Самит Г-20: економија у сенци Сирије

И поред дипломатских напетости, чланови групе Г-20 показали су много већи степен разумевања у области економије и пословања. Фотографија из слободних извора.

И поред дипломатских напетости, чланови групе Г-20 показали су много већи степен разумевања у области економије и пословања. Фотографија из слободних извора.

Самит групе Г-20, одржан прошле седмице у Санкт Петербургу, показао је да је водећим људима најразвијенијих привредних сила више стало до договора по питању светске економије, него до превазилажења политичких несугласица изазваних могућом одмаздом против сиријских власти. Светска јавност са посебном пажњом пратила је ставове руских и америчких лидера, а председник Владимир Путин на завршној конференцији за медије био је врло јасан: компромис на самиту Г-20 није био постигнут. С друге стране, Русија је унела низ новина који се тичу решавања економских криза.

Говорећи о свом кратком 20-минутном разговору са председником САД Бараком Обамом на маргинама самита, Путин је рекао да су обојица остала при свом мишљењу. „Међутим, остварили смо дијалог и у међусобном разговору разменили аргументе“, додао је Путин. 

Он је поновио став да је наводни напад хемијским оружјем изведен крајем августа близу Дамаска био „провокација“ побуњеника, са циљем добијања подршке међународне заједнице за њихове тежње да свргну са власти Башара Асада.

Русија, дугогодишњи савезник Сирије, подржава Асада и то ће наставити да чини чак и у случају напада коалиције коју предводе САД, рекао је Путин.

„Помоћи ћемо [сиријским властима] као што то чинимо и сада – испорукама наоружања и путем економске сарадње“, изјавио је новинарима.

Обама, који се на самиту Г-20 залагао за војну интервенцију и мимо одобрења Савета безбедности УН, изјавио је да сиријски режим представља претњу и за свет и суседе, и „да ће ово нарушавање међународних норми, уколико се на њега не реагује, послати поруку осталим 'државама одметницама‛, ауторитарним режимима и терористичким организацијама да неће трпети никакве последице ако користе оружје за масовно уништавање“.

Председник САД је са више оптимизма описао свој разговор са Путином, рекавши да су се сложили да ова криза треба да буде решена политичким средствима, као што је предвиђено Женевским планом.

Међутим, неколико сати после Обаминог говора, Бела кућа је објавила декларацију у којој се изражава подршка за оштре казнене мере против Сирије. Овај документ је потписало 11 држава: Аустралија, Велика Британија, Канада, Француска, Италија, Јапан, Саудијска Арабија, Јужна Кореја, Шпанија, Турска и Сједињене Државе. Немачка је у суботу објавила је да њен председник владе, Ангела Меркел, такође потисала овај документ.

Чињеница да је анти-асадовска коалиција предвођена Обамом постигла бројчану превагу у оквиру групе Г-20 у односу на супротстављену страну, на чијем је челу Путин, представљала је сигнал да су ваздушни напади веома могући. Остало је још да Вашингтон прескочи последњу препреку – амерички Конгрес, који треба да одобри војну акцију. 

Обама није објаснио шта ће бити са његовим планом за напад на Сирију у случају да Конгрес одбије да подржи ангажовање војних снага САД.

Боље разумевање економским језиком

И поред дипломатских напетости, чланови групе Г-20 показали су много већи степен разумевања у области економије и пословања. На овом самиту тежиште расправе померено је са анти-кризних мера, што је била доминантна тема на сусретима Г-20 од 2009. године. Отварање нових радних места, борба против корупције и избегавање плаћања пореза, као и опоравак и раст привреде биле су главне теме у Санкт Петербургу.

Према речима руског министра финасија, Антона Силуанова, тренутно економско стање на светском нивоу боље је него што је било пре годину дана, тако да лидерима земаља чланица групе Г-20 предстоји задатак да обезбеде даљи одрживи раст светске привреде. Међу мерама које треба да подстакну привредни раст налази се и формирање међународног оквира за спречавање пореских малверзација (када компаније избегавају плаћање пореза у земљама где послују). Договорено је да се начин примене овог оквира утврди у наредне две године.

Лидери су такође разговарали о финансијској регулативи и подржали су иницијативу о регулисању пословања банака, познату под именом „сувише велике да би се дозволило да пропадну“. У овом тренутку постоји 28 банака и 9 осигуравајућих компанија у тој категорији.

Присутни су на самиту Г-20 расправљали о структурним мерама, како о онима јединственим за сваку од земаља, попут доношења нових закона и стварања нових радних места, али и о онима заједничким за све – усмереним на спречавање протекционизма и на развој слободне трговине.

Током свог председавања групом Г-20 у 2013, Русија је организовала сусрет министара за рад и финансије, са циљем да се помире интереси послодаваца и синдиката.

Истовремено, Русија је прва земља домаћин самита Г-20 која је установила начин за праћење спровођења препорука усвојених у завршној декларацији, рекао је Александар Шокин, председник Руског савеза индустријалаца и предузетника.

„Током овог самита потписано је мноштво докумената. Већина њих подразумева такозвану ‚меку‛ обавезу, наиме не постоји обавеза њихове примене. Што више стриктних обавеза у завршној декларацији, тим боље“, закључио је Шокин.

Чланице групе Г-20 у петак су објавиле декларацију од 114 тачака која садржи донете закључке. Следећи самит ове организације заказан је за месец новембар у аустралијском Бризбејну, а најављено је да ће његова тема бити „надградња преузетих обавеза и разматрање даљих акција групе Г-20 у борби на сузбијању корупције на светском нивоу“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.