Г-20 објављује рат утаји пореза

На заседању у Москви 19–21. јула министри финансија и гувернери централних банака земаља Г-20 усагласили су приоритете пред самит који треба да буде одржан у Санкт Петербургу почетком септембра. У питању су слаб привредни раст, висока незапосленост, мањак дугорочних инвестиција, избегавање плаћања пореза од стране мултинационалних компанија, манипулисање курсевима националних валута итд.

Министри су са жаљењем могли само да потврде очигледно успоравање привредног раста у већини земаља и рецесију у еврозони. „Као и до сада, опоравак светске привреде и даље је нестабилан и неравномеран, незапосленост је и даље висока у многим земљама“, наводи се у званичном саопштењу издатом након сусрета.

Међутим, за разлику од претходних састанака у Москви, позиви на фискалну консолидацију и смањење дефицита и државног дуга овај пут су били много блажи. Само пре три месеца европске земље су позивале да се уведу строге одреднице за степен задужености: успостављањем јединственог мерила за смањење дуга на 90% БДП-а. Овај пут такав предлог није уследио: министри се нису договарали ни о каквим смерницама.

Земље Г-20 нису преузeле конкретне обавезе да смање свој буџетски дефицит и државни дуг до 2016. Како је навео министар економије и финансија Француске Пјер Московиси, опоравак државних финансија је задатак у „средњерочној перспективи“. У краткорочној перспективи приоритет је и даље да се подстакне привредни раст.

Русија је, преузимајући председавање у Г-20, најавила да ће једна од кључних тема у 2013. бити обезбеђивање средстава за инвестиције као један од главних начина да се подстиче раст националне привреде. У поменутом саопштењу је та тема ближе одређена: министри су нагласили значај улагања у инфраструктуру. Русија конкретно планира да искористи Фонд националног благостања и да усмери 450 милијарди рубаља (10,33 милијарде евра) из његових средстава на инфраструктурне пројекте.

Друга резерва која може да помогне земљама да поправе своју економску ситуацију требало би да буде модернизација пореског система – али не засебно, већ у свим земљама Г-20. Постоји решеност да се затворе законске рупе које допуштају крупним компанијама да избегну плаћање пореза због чега државе на годишњем нивоу губе стотине милијарди евра.

Организација за економску сарадњу и развој (OECD) предлаже да се за годину и по до две успоставе међународна пореска правила за спречавање осипања пореске основице и извлачења прихода од опорезивања. Остварење те иницијативе биће највећа реформа светског система опорезивања још од 1920-их, рекао је у Москви генерални секретар OECD Анхел Гурија.

Акциони план обухвата 15 тачака и треба да омогући земљама да развију стандарде за спречавање пореске утаје. Његов циљ је борба против законских разлика у пореским системима разних земаља и такозваних пореских рајева. Али се исто тако не ради о успостављању јединствених пореских стопа. OECD предлаже да се установи базна мултилатерална конвенција у вези избегавања двоструког опорезивања. Како наводи Гурија, у свету је до сада потписано преко 4000 таквих споразума између разних земаља. Конвенција ће омогућити да се не закључују поново ти споразуми, већ да се све реши упућивањем на нови документ. Поред тога, предлог је да се пређе на аутоматску размену пореских информација која се сада врши углавном на билатералној основи.

„Разматрали смо различита питања плана за борбу против избегавања опорезивања мултинационалних компанија који су припремиле чланице OECD“, изјавио је министар финансија РФ Антон Силуанов после састанка „финансијске двадесеторке“ у Москви. Он је додао да ће учесници овог скупа препоручити челницима Г-20 да усвоје тај план на предстојећем самиту у Санкт Петербургу.

Као одговор на захтев да прокоментарише иницијативу OECD Силуанов је рекао: „Тај план омогућава да се увећа транспарентност делатности компанија које потпадају под ‘двоструко неопорезивање’“. Министар је појаснио да мултинационалне компаније сада могу да избегну опорезивање у земљи у којој им се налази производња, као и у земљи где им је седиште.

Више о Г-20

Још једна од иницијатива Г-20 јесте да се одустане од манипулисања курсевима националних валута. У условима економске кризе све земље чине сопствену валуту слабијом у извесној мери како би подржале домаће произвођаче. На пример, Јапан је на пролеће оборио курс јена за 20%, а колеге из Г-20 то нису осудиле. Министри су се у и Москви изјаснили доста неодређено: сложили су се око тога да спроводе усаглашену политику квантитативног попуштања (олакшица). Другим речима, пре него што крену да „пумпају своју привреду новцем“, државе ће „благовремено упозоравати једна другу“.

Уопштено гледано, „финансијска двадесеторка“ је у Москви утврдила рекордан број радних планова везаних за порезе, улагања, финансијске регулативе. Поред тога, одлучено је и да се за септембарски самит у Санкт Петербургу припреми свеобухватан акциони план. Са једне стране, он би требало да подведе резултате руског председавања у Г-20, а са друге – да укаже на нове перспективе у раду клуба водећих земаља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.