком на свету.

После трагедије у „Фукушими“, чија је последица био и муњевити пораст експлоатације гаса и нафте из уљног шкриљца, поједини аналитичари су тврдили да су дани нуклеарне енергетике одбројани и да ће нуклеарне електране у целом свету доживети судбину Шчолкинске нуклеарке, тј. да ће се постепено претворити у рушевине које ће подсећати човечанство на „језиву прошлост“.

У 15 од 20 водећих земаља које производе гас покренути су програми развоја нуклеарног сектора. Према оценама „Росатома“, у свету ће до 2020. бити експлоатисано 460 гигавати нових нуклеарних капацитета (ради поређења: велики град на Западу не троши више од једног гигавата).

Препород нуклеарне енергетике

Међутим, у последње време све говори у прилог томе да ће нуклеарна енергетика заправо доживети нови процват. У 15 од 20 водећих земаља које производе гас покренути су програми развоја нуклеарног сектора. О томе су говорили експерти на панелној дискусији Петербуршког међународног економског форума (ПМЕФ), посвећеној стабилности снабдевања енергентима. На пример, према оценама „Росатома“, у свету ће до 2020. бити експлоатисано 460 гигавати нових нуклеарних капацитета (ради поређења: велики град на Западу не троши више од једног гигавата).

Најновији реактор у Ростовској нуклеарној електрани моћи ће да издржи земљотрес од 9 степени по Рихтеровој скали и судар са „боингом“ тешким 400 тона, каже Александар Полушкин, директор пројектног инжењеринга у концерну „Росенергоатом“ (компанија-ћерка „Росатома“). Он такође истиче да ће нове технологије омогућити нормално функционисање нуклеарке и када се искључи струја због сервисирања, без обзира на трајање искључења, што значи да неће доћи до испуштања радиоактивних супстанци као у Чернобиљу. Осим тога, нови модел је и јефтинији од претходних.

Све је очигледније да ће нуклеарна енергетика ускоро заузети централно место у светском енергетском систему, захваљујући пре свега њеној безбедности, јефтиној производњи и незнатној количини угљеникових једињења која се избацују у атмосферу. Не треба губити из вида и да земље у развоју бележе све већу потрошњу електричне енергије, а по количини произведене енергије једна нуклеарна електрана замењује пет обичних термоелектрана, ако се узме да подједнако загађују атмосферу.

„[Наравно,] ако негде постоји могућност да се гас из уљног шкриљца добије за 30-50 долара по метру кубном (а не за 100), онда ту не треба градити нуклеарну електрану“, објашњава генерални директор „Росатома“ Сергеј Киријенко. „Исто као што раније нуклеарке нису грађене поред рудника угља“.

Важна је стабилност цене, наставља он. „Ја се добро сећам када се крајем деведесетих цена нафте спустила на мање од 9 долара. Буџети су падали и многи експерти су говорили да је потпуно неосновано очекивати да ће цена у будућности бити већа од 20 долара“. Киријенко је такође подсетио да су 2008. на округлом столу ПМЕФ-а везаном за ову тему многи експерти изнели мишљење да цена нафте у догледној будућности неће пасти испод 150 долара за барел.

Како је истакао шеф „Росатома“, нуклеарна енергија омогућава гарантовану стабилност цена током свих 60 година, колико траје радни век реактора.

Александар Москаљенко, председник групе компанија „Градски центар за експертизе“, сматра да је штета коју наноси нуклеарна енергетика занемарљива у поређењу са већином других начина производње струје. „За изградњу нуклеарне електране није потребно да огромне површине пољопривредних добара постану неупотребљиве, као што је случај код изградње хидроцентрала“, објаснио је он. „А термоелектране су највећи непријатељ животне средине, јер избацују у атмосферу канцерогене супстанце из свих расположивих извора енергије. Нуклеарна енергија је релативно безбедна алтернатива.“

„Потражња енергије расте уједначеним темпом и човечанство се не може одрећи таквог извора“, закључује он. „Ми у наредних 100 година нећемо наћи замену за нуклеарну енергетику, а у појединим земљама ће нуклеарке покривати до 80% потрошње струје.“

Чернобиљска трагедија је конструкторима нуклеарних реактора у региону дала моћан импулс у правцу постизања што веће безбедности, додаје Москаљенко, и у целини гледано читав овај сектор је сада усмерен на минимализацију ризика.

„Ниједан реактор не може бити 100% безбедан“, истиче он. „Ми можемо само да подижемо ниво безбедности како бисмо задовољили све већу потражњу за енергијом, а за то су потребни одговарајући пројекти. Па ипак, наш задатак је да се приближимо стопостотној безбедности онолико колико је то могуће.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.