Придруживање Светској трговинској организацији није испунило очекивања

Као једно од главних обећања руске стране приликом уласка у СТО наведено је постепено смањење просечне увозне царинске стопе са 10% на 7,8%. Извор: AP.

Као једно од главних обећања руске стране приликом уласка у СТО наведено је постепено смањење просечне увозне царинске стопе са 10% на 7,8%. Извор: AP.

Корист од чланства Русије у Светској трговинској организацији до сада су осетили само велики трговачки ланци, закључују аналитичари из агенције „Moody's“ на основу резултата за прву годину. Наде извозника се још увек нису испуниле јер пословање руских компанија и даље отежава преко 100 различитих ограничења.

Ограничењима на извоз из Русије која су остала на снази највише су погођене пољопривреда и лака индустрија. Међутим, могућности за увећање извоза у сваком случају постоје, као и начини да се заштити домаће тржиште.

По мишљењу стручњака агенције „Moody's“, потребно је најмање три до пет година да би се на кредитну слику руских компанија позитивно одразио њихов лакши приступ на страним тржиштима и усклађивање прописа. Према истраживању које је спровела ова агенција, 68% испитаника за сада не примећује никакве промене (17% је дало негативну оцену, а 15% позитивну). Највећу корист од уласка у СТО имали су пре свега велики увозници и трговци, као и дистрибутери међународних ланаца у потрошачком сектору. Рејтинг тих компанија се за годину дана знатно побољшао, наводи се у извештају агенције. Са друге стране, пласирање руске робе на новим тржиштима отежавају неповољни тржишни услови у иностранству, сматрају у агенцији „Moody's“.

По мишљењу стручњака агенције „Moody's“, потребно је најмање три до пет година да би се на кредитну слику руских компанија позитивно одразио њихов лакши приступ на страним тржиштима и усклађивање прописа.

Русија је 22. августа прошле године постала 157. члан Светске трговинске организације након 18 година мултилатералних преговора. Као једно од главних обећања руске стране наведено је постепено смањење просечне увозне царинске стопе са 10% на 7,8%. Стручњаци су по том питању предвиђали велике проблеме за привредне гране чије је пословање везано за руско тржиште, и ти страхови су се делимично и обистинили. „Moody's“ наводи тешкоће са којима се суочава лака индустрија, али сектор који највише трпи услед „недостатка ценовне конкуренције и због зависности од подршке државе“ јесте пољопривреда, закључују стручњаци компаније „Global Counsel“. Подаци говоре да је увоз појединих врста намирница (углавном млечних производа) порастао за 5–8%, а одеће и обуће за 12,8%. У сваком случају постоји значајан потенцијал за подршку те привредне гране. Раније су у оквиру преговора са СТО усаглашене мере за помоћ пољопривредном сектору: максимално 9 милијарди долара годишње уз постепено смањење на 4,5 милијарди долара до 2017, али се за сада те бројке тешко достижу. Држава поред тога има и друге начине да заштити тржиште: на основу оптужби за коришћење антибиотика у овој години је на пример уведена забрана на увоз живих свиња из САД, Бразила и ЕУ.

Аутомобилски сектор је међутим истрпео много мање него што се очекивало, ту се рецимо од прошлог септембра бележи постепени пад увоза. Али би ситуација и ту могла да се промени. Европска комисија се у јулу званично жалила Светској трговинској организацији због пореза на употребу увозних аутомобила који је Русија увела. Уколико стране не постигну договор, СТО ће највероватније прогласити тај порез дискриминаторним, а његово проширење на руске произвођаче само ће ауто-концерн КАМАЗ коштати 300–540 милиона долара годишње, процењују у агенцији „Moody's“. Поред тога, отварање руског тржишта се наставља: од септембра ове године увозне стопе за 5.100 производа ће бити смањене за још 1–3%.

Стручњаци указују на недовољну заштиту интереса руских фирми и предлажу да се посредује око уласка Казахстана и Белорусије у СТО, али и да се реши проблем мањка квалификованог кадра који довољно добро познаје поступак решавања спорова. „Очигледно да се руске компаније и државни службеници нису у довољној мери припремили на све последице руског чланства у Светској трговинској организацији“, наводи се у извештају компаније „Global Counsel“. Русија на пример нема сталног представника у седишту СТО. „Извоз руских производа кочи преко 100 врста ограничења, углавном су то антидампиншке мере усмерене против металуршке и хемијске индустрије“, истиче стручњак за царинске прописе компаније „Goltsblat BLP“ Владимир Чикин. ЕУ ограничава увоз пшенице, Кина, Мексико и Индија – цеви и челика, а САД и Аустралија – ђубрива. Са највећим ограничењима и проблемима се суочавају компаније „Северстаљ“, „Новолипецки металуршки комбинат“ и „ФосАгро“, сматрају у агенцији „Moody's“.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.