БРИКС ствара алтернативу ММФ-у и Светској банци

Идеја о формирању својеврсне сопствене Светске банке и ММФ-а од стране челника земаља у наглом развоју настала је на основу све већих критика на рачун тих земаља и општег одлива капитала са тржишта у развоју. Извор: Росијска газета.

Идеја о формирању својеврсне сопствене Светске банке и ММФ-а од стране челника земаља у наглом развоју настала је на основу све већих критика на рачун тих земаља и општег одлива капитала са тржишта у развоју. Извор: Росијска газета.

Земље групе БРИКС предузеле су још један корак у јачању економске моћи своје заједнице на тај начин што су усагласиле поступак оснивања заједничког фонда девизних резерви и капитала сопствене развојне банке. Реализација иницијативе за стварање заједничког фонда у завршној је фази, саопштио је председник Русије Владимир Путин.

Реализација иницијативе за стварање заједничког фонда девизних резерви земаља групе БРИКС у завршној је фази, саопштио је председник Русије Владимир Путин, отварајући састанак лидера те заједнице који је одржан почетком септембра у Санкт Петербургу за време самита Г-20. Његове речи је накнадно пренео новинарима заменик министра финансија РФ Сергеј Сторчак, који је додао и то да ће средства за оснивање заједничког фонда бити усмерена из међународних резерви Централне банке РФ.

Одлука да укупан износ средстава заједничког фонда буде 100 милијарди долара донета је још у марту на самиту БРИКС-а у Дурбану, у Јужноафричкој Републици. Том приликом су лидери чланица групе постигли прелиминарни договор о уделу сваке земље у заједничком фонду. Кина учествује са 41 милијардом, Бразил, Индија и Русија са по 18 милијарди, а Јужноафричка Република са 5 милијарди долара. Како објашњава Сторчак, централне банке чланица постигле су договор да се према потреби врше брзи свопови (енг. swap – замене једне активе другом). „За своју националну валуту свака чланица ће моћи да добије америчке доларе. Односно, Централна банка РФ треба да уз одређене услове (утврђену камату и рокове за враћање средстава) обезбеди доларе за државу којој је то потребно. Заједнички фонд се ствара са циљем да би се могло брзо реаговати на промене на девизним тржиштима“, објаснио је руски званичник. Министри финансија земаља БРИКС-а добили су од својих председника упутства да наставе са радом на оснивању заједничког фонда и да о томе припреме извештај за самит у Бразилу следеће године.

То је већ друга по реду финансијска институција коју оснива ова групација. Претходно је донета одлука да се оснује заједничка развојна банка са капиталом од 50 милијарди долара. Током сусрета у Санкт Петербургу усаглашен је поступак доношења одлука о кључним питањима везаним за рад те банке. Све треба да се заснива на општој сагласности, истакао је Путин. Истина, средства за стварање капитала те институције биће издвајана из државних буџета. Другим речима, то ће бити средства пореских обвезника чланица групе БРИКС.

Идеја о формирању својеврсне сопствене Светске банке и ММФ-а од стране челника земаља у наглом развоју настала је на основу све већих критика на рачун тих земаља и општег одлива капитала са тржишта у развоју. Стручњаци ММФ-а су на пример за самит Г-20 припремили извештај у којем се каже да ће у блиској будућности подстицаји за раст светске привреде углавном долазити од САД.

Бразил и Индија имају велике проблеме да одрже стабилност својих валута с обзиром да је привреда у обе земље и даље у великој мери усмерена на тржиште сировина и има ограничену могућност да одржи раст кроз домаћу тражњу – степен сиромаштва је исувише висок. У Русији је девалвација домаће валуте од почетка године такође била значајна, међутим нови пораст цена нафте због кризе у Сирији зауставио је тај процес. Што се тиче Кине, у којој се стабилност валуте обезбеђује строгом регулацијом од стране локалне власти, она напротив тренутно губи своју главну предност – јефтину радну снагу, како су недавно истакли експерти Светског економског форума. На ранг-листи економске конкурентности, коју припрема Светски економски форум, Кина заузима тек 29. место, Јужноафричка Република – 53, Бразил – 56, Индија – 60, а Русија – 64. место.

Међутим, позитивне промене у сваком случају постоје. Расте значај најмање две националне валуте земаља овог блока на светском тржишту. Тако је на пример, према проценама Банке за међународна поравнања (BIS) које су изведене на основу мишљења анкетираних представника централних банака, комерцијалних банака и владиних званичника из 43 земље, кинески јуан по први пут доспео међу првих десет (на 9. место) по обиму трансакција на девизним тржиштима (где одавно влада амерички долар који тренутно покрива 87% трансакција). Јуан има 2,2% удела на тржишту. Знатно је ојачала своју позицију и рубља. У 2013. је заузела 12. место по трговинском обрту (са уделом од 1,6%), напредујући са 18. места на коjeм се налазила у 2007. Од националних валута земаља у развоју рубљу су надмашили једино јуан и мексички пезос. Удео бразилског реала у светском финансијском обрту износи 1,1%, а индијске рупије – 1%.

Стручњаци су углавном похвалили идеју стварања заједничког валутног фонда, али исто тако истичу да су његове размере засада очигледно недовољне да би се помоћу њега решавали велики проблеми. „Тај обим средстава би можда могао да буде довољан да се ублажи краткорочан негативан ефекат одлива капитала и да омогући националним регулаторним институцијама да ефикасније одреагују, па онда не бисмо видели тако оштар пад рупије и реала“, рекао је аналитичар Владимир Лупенко, партнер у компанији FCG. Међутим, те резерве, према његовим проценама, не би биле довољне да се валуте одржавају у дужем периоду. „Та средства би могла да буду довољна да се умањи притисак на националне валуте у време кампање ‘quantitative easing’ (програм квантитативног попуштања у САД), које ће очигледно утицати на нагло јачање долара. Али не треба заборавити да није само ствар у обиму резерви него и у томе да америчке Савезнe резерве треба да „изађу из подстицајног програма“. У случају погрешних процена могла би да се изгуби контрола над тако сложеним и јединственим процесом“, истакао је он.

Стручњак за инвестиције Тимофеј Шолтес такође сматра да, иако је основа добра, та средства у сваком случају неће бити довољна да се стабилизују националне валуте. Он је подсетио да је до септембра 2013. индекс тржишта у развоју пао за скоро 5% према подацима компаније MSCI, што је у апсолутном изразу знатно више од 100 милијарди долара. „Када се још узме у обзир противљење и политички притисак ММФ-а, Светске банке и развијених земаља, та средства би могла да буду неделотворна зато што су скромна. Међутим, свакако су довољна да буду одређени изазов за светске финансијске институције које земљама у развоју намећу политичке услове за кредите по ниским каматним стопама“, истакао је стручњак.

Росијскаја газета. Сва права задржана.