Централна банка сахрањује прогнозе о економском расту

Директорка Централне банке Русије Елвира Набиулина. Извор: ИТАР-ТАСС.

Директорка Централне банке Русије Елвира Набиулина. Извор: ИТАР-ТАСС.

Темпо раста руске економије ће се у 2013. повећати за око 2%, а у 2014. се очекује постепено враћање на боље показатеље, али неће доћи до значајнијег убрзања економског раста. Тако је Централна банка оценила перспективу развоја економске ситуације у извештају о монетарно-кредитној политици који се прави на крају сваког квартала.

Пролетос је Министарство економског развоја ревидирало прогнозу раста овогодишњег бруто домаћег производа (БДП) и уместо првобитних 3,6% сада предвиђа 2,4%, а за 2014. и 2015. очекује убрзање до 3,7% и 4,2%. Међутим, подаци Државног завода за статистику („Росстат“) доводе у питање чак и погоршану прогнозу за 2013, јер је темпо раста БДП у другом кварталу смањен на 1,2% у односу на први квартал, када је износио 1,6% (у поређењу са истим периодима 2012). Према прорачунима Николаја Кондрашова из Центра за развој на Националном истраживачком универзитету „Висока школа економије“ (ВШЕ), за протеклих пола године економија је забележила раст од 1,4%, а раст економије у другом кварталу у поређењу са периодом од јануара до марта износио је свега 0,1%, ако се изузме сезонски фактор.

Централна банка је прва званично признала да је оптимизам Министарства за економски развој био претеран. Раније су о томе говорили експерти и Рачуноводствена комора. У другом полугођу Министарство економског развоја очекује већи темпо раста због ефекта базе (повећање инвестиција, државних трошкова и пољопривредних приноса) и мањи темпо инфлације (што ће утицати на реална примања), али чак и када се све то узме у обзир раст економије је још увек мањи од прогнозе за ову годину. То је раније признао Олег Засов, директор одељења за макроекономску прогнозу Министарства економског развоја. Овај ресор ће до септембра припремити прецизнију прогнозу.

Подаци за прва два квартала одузимају од годишњег раста око 0,5%, сматра Александар Морозов из банке HSBC. По његовом мишљењу, прогноза од 2,4% остварљива је само ако су приноси богати и ако су све остале околности повољне. На ово друго не треба рачунати, судећи по извештају Централне банке. 

У јучерашњем прегледу ВШЕ под називом „Нови КГБ“ каже се да су планови Министарства за економски развој пропали. Да би прогноза постала реалност неопходно је да се темпо раста економије са 0,9% у првом полугођу (годишња вредност) повећа у другом на 6,5-7%, тј. скоро на онај ниво који је био пре кризе (види графикон). Међутим, аутори прегледа наводе да све више долазе до изражаја фактори који задржавају раст: успорено кредитирање становништва, пораст незапослености и смањење рентабилности економије.

И прогноза да ће се 2014. и 2015. темпо раста повећати нема никаквог основа, каже високи функционер Министарства финансија. Како се може повећати темпо раста када Министарство економског развоја истовремено очекује редуковање инвестиционих програма у компанијама нафтног, енергетског, гасног и железничког сектора, поставља питање Рачуноводствена комора.

Централна банка указује на то да је за повећање темпа раста у средњерочној перспективи неопходна модернизација економије. У првом полугођу је дошло до смањења инвестирања и темпа раста у условима високе искоришћености радне снаге и производних капацитета (потенцијална и остварена производња готово се подударају, в. графикон). То значи да се раст не може убрзати интензивирањем постојећих капацитета.

Ово је први пут да Централна банка даје себи за право да говори не само о монетарно-кредитној политици, него и о институционалним питањима, истиче Морозов. Теза о неопходности модернизације је тачна, али тешко да се може говорити о томе да су сада капацитети максимално искоришћени, сматра Морозов: „Ако је тако, онда је стагнација заправо норма“.

Подаци Државног завода за статистику („Росстат“) доводе у питање чак и погоршану прогнозу за 2013, јер је темпо раста БДП у другом кварталу смањен на 1,2% у односу на први квартал, када је износио 1,6% (у поређењу са истим периодима 2012).

Смањене су могућности стимулисања раста путем ублажавања монетарно-кредитне политике, јер динамика инфлације није баш најбоља, а планови за њено обуздавање су амбициозни, сматра Владимир Тихомиров из финансијске корпорације „Откриће“. Не постоје фундаментални фактори за битно убрзавање раста економије, али поједине мере могу имати краткорочан ефекат, на пример издвајање средстава из Фонда националног благостања за инфраструктурне пројекте, сматра Тихомиров: „Важно је не одуговлачити са реализацијом тих мера“.

Не ради се само о темпу раста економије, него и о његовом квалитету, истиче високи функционер Министарства финансија: „Раст се може убрзати. На пример, може да се пусти у оптицај новац из резерви. Темпо раста тако може да се повећа и на 5%, али чим се потроши новац доћи до пада економије.“

Руски текст на сајту „Ведомости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.