За још већу поузданост руских банака

Здање Централне банке Руске Федерације у Москви. Фотографија из слободних извора.

Здање Централне банке Руске Федерације у Москви. Фотографија из слободних извора.

Централна банка Русије је одлучила да истовремено са Европом и САД уведе стандарде који пооштравају захтеве по питању поузданости банака („Базел III“), уз разлику што на руском тржишту ти захтеви треба да буду строжи него на западном.

Централна банка Русије (ЦБ РФ) припремила је за руске банке својеврстан новогодишњи поклон: нове светске стандарде који пооштравају захтеве у погледу капитала – „Базел III“ – који неће бити уведени од 1. октобра ове године као што је раније планирано, него од 1. јануара 2014. – саопштила је председница Централне банке РФ Елвира Набиулина, која треба да надгледа и да усклађује почетак увођења нових захтева са ЕУ и САД.

За разлику од банкарских система у Европи и САД, структура актива банкарског сектора остаје и даље релативно једноставна, без велике зависности капитала банака од хибридних инструмената, као ни структуре биланса од тржишта финансијских дериватива.

Михаил Никитин, „ВТБ Капитал“

Међутим, то није све. Централна банка РФ на челу са Набиулином одлучила је да у извесној мери ублажи захтеве према руским банкама на тај начин што ће норме за укупни (базни) капитал првог реда бити на нивоу од 5%, за основни – 5,5% (уз повећање на 6% од 1. јануара 2015), а за целокупни капитал 10%. Међутим, ти захтеви ће у сваком случају бити строжи него на Западу где је довољан базни капитал и од 4,5%.

То значи да руски банкари у извесном смислу могу да одахну јер добијају још три месеца да ускладе свој капитал према новим захтевима. Поједини банкари су током пролећа изражавали своје противљење увођењу стандарда „Базел III“ у Русију, страхујући да ће се нови прописи негативно одразити на кредитирање привреде. Тада је руска гувернерка обећала да ће анализирати спремност руских банака за „Базел III“ и да ће размислити о могућем одлагању.

Централна банка РФ одлучила је да у извесној мери ублажи захтеве према руским банкама на тај начин што ће норме за укупни (базни) капитал првог реда бити на нивоу од 5%, за основни – 5,5% (уз повећање на 6% од 1. јануара 2015), а за целокупни капитал 10%.

Банке (чак и оне које се не плаше стандарда „Базел III“) примиле су новости из Централне банке са опрезним оптимизмом. „Одлагање увођења ‘Базел III’ стандарда за један квартал суштински не мења ситуацију. Банкама је остављено само мало више времена да побољшају показатеље адекватности капитала путем издавања субординираних инструмената и капитализације оперативног профита. Много је важније снижавање минималних захтева основног капитала са 7,5% на 5,5% – то банкама даје много више простора за управљање структуром капитала“, објаснио је кредитни аналитичар инвестиционе компаније „ВТБ Капитал“ Михаил Никитин. Према његовом мишљењу, поштовање нових правила за већину руских банака није недостижан задатак. „За разлику од банкарских система у Европи и САД, структура актива банкарског сектора остаје и даље релативно једноставна, без велике зависности капитала банака од хибридних инструмената, као ни структуре биланса од тржишта финансијских дериватива. Друга ствар је то што се у Русији базелски принципи уводе све до потпуног преласка на Међународне рачуноводствене стандарде (енг. IFRS) уз заобилажење прелазне фазе (‘Базел II’) која подразумева сложеније системе у управљању ризицима у односу на оне који су прихваћени у руским банкама“, истакао је експерт.

Уосталом, према мишљењу многих аналитичара, руске банке су већ сада потпуно спремне за нова правила. Поједини стручњаци чак сматрају да би било боље да се не ублажавају строжи прописи. На пример, потпредседница и аналитичар компаније „Moody’s“ Светлана Павлова сматра да није добро одлагање увођења „Базел III“ стандарда у Русију и ублажавање захтева везаних за капитал. Према анализи компаније „Moody’s“, руске финансијске институције су већ спремне за увођење нових прописа. Чак и уколико би се спровео првобитни строжи план, захтеве у вези капитала не би испуниле само три од двадесет највећих банака зато што сада све велике банке углавном испуњавају нову верзију стандарда („Базел III“). Уколико нека од мањих банака не испуњава нове услове, сада има више времена да поправи ситуацију. „Поређења ради, средином 2012. нису све банке у Европи биле спремне да уведу ‘Базел III’ стандарде и није случајно што се у већини земаља то спроводило у неколико фаза.“

„Банке су генерално биле спремне и на строже захтеве за основни капитал (7,5%) који су раније требали да буду уведени. У том случају би руски банкарски систем био стабилнији“, напомиње стручњак. Међутим, због успоравања развоја привреде и лобирања од стране банака, Централна банка РФ је одлучила да ублажи захтеве везане за капитал. „Што се тиче капитализације, код наших банака је она виша него код европских, и тако и треба да буде: због велике волатилности руске привреде и брзине раста банкарског сектора наше банке треба да буду јаче како би одговориле на ниво ризика“, истиче Павлова.

На питање да ли ће кредитирање привреде озбиљно трпети због нових прописа – мишљења банкара, противника „Базел III“ стандарда, и појединих стручњака се у одређеној мери разилазе. „Јасно је да ниједна финансијска институција не жели строже регулативе у финансијском систему. Са друге стране, забринутост банака да ће се увођење ‘Базел III’ стандарда негативно одразити на ниво кредитирања, мало је преувеличана. Што се тиче потрошачких кредита, ситуација је ионако усијана, док је за корпоративне кредите потражња у овој години опала“, каже Павлова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.