Обнављање Фабержеовог сјаја

Галина Анањина, генерални директор Националног центра за колекционирање уметничких предмета, каже да је израда накита постала саставни део велике руске културе након огромног успеха мајстора из Русије на првој Светској јувелирској изложби у Лондону 1851. године.

Током последњих 20 година јувелирска индустрија у Русији поново је процветала. Јувелири су обновили већ готово заборављене технике и превазишли своје претходнике. Један од примера ремек-дела савремених руских јувелира су богослужбени предмети врхунске израде начињени за храм Христа Спаситеља у Москви.

Најбољи јувелирски радови руских мајстора сваке године се излажу на престижним светским изложбама и сајмовима златарства и часовничарства у Вићенци, Базелу, Берлину и Хонгконгу.

Уметница Јелена Опалева је 1996. за своју огрлицу „Сфинга из Гизе“ добила међународну дијамантску награду компаније „De Beers“, која представља својеврсни јувелирски „Оскар“. Ове године руски уметник и јувелир Иљгиз Фазулзјанов је други пут заредом освојио гран при и титулу „Победник међу победницима“ на светском јувелирском конкурсу „International Jewellery Design Excellence Award“ у Хонгконгу.

Анањина каже да су данас главни центри јувелирске уметности у Русији Москва, Санкт Петербург, Кострома и Јарослављ. На изложбама у иностранству такође су награђивани јакутски брилијанти и накит са руским националним мотивима, као и радови уралских драгуљара.

Међутим, Анањина напомиње да грађани Русије ретко могу да виде савремене јувелирске радове својих сународника. Зато многи имају погрешну представу о достигнућима руског златарства данас „па мисле да руски јувелири израђују само стандардно прстење и ланчиће“.

Према њеној процени, у укупној производњи руских компанија ексклузивни јувелирски производи заступљени су са 20%, док осталих 80% чини накит намењен потрошачима средње класе.

Извршни директор Гилде произвођача брилијаната и јувелирских производа Републике Саха (Јакутија) Татјана Кирбасова говори о новом успону јувелирске индустрије: „У Јакутији златарство има вишевековну традицију. У постсовјетском периоду овај уметнички занат доживљава препород захваљујући приватним инвестицијама. У последње време и држава почиње да пружа значајнију финансијску подршку предузећима која се баве обрадом драгог камења.“

Кирбасова напомиње да је неопходно обезбедити даљи развој ове индустријске гране: „Код нас у Јакутији су скупа и радна снага и енергенти. Поред тога, подземна експлоатација дијаманата, на коју прелази главни произвођач брилијаната у Русији АЛРОСА изискује веће трошкове. Поскупеле су и сировине за израду јувелирских производа: дијаманти, злато и сребро. Брушење драгог камења тренутно стагнира.“

У овој области постоји још један проблем: строги закони наслеђени из совјетског времена. Председник такозваног дијамантског савета при кабинету председника Републике Саха (Јакутија) Василиј Власов рекао је за „Руску реч“ да цена племенитих метала и драгог камења од 2003. више није тако висока као што је била у СССР-у. Иако је то сада роба као и сва остала, законска регулатива се врло мало изменила. „Приликом покретања јувелирске производње неопходно је поседовати адекватно опремљене просторије које морају имати бетонске сефове, металне решетке на прозорима и сигурносна врата. За транспорт јувелирских производа неопходно је посебно обезбеђење...“ А све ово утиче на цену, објашњава наш саговорник 

Осим тога, у кривичном законику још увек постоје ограничења која се односе на послове са племенитим металима и драгим камењем.

Поред свих поменутих проблема, јувелири су оптерећени и високим порезима. „Засада се у иностранство - у Рамат Ган (Израел), Антверпен (Белгија), Шангај (Кина) - углавном продају само брилијанти“, каже Татјана Кирбасова. Драго камење као што је смарагд, сафир или александрит увози се из иностранства и подлеже царињењу и опорезивању, а ти трошкови износе 33% њихове укупне цене, објашњава Власов.

Руски брилијанти у Америци
АЛРОСА, највећи руски произвођач дијаманата, могао би ускоро да почне да продаје брилијанте у САД. Послове продаје руских брилијаната прве класе и маркетиншку презентацију преузеће Сотби.

Производња брилијаната у Русији је веома скупа и због особености њихове експлоатације и скупе радне снаге. Мада производња ситних брилијаната није исплатива, они су најтраженији на тржишту, жали се Василиј Власов. „Кина и Индија купују ситне брилијанте за већину својих јувелирских производа, при чему на основну цену такође додају 33%. Има проблема и приликом продаје на домаћем тржишту. На пример, компанија АЛРОСА својим иностраним партнерима дијаманте продаје без пореза, док на домаћем тржишту у цену урачунава и ПДВ“, каже Власов. Он напомиње да у последњих десет година домаћи јувелири покушавају да то промене, али не наилазе увек на подршку владе РФ.

Стручњаци сматрају да ће Међународни јувелирски економски форум који ће се одржати у септембру бити добра прилика да јувелири скрену пажњу јавности на себе и реше низ важних питања. На Форуму ће учествовати бројне стране делегације, а међу учесницима ће бити и представници Светске јувелирске конфедерације (CIBJO), председници националних асоцијација јувелира, представници бројних регионалних удружења и руских јувелирских фирми, инвестиционе компаније, аукцијске куће, галерије и компаније које организују изложбе и сајмове, као и водећи историчари уметности.

У оквиру форума 14. септембра ће бити одржан сверуски добротворни јувелирски бал. Такође ће бити отворена изложба „Традиционална и модерна јувелирска уметност Русије“. Биће представљене и медаље за зимске Олимпијске игре које ће се одржати 2014. у Сочију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.