Има ли наде за високу технологију?

Чињеница да Русија учествује са 0,26% у укупном светском извозу високотехнолошких производа није омелa прошлонедељну дебату у московском „Технополису“, новом руском центру иновационе производње смештеном на локацији некадашње фабрике аутомобила. Пословни људи, јавни делатници и економисти учествовали су у целовечерњој дискусији о изгледима земље да постане светски лидер у области високе технологије, и то на месту где су се до пре извесног времена масовно производили легендарни совјетски „москвичи“.

Оптимисти су приметили да се Русија по више критеријума већ квалификовала као високотехнолошка сила.

„Заштитити“ IT компаније од страних инвестиција?
Министарство телекомуникација и медија РФ предлаже да се велике руске IT компаније прогласе за стратешки важне, како их не би откупили странци. Многи власници IT компанија нису одушевљени таквом перспективом подсећајући да такве мере неће спречити стручњаке тих компанија да оду у иностранство.

„Москва је већ напредовала са 192. на 74. место лествице најинвентивнијих светских градова, док се величина руског тржишта иновационих привредних грана удвостручила у последње две године и сада је на 4. месту по величини у Европи што показује индустријски индекс Дау Џонс“, речено је у дебати.

„Већ сада побеђујемо на тендерима за радове на нуклеарним електранама, попут ‚Темелина‛ у Чешкој Републици где су учествовали и светски лидери у овом послу, а понекад се надмећемо и против 3000 конкурената“, изјавио је Сергеј Архипов, заменик генералног директора за иновације у ОМЗ-у, једном од највећих руских индустријских комплекса и председник „Харвардског клуба“ у Русији.

„Погледајте само колико је контроверзи изазвао скорашњи закон о реформама о науци“, пожалио се Леонид Меламед, генерални директор холдинг компаније „Композит“. „То показује да је она и даље високо цењена. Високо образовање је ствар престижа, док у исто време, пракса показује да оно студентима пружа широко опште знање.“ Чињеница је да удео објављених чланака руских аутора у престижним научним часописима од 2000. постепено опада – са 3,2% на 2% – тако да се сада Русија налази на 15. месту на свету по овом критеријуму.

У међувремену, „совјетски школски систем је уништен, практично нема утицаја малих предузећа на образовање и нема традиције да се такве компаније повезују са универзитетима, као што је случај у САД“, коментарисао је Дмитриј Гришанков, генерални директор престижне московске агенције за пословни рејтинг „Експерт РА“. „Ипак, наши свршени студенти су веома цењени у свету, тако да одлазе на Запад“.

Архипов је одмах узвратио: „Као председник ‚Харвардског клуба‛ могу рећи да сте пре 20 година могли на прсте једне руке да набројите студенте са Хардварда у Русији. Данас нас има преко 200. Тренд [да се талентовани студенти враћају у матичну земљу] је очигледан“.

IT стручњак као идол младих
Заменик министра за везе Марк Шмуљевич говори о томе шта треба учинити да IT постане водећа „несировинска“ грана индустрије и о томе шта странци могу да науче од Руса.

„Прошле године угостио сам 12 стручњака за високу технологију из целог света и ни један од њих није био у стању да наведе макар један руски високотехнолошки бренд“, одговорио је на то Гришанков.

„Постоји велики број руских високотехнолошких компанија,“ приметио је Алексеј Комисаров, руководилац Департмана за науку, индустријску политику и предузетништво града Москве. „Говорим о ‚Јандексу‛ и компанији ABBYY, док Сергеј Белоусов, оснивач компаније Parallels, данас већи део времена проводи у Русији, а не у Калифорнији, јер сматра да овде постоје боље пословне могућности“.

„Јандекс“, са централом у Москви, четврти је Интернет претраживач на свету по броју корисника. Пре две године доставио је иницијалну јавну понуду на берзи NASDAQ и од тада је конкурент Гуглу, чак и ван граница Русије – у Турској, на пример. ABBYY је прерастао у међународну софтверску компанију специјализовану за OCR (оптичко препознавање знакова) и језички софтвер, док се компанија Parallels бави аутоматизацијом Hosting и Cloud платформи и има готово хиљаду запослених широм света.

„Највећи технички центар компаније ‚Боинг‛ налази се управо овде у Москви и запошљава 1.200 људи“, рекао је Комисаров, „Амерички Сенат је расправљао о томе колико je ова компанија постала зависна од руских стручњака.“

Александар Грачев, генерални директор компаније за софтверске услуге SPT Group, истакао је следеће: „Наш извоз у 83% чине сировине или производи са мало додате вредности. Иначе, од совјетског доба опстао је мали број сектора који још увек раде, у пољопривреди и неколицина њих у области високих технологија“.

На крају је публика стала на страну песимиста. Резултати СМС гласања показали су да од неколико стотина учесника анкете њих 74% сматра како су мале шансе да Русија у скорој будућности постане лидер у извозу производа високе технологије. „Добро је да Русија има овакве песимисте,“ нашалио се модератор дискусије Алексеј Иванов, директор Департмана за правну политику и друштвени развој Фонда „Сколково“. Иновациони град Сколково треба да помогне да руска економија напусти садашњу позицију великог извозника сировина и постане светски технолошки лидер.

Росијскаја газета. Сва права задржана.