„Заштитити“ IT компаније од страних инвестиција?

САД и земље Западне Европе одавно су схватиле да локалне Интернет и IT компаније представљају огромну вредност и да њихова улога у економији земље није ништа мања од нафтне индустрије и других сличних сектора. Извор: Дмитриј Астахов / РИА „Новости“.

САД и земље Западне Европе одавно су схватиле да локалне Интернет и IT компаније представљају огромну вредност и да њихова улога у економији земље није ништа мања од нафтне индустрије и других сличних сектора. Извор: Дмитриј Астахов / РИА „Новости“.

Министарство телекомуникација и медија РФ предлаже да се велике руске IT компаније прогласе за стратешки важне, како их не би откупили странци. Многи власници IT компанија нису одушевљени таквом перспективом подсећајући да такве мере неће спречити стручњаке тих компанија да оду у иностранство.

Могућност да западни гиганти прогутају домаће компаније представља један од главних ризика када је реч о руском сектору информационих технологија (IT), каже се у нацрту стратегије развоја ове индустријске гране за период 2014-2020 (којим располажу „Ведомости“). Министарство телекомуникација и медија РФ као састављач овог документа предлаже да се у циљу минимализације тог ризика „поједине“ IT компаније уврсте у списак стратешких предузећа Руске Федерације.

Компаније које се нађу на овом списку имаће озбиљна ограничења у том смислу што странци неће моћи да добију контролни пакет њихових акција без одобрења владине комисије за стране инвестиције на чијем челу је премијер.

Идеја да се технологије прогласе стратешким сектором није нова. Још 2009. је тадашњи председник Дмитриј Медведев изјавио да држава треба да контролише интернет-компаније, а Министарство телекомуникација и медија РФ саопштило је да већ припрема критеријуме за стављање информационих технологија на листу стратешких сектора. То се није догодило, али је те 2009. највећи руски интернет-претраживач „Јандекс“ предао „златну акцију“ Збербанци. Неколико посланика Државне думе предложило је 2012. да се на листу стратешких предузећа ставе велики интернет-сервиси и сва штампана периодика (сада су на тој листи ТВ канали и штампана издања са тиражом преко милион примерака).

Дмитриј Тараба, председник савета директора и оснивач компаније NVision Group, сматра да на листу треба ставити компаније које се баве развојем јединствених производа у области високих технологија и сајбер-безбедности. На првом месту, како је рекао, може се говорити о „Лабораторији Касперског“. И компанија NVision има одељења која се баве сајбер-безбедношћу и иновационим пројектима, каже Тараба, и њихова делатност такође може имати стратешки значај. Систем интеграторе, напротив, нема потребе штитити, јер су домаћи интегратори доказали да могу сами бранити своје интересе чак и у дуелу са највећим светским играчима, закључује бизнисмен.

Руски IT сектор воли стране инвестиције

Руске IT компаније радо прихватају инвестиције из иностранства. Током ове године су склопљена два велика посла. Руска компанија Luxsoft, која прави софтвер по наруџбини, у јулу је први пут емитовала своје акције на Њујоршкој берзи вредносних папира, и продала 12,5% акција за 69,6 милиона долара. У августу је Maykor, највећи учесник руског тржишта IT аутсорсинга, добио 100 милиона долара од групе инвеститора у којој су Европска банка за обнову и развој и фински фонд Capman.

Са таквим ставом се слаже и Наталија Касперска, генерални директор компаније Infowatch и саоснивач „Лабораторије Касперског“. Она каже да треба заштитити поједине сегменте IT сектора, на пример оне који праве антивирусе и суперкомпјутере, јер се преко тих сегмената може доћи до информација од важности за државу. Од „Лабораторије Касперског“ није било могуће добити коментар.

Са друге стране, Александар Калињин, председник компаније НКК (прво место на листи највећих IT компанија 2012. према процени часописа CNews), сумња у оправданост стављања IT компанија на листу стратешких предузећа, јер то ограничава могућности дотичних компанија да привуку инвестиције. Отворено тржиште је увек шире и пружа више могућности, каже Калињин.

Дмитриј Комисаров, саоснивач компаније „Роса“ (која развија руски оперативни систем са отвореним кодом), подсећа да сектор IT, за разлику од нафтне и гасне индустрије, нема друге ресурсе осим људских.

Другим речима, може се предузеће прогласити стратешким, али људе који у њему раде то неће спречити да напусте земљу.

САД и земље Западне Европе одавно су схватиле да локалне Интернет и IT компаније представљају огромну вредност и да њихова улога у економији земље није ништа мања од нафтне индустрије и других сличних сектора, каже Анатолиј Карачински, председник и оснивач компаније IBS Group. Па ипак, по његовом мишљењу, не би их требало штитити од страних инвестиција. Важно је учинити све да тим компанијама буде интересантно пословање у Русији: на пример, да овде на великим пројектима раде професионалне компаније, а не правна лица за која нико није чуо, и која су често удружена са менаџерима фирме-наручиоца. Ако држава Русија хоће да стекне дигиталну самосталност, онда она мора да подржава локалне компаније у погледу пројеката, на пример да им понуди велике државне послове. У Русији се сада не води здрава политика у области информационих технологија. На пример, Luxoft прави софтвер за већину великих светских института, поседује експертизу у авионској индустрији и телекому, али нема руске клијенте, каже Карачински.

Заменик министра за везе Марк Шмуљевич је за „Ведомости“ рекао да засада није јасно хоће ли предлог Министарства телекомуникација и медија РФ ући у финалну варијанту стратегије. Крајем октобра ће ово министарство и влада заједнички разматрати тај документ. У влади је за сектор IT задужен потпредседник владе Аркадиј Дворкович. Његова представница Алија Самигулина и портпаролка премијера Дмитрија Медведева Наталија Тимакова јуче су одбиле да дају било какав коментар. Одлуку о приписивању стратешке важности компанији или читавом сегменту доноси председник Русије. Током јучерашњег дана није било могуће контактирати са портпаролом Владимира Путина.

Руски текст на сајту „Ведомости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.