У Русији се очекује исламски новац

Како кажу из управе Татарстана, основни задатак пројекта је да се подстакне улагање исламског новца у Руску Федерацију као алтернатива традиционалним банкама, и то не само за муслиманско становништво, него и за припаднике других вероисповести. Извор: Прес-фото.

Како кажу из управе Татарстана, основни задатак пројекта је да се подстакне улагање исламског новца у Руску Федерацију као алтернатива традиционалним банкама, и то не само за муслиманско становништво, него и за припаднике других вероисповести. Извор: Прес-фото.

Град Казањ, престоница Татарстана, може постати привлачан за инвеститоре из муслиманских земаља. Ова руска република планира да оснује регулаторну регионалну банку, док би појединачне исламске банке биле окренуте становништву свих вероисповести. Ипак, обичаји који владају у исламским финансијама могу бити у несагласности са важећим руским законима.

Агенција за инвестициони развој Татарстана (АИР РТ) припремила је заједно са агенцијом Thomson Reuters план по коме ће град Казањ у наредних пет година постати регионални центар за финансирање пројеката у Русији и Заједници независних држава (ЗНД) новцем из исламских земаља. Према процени агенције Thomson Reuters, земље ЗНД током овог периода могу привући инвестиције из Малезије и чланица Савета за сарадњу арапских земаља Персијског залива у вредности од око око 28 милијарди долара. Аутори плана предлажу да се у Казању оснује регионална банка која ће имати регулаторску функцију и координирати финансијске токове.

Како је саопштила информативна служба АИР РТ, „основни задатак пројекта је да се подстакне улагање исламског новца у Руску Федерацију као алтернатива традиционалним банкама, и то не само за муслиманско становништво, него и за припаднике других вероисповести. Слично искуство има Велика Британија, где 70% дужника исламских банака не исповеда ислам. Поред тога, исламски финансијски инструменти су извор који привлачи инвестиције из муслиманских земаља. Није реч о инвестирању одређених привредних сектора, него о привлачењу финансијског тока путем финансијских институција.“

Jедан од инструмената исламског банкарског система је 'мурабаха', тј. уговор између продавца и купца о купопродаји робе по усаглашеној цени у коју је укључена и добит од пласмана робе, а руски закони забрањују такву врсту нагодбе.

АИР РТ

План предвиђа да је за стварање центра потребно инвестирати 11 милиона долара у консултационе, методичке и друге програме. Идеолози пројекта засада не помињу могуће изворе финансирања.

Сасвим је разумљиво што је управо Казањ изабран као стециште исламских инвестиција. Татарстан већ има значајно искуство у контактима и међународним пројектима са инвеститорима из муслиманских земаља. У Казању је већ организовано неколико међународних скупова посвећених исламском бизнису и финансијама. Подршка и ширење инвестиција биће једно од кључних питања и на предстојећем петом Међународном економском самиту Русије и земаља Организације за исламску сарадњу који ће у октобру ове године бити одржан у престоници Татарстана.

По мишљењу експерата, интересовање исламских инвеститора за Русију условљено је како економским, тако и геополитичким факторима. По речима Алберта Бруњонија, председника управног одбора италијанске невладине организације ASSAIF, „муслимански инвеститори једноставно не могу да игноришу Русију због њене огромне територије, њених сировина, бројности њеног муслиманског становништва и њеног географског положаја, тј. њене близине неколицини стратешких муслиманских земаља Централне Азије“.

„Различите су процене потенцијалне величине малопродајног тржишта исламских финансија у Русији: од свега 10% верујућих муслимана до целокупног муслиманског становништва Русије (то је у овом тренутку 10-15% укупног становништва Руске Федерације, а прогнозира се да ће се до 2050. године њихов број повећати на 30%). Повратак муслимана својој вери и све већа жеља да се живи и ради у складу са исламом свакако ће дати импулс исламским финансијским инструментима“, истакао је Бруњони.

Поједини експерти, међутим, нису уверени да ће се реализовати сви амбициозни планови казањског центра. По речима Александра Акимова, шефа одељења за економска истраживања на Институту за оријенталне студије Руске академије наука, идеја о стварању центра исламских финансија није нова. Она се појавила пре пет година, али касније није заживела. Он не искључује могућност да ће се исламске финансије више користити за куповину актива него за покретање нових пројеката.

Муслимански инвеститори једноставно не могу да игноришу Русију због њене огромне територије, њених сировина, бројности њеног муслиманског становништва и њеног географског положаја, тј. њене близине неколицини стратешких муслиманских земаља Централне Азије.

Алберт Бруњони, ASSAIF

Што се тиче праваца инвестирања, то ће по мишљењу експерата бити реални сектор, пре свега инфраструктура и прерада нафте. „Исламске финансије су тесно повезане са реалним сектором економије. Израчунато је да у Руској Федерацији током наредних 10 година у инфраструктуру треба инвестирати преко билион долара, и исламске финансије се одлично уклапају у те процене“, сматра Бруњони. По мишљењу Александра Акимова, може се испоставити да су за исламске партнере привлачне инвестиције у пољопривреду, например у Поволжје, где постоји могућност учешћа у мањим јефтиним пројектима.

План се, међутим, може суочити са одређеним законским потешкоћама. „Пре свега, кредитирање у руским банкама огранизовано је по принципу провизије, рока и враћања новца. Провизија подразумева да банка узима проценат од кредита који даје, а исламско право то забрањује и физичким лицима и финансијским институцијама. Поред тога, један од инструмената исламског банкарског система је 'мурабаха', тј. уговор између продавца и купца о купопродаји робе по усаглашеној цени у коју је укључена и добит од пласмана робе, а руски закони забрањују такву врсту нагодбе. Све док закон не предвиђа другачија правила за исламске финансијске и банкарске производе, њихови корисници ће морати да се задовоље предвиђеним инвестиционим инструментима и лизингом“, каже се у саопштењу информативне службе АИР РТ. Бизнис може бити покретачка снага која ће подстаћи уношење измена у важеће законе, али засада се у пословном свету не примећује довољно активно деловање у том правцу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.