Руска јувелирска офанзива

У Москви је средином септембра одржан Међународни јувелирски економски форум у организацији Гилде јувелира Русије и Привредне коморе РФ. Стручњаци и произвођачи су разговарали како да руску јувелирску индустрију учине конкурентнијом у свету, али и како да унапреде образовање јувелира и поједноставе бирократске процедуре ради даљег развоја ове индустријске гране. Стручњаци процењују да би се извоз јувелирских производа из Русије могао увећати четири до пет пута за само пола године.

У фоајеу Привредне коморе РФ изложени су најбољи радови савремених јувелира. У центру композиције је сребрна макета православног храма израђена техником филиграна (рус. _serbianBeginIgnore_скань_serbianEndIgnore_). То је раскошна чипкаста шара од танке сребрне жице. Страни гости одушевљено фотографишу макету мобилним телефонима. Али, главни циљ московског форума није било излагање јувелирских производа, већ проналажење начина који ће омогућити да они постану конкурентнији и траженији на светском тржишту.

Посланица Државне думе РФ Јелена Пањина рекла је да се на руском јувелирском тржишту појавила унутрашња конкуренција, али да домаћи јувелирски производи још увек нису довољно конкурентни на иностраном тржишту услед законских потешкоћа.

Подпредседник Привредне коморе РФ Александар Рибаков наводи да су на руском тржишту страни произвођачи јувелирских производа заступљени са 25% а домаћи са 75%. „Извози се само 5% домаћих јувелирских производа“, напомиње Рибаков.

Председник Гилде јувелира Русије Гагик Геворкјан верује да би извоз могао бити 4 до 5 пута већи. Према његовим речима, у Русији се годишње произведе 226 тона злата, а само 50 тона се користи у јувелирској индустрији. Он напомиње да увоз 7 пута премашује извоз. „Наши јувелирски производи не могу бити конкуренција јефтиним увозним“, каже Геворкјан и напомиње да је за пласман руских јувелирских производа неопходно више пажње посветити националним брендовима.

Обнављање Фабержеовог сјаја
Русија има велике планове да поново постане један од главних светских јувелирских центара, као у време славног Карла Фабержеа, чувеног јувелира који је радио за руску царску породицу.

Јувелирска радионица на чијем је челу уметник и јувелир Иљгиз Фазулзјанов може бити добар пример успешног продора руског бренда на инострано тржиште. Иљгиз Фазулзјанов, који у својој радионици израђује накит под брендом „Ilgiz F“, у последње време је добио неколико престижних награда у области јувелирске уметности. Французи и Швајцарци га зову „краљ емајла“, а његове радове продаје аукцијска кућа „Кристи“. Фазулзјанов напомиње да његов накит много више купују странци него Руси. „Моји јувелирски производи ми отварају границе и говоре уместо мене. Наравно, посао ми иде одлично, каже јувелир. Прошле године смо излагали у Америци и Јапану. Тамо су људи веома заинтересовани за наш накит. Ове године смо почели да сарађујемо са Швајцарском. У Женеви ће 1. октобра бити отворена моја самостална изложба. Постоји пројекат сарадње са Лондоном, а планирамо да наше производе представимо и у Сингапуру. У сваком случају, тражени смо тамо где има много новца, где су колекционари и процењивачи уметнина.“

Фазулзјанов је рекао да су презасићеној клијентели интересантни нови и необични јувелирски производи израђени непознатим техникама. „Нико осим нас не користи такве технике“, објашњава јувелир. „Колекционари бирају сложеније предмете, а једноставније примерке купују они који желе да те комаде накита носе. Међутим, и од најједноставнијег комада накита може се направити уметничко дело. Сваки елемент и свака шара на нашем накиту има одређено значење и објашњење зашто је управо на том месту.“

Па ипак, Иљгизов пример још увек је изузетак од правила. Председник јувелирске компаније „Алмаз холдинг“ Флун Гумеров напомиње да је тежња већег присуства на иностраном тржишту позитивна, али још увек није сасвим јасно како се она у пракси може реализовати. Према његовим речима, то што увоз премашује извоз није једини проблем. На пример, руски јувелири извозе врло мало својих производа чак и у суседне земље чланице ЗНД. „Услед бројних бирократских потешкоћа на које наилазе, произвођачи јувелирских производа напуштају Русију“, тужно закључује Гумеров.

Он наводи и то да су власници једне од најбољих јувелирских радионица чији су производи награђивани на међународним изложбама, били принуђени да посао пренесу на Тајланд. Кап која је прелила чашу и јувелире приморала да напусте Русију била је чиновничка грешка. „Однели су производе у Дирекцију за мере и драгоцене метале како би добили државни жиг којим се потврђује степен финоће драгоцених метала употребљених у изради. Међутим, жигови су стављени на спољашњу уместо на унутрашњу страну накита чиме су производи уништени“, објашњава Гумеров. Према његовим речима, уз мало политичке воље, ситуација у јувелирској индустрији би се могла поправити за само пола године.

Росијскаја газета. Сва права задржана.