Руски Далеки Исток се окреће према Кини?

Лука Совјетска Гавањ у Хабаровску. Извор: РИА „Новости“.

Лука Совјетска Гавањ у Хабаровску. Извор: РИА „Новости“.

Руска влада је најзад одлучила којим путем ће се даље развијати Далеки Исток. Овај проблематични регион ће пре свега радити за тржиште земаља азијско-тихоокеанског региона, нарочито Кине. У ту сврху ће на Министарство за развој Далеког Истока бити пренет један део функција других ресора.

Будућност руског Далеког Истока је једно од болних питања за руску владу. У мају 2012. је формирано чак и посебно Министарство за развој Далеког Истока, чији је задатак био да подигне овај регион на ноге. Међутим, руководство новог ресора није било успешно у решавању тог задатка. Кремљ је почетком јесени донео одлуку да смени највише функционере проблематичног региона. За новог опуномоћеног представника у Далекоисточном Федералном Округу именован је Јуриј Трутњев, а на чело Министарства за развој Далеког Истока постављен је Александар Галушка.

Тржиште руског Далеког Истока вредно је 90 милијарди долара, што је мање од 5% бруто домаћег производа Русије, наводи Александар Галушка. „На тако малом тржишту није могуће обезбедити убрзан развој... Са друге стране, Далеки Исток се налази у новом жаришту економског развоја, тј. у азијско-тихоокеанском региону, чији бруто домаћи производ износи 50 билиона долара, што је више од две трећине светског бруто домаћег производа“, додаје министар. Годишњи извоз у седам највећих земаља региона износи око 6 билиона долара, или 4,9 билиона долара, ако се изузме извоз сировина. „Извоз који се већ остварује у азијско-тихоокеански регион и који ће бити све већи, представља велики потенцијал за извоз робе која се може производити на Далеком Истоку. Према оквирним прорачунима, ако би се 2% извоза у земље азијско-тихоокеанског региона извозило са Далеког Истока, бруто регионални производ би се повећао бар двоструко, а уствари би био и много већи“, изјавио је Галушка. Планирано је да се из региона извозе пре свега намирнице, хемијски производи и електрична енергија.

Три револуције

Ново Министарство за развој Далеког Истока предлаже три „револуције“ које би омогућиле функционисање „кинеског“ модела.

Прва револуција је формирање специјалних територија развоја (индустријски и технолошки паркови, посебне економске зоне и др). Треба кренути од пробних пројеката у далекоисточном региону, а затим створити мрежу територија убрзаног развоја, оријентисаних на извоз, што ће захтевати и оснивање институција за развој, изјавио је Галушка.

Друга револуција је промена формата рада постојећих институција за развој. Једна од њих је Фонд за развој Далеког Истока. Он мора да ради по новом моделу. „На једну рубљу коју улаже фонд треба да буде 5 до 10 рубаља приватних инвестиција. Реч је о томе да фонд ради као ‘фонд фондова’ и да се усредсреди на рад са међународним фондовима“, додао је министар за развој Далеког Истока. У ту сврху се предлаже докапитализација фонда до 100 милијарди рубаља и промена његове организационо-правне форме, тј. трансформисање у акционарско друштво или невладину организацију.

Трећа револуција је промена механизама рада самог Министарства за развој Далеког Истока. Већ сада се прецизирају овлашћења овог ресора, саопштава министар. На ово министарство ће са Министарства за регионални развој бити пренета овлашћења везана за развој Далеког Истока, а са Министарства за економски развој овлашћења за управљање Посебним економским зонама.

Поред тога, биће створене три нове структуре. Једна од њих ће бити нова агенција за придобијање инвестиција и подршку извоза. Друге две су корпорација за развој Далекоисточног Федералног Округа („за координацију реализације уговорних обавеза везаних за инфраструктуру“) и агенција за развој људског капитала („за садејство у припреми и ангажовању персонала“).

Руски текст на сајту rbcdaily.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.