Уместо Царинске уније – Евроазијска економска унија

Намера о стварању Евроазијске уније потврђена је 24. октобра на самиту шефова Русије, Белорусије и Казахстана. Све процедуре усаглашавања између ових држава, које су неопходне да би уговор о унији ступио на снагу, треба да буду окончане до маја идуће године. То су на самиту у Минску саопштили лидери ових земаља.

Испоставило се да је било доста препрека на путу трансформисања Царинске уније у Евроазијску. Статус кво је најактивније критиковао председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. Астана засада има више шетете него користи од учешћа у Царинској унији, жалио се Назарбајев, јер се повећавају диспропорције у трговинском билансу земље. И даље постоје тешкоће у пласирању казахстанских намирница на тржиште Русије, није слободан ни приступ електричне енергије на руско тржиште, а ограничене су и могућности њеног транзита. Царинске прописе Царинске уније требало би максимално поједноставити и либерализовати. Све те потешкоће набројао је председник Казахстана. 

Графикон: Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана

Царинска унија (ЦУ) је први велики економски пројекат на постсовјетском простору. То је облик трговинско-економске интеграције Русије, Белорусије и Казахстана. ЦУ представља јединствено царинско подручје у оквиру којег се у међусобној трговини робом не примењују царине и ограничења економске природе, изузев специјалних заштитних, антидампиншких и компензаторних мера. Притом државе чланице ЦУ примењују јединствене царинске тарифе и друге заједничке мере којима се регулише трговина са трећим земљама. Удруживши се у овај савез, Русија, Казахстан и Белорусија могу да парирају чак и Немачкој с обзиром да је њихов укупни БДП врло близу немачког.

„Ко нас јури и куда ми то журимо?!“, са негодовањем је упитао казахстански лидер.

Он се изјаснио против брзог ширења Царинске уније. Најпре треба решити проблеме који постоје, па тек затим продубљивати интеграцију и примати нове чланове, сматра Назарбајев.

На крају је Назарбајев предложио да се размотри могућност уласка Турске, па чак и Сирије у Евроазијску унију. „На Западу ме кад год одем све време питају: шта ви то тамо радите, да не обнављате можда Совјетски Савез под параваном Царинске уније? Да не би више било таквих разговора, предлажем да примимо Турску. То је велика земља, и онда ће такве приче престати“, рекао је шеф Казахстана. И истовремено је поставио услов: сви чланови уније треба да имају једнака права, као што је било и приликом стварања Европске уније. Назарбајев је предложио лидерима да размотре могућност примања Киргизије и Таџикистана у Царинску унију. Тај захтев се тиче и Јерменије, која је изразила жељу да приступи Царинској унији, прецизирао је Назарбајев.

Назарбајев је такође нагласио да ће после стварања Евроазијске економске уније 2015. престати да постоји Евроазијска економска заједница (ЕврАзЭС), која се подудара са унијом. „Та организација нам није потребна, свакако треба да је затворимо“, резимирао је председник Казахстана.

Примедбе на функционисање Царинске уније изнео је и његов белоруски колега Александар Лукашенко. Посебно незадовољство шефа белоруске државе изазвала је „гомила изузетака“ у важећим законима Царинске уније. „Ако смо се договорили, онда хајде заиста да стварамо јединствену економију и да укинемо те изузетке“, нагласио је белоруски лидер. „Број изузетака и ограничења не само да није смањен, него је у појединим правцима чак и повећан!“, рекао је Лукашенко.

Владимир Путин није ни полемисао, ни убеђивао своје колеге из Царинске уније. Само је подсетио да је за три године постојања Царинска унија доказала своју ефикасност. Макроекономски показатељи земаља-чланица Царинске уније „сасвим су прихватљиви“ у контексту успоравања темпа глобалне економије, истакао је руски лидер. 

Главни аргумент у корист даље интеграције Путин је оставио за крај. Он је саопштио да му се премијер Индије за време посете Москви прошлог понедељка обратио са предлогом да се размотри могућност потписивања уговора о зони слободне трговине са Царинском унијом.

Украјина и Србија: две уније и две одлуке
Може ли Србија рачунати на чланство у Царинској унији (ЦУ) у оквиру Евроазијског економског простора, а да уједно претендује и на чланство у Европској унији?

Поред тога, председник РФ Владимир Путин је на конференцији за новинаре по завршетку заседања Високог евроазијског економског савета у Минску изјавио да Украјина после потписивања споразума о асоцираном чланству са ЕУ не може да се придружи Царинској унији.

„Не, то није могуће“, одговорио је шеф руске државе на питање новинара о перспективама придруживања Украјине Царинској унији. Русија нема намеру да се меша у процес европске интеграције Украјине, истакао је руски лидер и прецизирао да Москва „није ни за, ни против“. „То уопште није наша ствар, то је суверено право украјинског руководства које чине председник, парламент и влада“, рекао је он. 

Према Путиновим речима, немогућност придруживања Украјине Царинској унији условљена је стварањем зоне слободне трговине између Кијева и ЕУ, саопштава ИТАР-ТАСС. Ради се о томе да ће Украјина бити принуђена да укине већину увозних тарифа и отвори своје тржиште за производе из ЕУ.

„Такво отварање тржишта је за нас веома опасно и неприхватљиво у садашњој етапи развоја наше економије“, нагласио је руски председник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.