Реконструкција најдуже пруге на свету

ОАД „Руска желеница“ ће за реконструкцију двеју пруга обезбедити 302 милијарде рубаља, а 110 милијарди ће, како саопштава „Комерсант“, добити непосредно из буџета као инвестицију у власнички капитал, док ће 150 милијарди рубаља током 2014-2016. узети из Фонда националног благостања (ФНБ) који је основан 2008. како би обезбедио избалансираност буџета Пензионог фонда, тако да ће финансирање пројекта делимично бити реализовано средствима будућих пензионера.

Транссибирска железница, џиновска артерија Русије
Пре 121 годину у Владивостоку је почела изградња Транссибирске железнице, најдуже пруге на свету. Ова магистрала повезује 2 дела света, 12 области и 87 градова, и дуга је 9288,2 km.

„Газета.Ru“ наводи да још увек нису до краја дефинисани механизми и рокови за враћање државних инвестиција. Највероватније ће ФНБ обезбедити повраћај средстава продајом пакета у оквиру приватизације 25% ОАД „Руска железница“ после 2016. Сам пројекат ће постати профитабилан кроз 30 или чак 50 година, што је разумљиво с обзиром на обим предстојећих радова („Транссиб“ је најдужа пруга на свету, њена дужина износи 9298 km, а Бајкалско-амурска пруга је дугачка 4287 km). У потребу за реконструкцијом ових симбола совјетске епохе не сумњају ни шеф ОАД „Руска железница“ Владимир Јакуњин, ни председник Владимир Путин.

„За последњих пет година само у правцу далекоисточних лука Русије обим теретног железничког саобраћаја порастао је за 55% и износи 110 милиона тона годишње, а то су рекордни показатељи за ове деонице“, саопштио је Владимир Путин у петак на састанку са члановима владе у Ново-Огарјову и додао да на том правцу никада раније није превожен толики терет. „Превоз терета је сада 10 пута већи“, допунио га је Јакуњин.

Пројекат може бити проширен и на друге пруге. Министар за развој Сибира и руског Далеког Истока Виктор Ишајев изнео је у мају прошле године на саветовању у Владивостоку идеју о изградњи још једне Бајкалско-амурске пруге (БАМ-2). Реализација тог пројекта такође је планирана за 2014, саопштава ИТАР-ТАСС.

Можда ће БАМ-2 стићи до Сахалина уз помоћ моста, одакле би затим један крак пруге био усмерен у Кореју и Кину. То ће омогућити да се ток транзитног терета из Азије у Европу са поморског пута око Африке преусмери на руску пругу. Ови планови су обнародовани на саветовању којим је председавао премијер Дмитриј Медведев.

Експерти, међутим, различито оцењују тако скупе и амбициозне пројекте усавршавања инфраструктуре руског Далеког Истока.

„Влада губи контролу над токовима тих инвестиција. Ту мора да постоји специјална власт“, каже Јевгениј Јасин, научни руководилац Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ), имајући у виду чињеницу да администрација Фонда националног благостања не зависи од владе и њених одлука.

Улагања у инфраструктуру су важна за стимулисање економског раста, али дугорочни ефекат реализације тих пројеката треба да буде унапред израчунат, истиче Константин Бушујев, шеф оделења за анализу тржишта у брокерској кући „Откриће“. „Претходна улагања државе у ове магистрале у годинама застоја су сведена на то да су и новац и људски потенцијал једноставно закопани у земљу“, каже Бушујев.

Андреј Верхоланцев, шеф одељења за аналитику менаџерске компаније „Капитал“, гледа на овај пројекат са много више оптимизма. По његовом мишљењу, државне инвестиције у саобраћајну инфраструктуру могу послужити као покретач економског раста.

„Поред економских постоје и политички мотиви за модернизацију Транссибирске пруге. Пажња која се посвећује ‘Транссибу’ оправдана је са гледишта очувања позиције Русије у азијско-тихоокеанском региону. Обим најављених средстава у потпуности одговара обиму ФНБ-а и величини територије на којој ће се вршити радови“, закључује Олег Душин, старији аналитичар инвестиционе компаније „Церих Капитал Менаџмент“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.