Руси 20 пута мање дужни од Европљана по хипотекарним кредитима

У прегледу европског тржишта некретнина стамбене намене за 2012. стручњаци ревизорске куће „Deloitte“ наводе да је у Русији ниво хипотекарне задужености 20 пута мањи од просечне задужености у Европској унији. У Европској унији хипотекарни кредити у просеку чине 51,7 % бруто домаћег производа (БДП). Највиши удео хипотекарне задужености у односу на БДП је у Холандији и Данској, а најнижи у Чешкој (в. табелу). У Русији је удео хипотекарних кредита 5 пута нижи од чешког минимума и чини само 2,6% БДП-а. Хипотекарна задуженост по глави становника у Русији је такође најнижа и износи 311 евра, што је 7 пута мање него у Пољској (која се може похвалити најмањим дугом по глави становника у ЕУ, у износу од 2280 евра).

Укупно задужење грађана Русије 2012. је чинило само 12% бруто домаћег производа, пишу аналитичари из „Алфа банке“. То је веома низак ниво дуга не само за развијене земље (у већини земаља он прелази 50% БДП), него и за земље Централне и Источне Европе. На пример, у Литванији, Пољској, Мађарској и Летонији дужничко оптерећење становништва износи 30-40% БДП-а, указују аналитичари. При томе је удео нехипотекарних кредита у Русији 9% БДП-а, што је знатно више него у неким другим земљама са развијеном привредом, као што су Француска и САД. Структура пораста кредитирања грађана у Русији последњих година указује на то да становништво Русије преферира краткорочне кредите, процењују аналитичари из „Алфа банке“. Нехипотекарни дуг већ достиже свој максимум (70% раста целокупног задужења грађана). Могућности раста кредитирања у Русији тичу се тржишта хипотекарних кредита, сматрају аналитичари. Међутим, високе цене некретнина спречавају да се ово тржиште развија.

Русија, држава која не троши оно што нема
Руска економија представља јединствен спој наслеђa комунистичке империје и савремених идеја и решења. За разлику од Јужне Европе она је одавно научила да живи у складу са својим могућностима и да троши само оно што има, тако да кроз економску кризу пролази лакше од својих западних суседа.

Руско тржиште кредита за грађане чине углавном необезбеђени кредити (кеш кредити, потрошачки кредити). Европа је прошла исти пут развоја, тврди директор одељења банке „Промсвјазбанк“ Иван Пјатков. Према подацима Националног кредитног бироа, хипотекарни кредити чине 24,7% тренутно активних кредита, док потрошачки кредити чине 48,5%, ауто-кредити 14,3%, а кредитне картице 12,5% укупно преузетих кредитних средстава.

Још један разлог што је хипотекарно задуживање ређе него други облици кредитирања лежи у слабијој доступности ове форме задуживања. За просечног становника Русије хипотекарни кредит је много неповољнији него за Европљанина, између осталог и због разлика у примањима и ценама некретнина, тврди заменик председника управе банке „Нордеа“ Андреј Маљцев. Европске банке имају нижу вредност основних средстава, а рокови за враћање средстава су дужи, и зато се хипотекарни кредити у Европи више исплате, објашњава Пјатков. У Русији банке на хипотекарним кредитима не зарађују велике профите, маржа је у просеку 2-3%, а каматна стопа за дужника износи 12-14%, што је сасвим неисплативо. Пјатков сматра да ће хипотекарно кредитирање у Русији бити све заступљеније у односу на необезбеђене кредите, али да је за развој привреде потребно омогућити коришћење „јефтинијег“ новца.

Руски текст на сајту „Ведомости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.