Борба са престоничким саобраћајним гужвама
Нова политика градских власти већ доноси видљиве резултате: број возила унутар Булеварског прстена смањен је за четвртину, тј. за 20–25%. Извор: Комерсант.
Паркирање у центру Москве (унутар „Булеварског кољца“, тј. прстена) од 1. јуна кошта 50 рубаља (око 1,2 евра) по сату. Према прелиминарним резултатима за први месец, то је донело градском буџету приход од око 592,2 хиљаде евра. Међутим, градски званичници тврде да главна сврха увођења наплате за паркирање нису додатни приходи него побољшање стања у саобраћају у центру Москве.
Вишечасовне саобраћајне гужве у руској престоници су већ одавно постале уобичајене. Како истиче начелник Московског центра за борбу против саобраћајних гужви Александар Шумски, тренутне потребе (или боље рећи навале) превазилазе пропусну моћ московских улица за 30%. „Судећи по томе, трећина возила би требало да буде уклоњена са улица“, објашњава Шумски. Број возила би могао да се умањи на неколико начина: пре свега увећањем цене бензина и увођењем наплате за паркирање, додаје он.
Градска управа очекује да ће већина оних који у центар Москве долазе на посао почети да користе јавни превоз сада када морају да издвоје око 10 евра дневно само за паркинг. Генерални директор ЈКП „Администратор московских паркиралишта“ Игор Кузњецов уверава да ће прикупљена средства бити утрошена на уређење управо оних делова града у којима су и наплаћена.
Паркирање је могуће платити путем SMS-а, помоћу апликације за мобилне уређаје или на аутомату (посебном паркинг-картицом или банковном картицом). А накнада од око 120 евра за уклањање возила је још једна додатна мотивација Московљанима да редовно плаћају паркинг.
Нова политика градских власти већ доноси видљиве резултате. Према речима Кузњецова, број возила унутар Булеварског прстена смањен је за четвртину, тј. за 20–25% (за 3,75–4 хиљаде возила). Гараже и паркиралишта са наплатом попуњена су у обиму од око 60–80%, а просечно време паркирања је смањено са 6–8 часова на 50 минута до сат и по.
Возачи су међутим против таквих мера градских власти. „Нажалост, московске власти нам нису објасниле за шта заправо плаћамо – потпуно је несхватљив правни основ за наплату нашег паркирања“, истиче председник Коморе за правну заштиту власника аутомобила Виктор Травин. „Сада плаћамо 50 рубаља за исто место на улици на којем смо раније могли да паркирамо бесплатно“, закључује експерт. Према његовим речима, не постоје посебно уређена паркиралишта и нико не гарантује за безбедност возила. Травин се слаже да се број аутомобила у центру града заиста смањио, међутим то са друге стране узрокује и губитке у пословању јер је мање и гостију у кафићима, ресторанима и радњама. „Најразумније решење за саобраћајне проблеме у граду би било да се пословни и административни сектор премести ван центра града, онда ће и возила бити знатно мање“, убеђен је Травин.
Прва паркиралишта са наплатом у Москви појавила су се у новембру 2012. Тада је уређено 558 места за возила у строгом центру града – у близини улица Каретни рјад и Петровка. Пола године након тога зона наплате за паркирање проширена је све до Булеварског прстена. За све оне са пребивалиштем у центру града паркирање је током ноћи бесплатно, док пуна целодневна дозвола кошта око 70 евра и траје годину дана.
Са друге стране, ову иницијативу градске управе у потпуности подржавају они који се боре против гужве у саобраћају. „Москва је последњи велики европски град који је увео наплату за паркирање“, подсећа Александар Шумски. Према речима начелника „Московског центра за борбу против саобраћајних гужви“, зону са наплатом паркинга би требало проширити све до Садовог кољца (прстена), као и у непосредну близину свих станица метроа унутар Трећег прстена (кружног пута). „Након тога би се знатно смањило оптерећење на најкритичније тачке у граду – на сам центар Москве“, уверен је овај стручњак, који уз то додаје: „Улице већ изгледају потпуно другачије.“
Цене за паркирање у Москви се сасвим уклапају у опште стање у Европи. Како наводе стручњаци, власти су се одлучиле за цену од 1,2 евра по сату као за просечну која би затим могла да се повећа или смањи. Неки од њих уз то тврде да недостаје више приватних паркиралишта како би се достигао европски стандард услуга. Међутим, инвеститоре у Западној Европи најчешће помаже држава, подсећа Јулија Никуличева, заменик директора аналитичког одељења компаније „Jones Lang LaSalle“. То могу бити пореске олакшице, суфинансирање или преференције (повољности) везане за вредност земљишта.
Чак и уз такву подршку потребно је чак 10 година да би се повратио уложени новац, што је за московске услове изузетно пуно. На руском тржишту тај период обично траје 5–6 година. То је разлог зашто се још увек не говори о приватним паркиралиштима и гаражама.
Росијскаја газета. Сва права задржана.