Русија улази у „златну тројку“

У Русији се од 2008. бележи годишњи раст количине извађеног и произведеног злата. Извор: ИТАР-ТАСС.

У Русији се од 2008. бележи годишњи раст количине извађеног и произведеног злата. Извор: ИТАР-ТАСС.

Русија је нагло повећала производњу злата и на крају године може потиснути САД са трећег места у свету по количини извађеног „сунчевог метала“. Предложено је да се упрости добијање лиценце за геолошка истраживања, што би могло привући инвеститоре и обезбедити даљи раст производње. Експлоатационе резерве злата у Русији износе 12,5 хиљада тона (преко 11% светских резерви).

Тек што је потиснула Јужноафричку Републику са четвртог места, Русија већ претендује да се уброји међу три највећа произвођача злата у свету. За 8 месеци 2013. произведено је готово 156 тона, тј. за 15,1% више него у истом периоду прошле године, саопштио је Савез компанија за експлоатацију злата Русије. Раст производње злата је забележен по свим показатељима: из сопствених лежишта (8,8%), као нуспродукт (4,2%), из секундарних сировина (192,7%), пре свега захваљујући повећаним капацитетима Московске фабрике за обраду специјалних легура и Краснојарској фабрици обојених метала, а такође од концентрата (132% за првих 6 месеци).

Таква динамика се објашњава жељом компанија које се баве експлоатацијом злата да компензују смањење прихода изазвано падом светских цена. „Компаније сада експлоатишу веће количине злата са намером да очувају потребан ниво новчаног прилива и избегну проблеме са уговорима и враћањем кредита банкама“, потврдио је Сергеј Кашуба, председник Савеза компанија за експлоатацију злата.

Злато је некада било заштитни инструмент, а сада је у суштини постало ризична актива која зависи од ситуације у којој се налази долар и од регулисања монетарне политике у САД и другим земљама.

Дмитриј Тремасов, „БКС Форекс“

Од почетка 2013. цене злата су пале за 19% и ова година ће, по свему судећи, бити прва у протеклој деценији када ће злато појефтинити на годишњем нивоу. До сада је из године у годину бележен само раст цене злата. „Очигледно је да ће 2013. бити прекинут тај тренд. Наредне године очекујем да ће се злато приближити цени од 1500 долара“, изјавио је за „Руску реч“ Олег Душин, старији аналитичар инвестиционе компаније „Церих Кепитал Менеџмент“. „Врло је мало покретача раста, тако да у догледној будућности не треба очекивати поновни раст цена. Злато је некада било заштитни инструмент, а сада је у суштини постало ризична актива која зависи од ситуације у којој се налази долар и од регулисања монетарне политике у САД и другим земљама“, додаје Дмитриј Тремасов, аналитичар компаније „БКС Форекс“.

У Русији се од 2008. бележи годишњи раст количине извађеног и произведеног злата. Савез компанија за експлоатацију злата Русије очекује да ће за ову годину укупна производња достићи 234 тоне. То је показатељ који Русији може обезбедити једно од прва три места у свету. Најближи конкурент су јој САД, које су прошле године произвеле 235 тона злата и заузеле треће место на листи највећих произвођача овог племенитог метала. Међутим, ове године су САД смањиле производњу (за 3% у периоду од јануара до јуна 2013. према подацима U.S. Geological Survey). Прва два места, као и увек, заузимају Кина и Аустралија.

Па ипак, руске могућности имају и своје границе. Садашњи раст је везан за убрзано „разједање“ минерално-сировинске базе. Ако цена злата и даље буде ниска, тај раст у наредним годинама може бити обустављен.

Графикон: RBTH. Кликните на слику за већу верзију.

Према подацима Министарства природних ресурса и екологије, експлоатационе резерве злата у Русији износе 12,5 хиљада тона (преко 11% светских резерви). Више резерви има само Јужноафричка Република. Влада РФ тренутно предузима мере за допуну резерви. Конкретно, Министарство природних ресурса и екологије припрема пројекат увођења пријављивања за геолошка истраживања. Ако он буде одобрен, лиценцу на коришћење конкретне парцеле може добити прва компанија која се пријави. Истина, реч је само о слабо истраженим територијама за које не постоје подаци о резервама злата.

Та схема се највише исплати компанијама које се баве вађењем злата. У Русији још увек постоје ограничења везана за величину откривених налазишта. Што се тиче злата, ограничење је 50 тона. Уколико је налазиште веће, оно добија федерални статус и за његову експлоатацију је у том случају потребна дозвола владе.

Предвиђено је да се први пробни пројекти покрену у четири региона: у Амурској и Свердловској Области, и у Приморском и Хабаровском Крају. „Ова иницијатива сама по себи неће бити пресудна, нити ће масовно привући инвеститоре да улажу у геолошка истраживања, али је то сигнал инвеститорима да влада у одређеној мери коригује правила игре“, каже за „Руску реч“ Петар Казначејев, координатор смера ресурсне и енергетске економике Руске академије народне привреде и државне службе (RANEPA). Према његовој процени, у Русији је прошло време „сировинског национализма“ и сада се сагледава корист коју доноси сарадња са међународним компанијама. Следећи корак, по мишљењу овог експерта, могло би бити прихватање иницијатива Министарства природе које су покренуте још летос. Ради се о пружању прелиминарних гаранција страним компанијама да им неће бити одузимана налазишта са федералним статусом, као и о подизању лимита за стицање федералног статуса са 50 на 250 тона злата.

„То је корак у правцу смањења бирократских препрека. У таквој схеми добијања приступа налазиштима потенцијално имају користи компаније за експлоатацију злата, али тешко је тачно проценити у којој мери је њихов успех вероватан“, саопштио је Александар Мињкин, партнер Групе за финансијски консалтинг (Financial Consulting Group, FCG).

Средином октобра је организована продаја физичког злата на Московској берзи. То је још једна мера која може подстаћи раст производње. Како је објашњено на берзи, у почетној етапи у лицитацији могу учествовати државне организације и банке земаља Евроазијске економске заједнице (ЕврАзЭС), као и компаније регистроване у тим земљама. Стране компаније могу постати клијенти учесника лицитације и добити приступ лицитацији преко сервиса компанија које имају право учешћа. „Истовремено са ETF фондовима уведена је и спот трговина златом. Све те мере, заједно узете, треба да побуде интересовање грађана и банака за ове операције, што произилази из интензивне берзанске трговине фјучерсима на злато“, истакао је Душин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.