Нови талас приватизације: чега држава жели да се ослободи?

Почетком јула премијер РФ Дмитриј Медведев потписао је уредбу која формално означава почетак новог трогодишњег програма приватизације федералне имовине.

У овом тренутку држава је акционар у 2337 компанија, од тога 1256 њих контролише у потпуности (са 100% акција).

Држава је такође власник 50–100% акција у 100 предузећа, 25–50% акција у њих 227, док у 754 фирме поседује 25% акција или мање.

Држава исто тако самостално управља и са 1795 федералних државних унитарних предузећа (ФГУП). Према одобреном програму између 2014. и 2017. је планирана приватизација 436 компанија и 514 ФГУП-а.

Влада очекује да ће до 2016. држава у потпуности изаћи из капитала компанија из несировинског сектора које не спадају у природне монополисте и не припадају индустрији одбране.

Од којих фирми држава жели да се ослободи?

Велики део државне имовине заправо и нису производни гиганти, него бројне механичарске радионице и фирме, пољопривредна добра, рибњаци и дрвопрерађивачки комбинати раштркани широм земље.

Већина предузећа у којима држава има удео припадају сектору пољопривреде (225), грађевинарства (145), трговине на велико (123) и издавачке делатности (116).

Поред приватизације мањих предузећа, Руска влада планира и крупне приватизације: између 2014. и 2017. држава у потпуности треба да се повуче из управе компанија „Ростелеком“, „Росспиртпром“, „Роснано“ и „Уједињене компаније за производњу жита“ (ОЗК), а у вези „са развојем Московског ваздухопловног чвора (МАУ)“ да отуђи и капитал „Међународног аеродрома Шереметјево“, „Аеродрома Внуково" и „Међународног аеродрома Внуково“.

До 2016. влада такође планира да смањи државни удео на 25% плус 1 акцију у авио-компанији „Аерофлот“, бродарској компанији „Совкомфлот“ и рударској компанији за производњу дијаманата АЛРОСА.

Што се тиче дијамантског гиганта, није само у питању смањење пакета који контролише федерална влада, него и смањење пакета који припада Републици Саха (Јакутија).

На 50% плус 1 акцију предвиђено је смањење удела државе у компанији „РусХидро“ и ВТБ банци. Влада такође намерава да смањи удео „Росњефтегаса“ у капиталу „Росњефта“ на 50% плус 1 акцију. Планирано је смањење државног власништва и над „Трансњефтом“ и „Руским железницама“ (РЖД) на 75% плус 1 акцију.

А до 2024. држава би требало да смањи свој удео у Уједињеној корпорацији за производњу авиона на 50% плус 1 акцију, а у „Уједињеној корпорацији за бродоградњу“ на 75% плус 1 акцију.

Могло би се рећи да је то најамбициознији програм приватизације од 1990-их.

Попусти због патриотизма

Највећа препрека у приватизацији државних предузећа је забрана емисије њихових акција на страним берзама.

Са том патриотском иницијативом је у октобру 2012. иступио руководилац Федералне службе за финансијска тржишта (ФСФР) РФ Дмитриј Панкин.

Та идеја је тада изазвала забуну због своје економске неоправданости, међутим већ у јануару 2013. на састанку посвећеном развоју тржишта акција Путин је говорио о увођењу те забране као о давно решеном питању.

У фебруару је начелница експертске управе председничке администрације Ксенија Јудајева то потврдила и истакла да ће руске државне компаније морати да понуде своје акције у Русији.

Иако је према подацима исте експертске управе 2010–2013 свега 20% емисије акција домаћих компанија остварено кроз Московску берзу.

Примера ради, најуспешнија руска приватизација у последњих неколико година извршена је у Лондону: у септембру 2012. „Збербанка“ је понудила 7,6% својих акција на Лондонској берзи (LSE) за шта је Централна банка РФ већ наредног дана добила око 160 милијарди рубаља (4,21 милијарду евра).

Уводећи ограничења на понуду државних компанија на међународним тржиштима, власти их заправо приватизују по неповољнијим условима, тј. по сниженој цени, а самим тим буџет остварује мање приходе.

Крајем јуна су процене Федералне агенције за управљање државном имовином и Министарства за економски развој РФ кориговане: буџет од продаје државне имовине у 2014. треба да добије 180 милијарди рубаља (4,21 милијарду евра) уместо предвиђених 230 милијарди рубаља (5,38 милијарди евра), а у 2015. – 140 милијарди рубаља (3,27 милијарди евра) уместо 445 милијарди рубаља (10,41 милијарду евра).

А предлог буџета је првобитно предвиђао да ће 2014–2017. приватизација државне имовине донети државној каси додатних 1 билион рубаља.

Званично објашњење ограничења продаје акција државних предузећа у иностранству јесте потреба да се стимулише развој домаћег берзанског пословања и план да се Москва претвори у међународни финансијски центар.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.