Србија чека рубљу

Амбасадор Славенко Терзић: Србија је веома заинтересована да учествује на руском тржишту, пре свега у сфери продаје робе и услуга. Извор: Руска реч.

Амбасадор Славенко Терзић: Србија је веома заинтересована да учествује на руском тржишту, пре свега у сфери продаје робе и услуга. Извор: Руска реч.

У Москви се сутра одржава велика руско-српска пословна конференција „Инвестициони потенцијали Србије“, коју заједно организују Привредна комора Србије и Трговинско-индустријска комора Русије. О развоју сарадње између двеју земаља за „Руску реч“ говори амбасадор Републике Србије у Русији Славенко Терзић.

Гости из Србије ће на великој инвестиционој конференцији „Инвестициони потенцијали Србије“ 30. октобра у Москви руским предузетницима представити стање у српској економији и инвестициону климу у земљи, као и мере Владе Србије усмерене ка стимулисању страних улагања. Руске компаније са инвестиционим пројектима у Србији представиће своје искуство са Балкана.

Г. Терзићу, зашто је одлучено да инвестициони потенцијал Србије буде представљен баш у Русији?

Славенко Терзић: Односи између Србије и Русије, између наших двају народа традиционално су већ вековима пријатељски. У мају ове године председници Томислав Николић и Владимир Путин у Сочију су потписали Декларацију о стратешком партнерству, која подразумева интензиван развој сарадње у свим областима. Одличне политичке односе треба да прати исти такав ниво економске сарадње. Руска Федерација је један од наших стратешких и економских партнера. Србија је веома заинтересована за учешће и улагање руског капитала у њену економију, као и за приватизацију српских компанија. Русија је од 2002. до 2011. (према руским изворима) у Србији инвестирала око 2,5 милијарди долара; према подацима Народне банке Србије, обим инвестиција је нешто мањи.

Пред нама је реализација великог енергетског пројекта „Јужни ток“, који је у Србији проглашен за пројекат од националног значаја и који ће нашој сарадњи дати још један подстицај. Ми смо и даље отворени за значајније руске инвестиције, не само у области енергетике, него и у сфери прерађивачке индустрије, пољопривреде, инфраструктуре, телекомуникација, туризма итд.

Међу трговинским партнерима Србије Русија не заузима прво место. У Русију одлази око 7,5% српског извоза. Удео РФ у српском увозу износи 10,9%. Шта је потребно учинити у пословању обеју земаља како би се ови проценти повећали?

Славенко Терзић: У српском извозу Русија је на петом месту, а по обиму увоза у Србију руски производи заузимају друго место. То је последица зависности Србије од енергетских ресурса, чији је удео у увозу из Русије око 65%. Повећање обима економске размене било би веома пожељно, посебно ако се ови подаци упореде са обимом економске сарадње Русије са другим европским земљама. Међутим, у економији Русије доминирају нафтна индустрија и индустрија за прераду нафте, хемијска индустрија и металургија, чији је велики капитал недовољно заинтересован за „мале пројекте“, какве нуди српско тржиште. Веће интересовање могу показати руска мала и средња предузећа, али њихов систем још није довољно развијен. Због тога је број потенцијалних инвеститора из Русије ограничен.

Међутим, може се опазити напредак. У банкарству Србије данас раде две велике руске финансијске институције ВТБ и Збербанка, а Народна банка Србије уврстила је рубљу међу валуте којима се тргује на српском девизном тржишту, што такође сведочи о јачању сарадње. Није безначајно ни то што је међу нашим земљама на снази безвизни режим.

Србија је веома заинтересована да учествује на руском тржишту, пре свега у сфери продаје робе и услуга. Због добро познатих догађаја на територији Југославије, вишегодишњих санкција и ембарга према српској економији, ми смо изгубили бар једну деценију, док је све већа конкуренција учинила руско тржиште веома захтевним у погледу квалитета и цена. Такође, Споразум о слободној трговини, потписан 2000, не функционише довољно ефикасно.

С друге стране, Србија може да понуди широк спектар занимљиве робе и услуга. Ради се о пољопривредној производњи и туристичким услугама. Српске грађевинске компаније су високо цењене у свету и могле би имати много већи удео у руском тржишту. Оне су биле недовољно ангажоване приликом изградње инфраструктурних објеката за Зимску олимпијаду у Сочију и спремне су да надокнаде пропуштено за време припрема РФ за Светско првенство у фудбалу 2018.

Који правци сарадње су најперспективнији? Да ли предузетници из Србије учествују у инвестиционим пројектима у Русији?

Славенко Терзић: Српске компаније „Синтелон“ (данас „Таркетт“) из Бачке Паланке и „Хемофарм“ из Вршца су највећи српски инвеститори на територији РФ. „Синтелон“ је отворио фабрику за производњу подних облога у Русији (инвестиција од око 250 милиона долара), а „Хемофарм“ предузеће у Обнинску у Калушској области (32 милиона долара). И друге српске компаније улажу средства у руску економију.

Последњих година сарадња у области пољопривреде је значајно напредовала. Обим робне размене 2012. је износио око 250 милиона долара, а у наредних неколико година могао би се удвостручити. Успостављени су директни контакти између ветеринарских и фитосанитарних служби. Руска страна је заинтересована за органску пољопривредну производњу. Извоз пољопривредних производа чини 14,3% укупног извоза Србије у Русију. Отварање дистрибутивног центра српских производа у Москви или Московској области могло би допринети повећању испорука пољопривредних производа у Русију.

Српски пољопривредни произвођачи редовно учествују на московском сајму „Продекспо“. А да ли руски инвеститори показују интересовање за тржиште пољопривредних производа у Србији?

Славенко Терзић: Наша земља поседује огроман пољопривредни потенцијал. У Србији, као што је познато, земљиште је плодно и погодно за производњу квалитетних прехрамбених производа. У оквиру Међудржавног комитета функционише и српско-руска група за питања пољопривреде. На сусрету потпредседника Владе, министра спољне и унутрашње трговине Републике Србије Расима Љајића са министром пољопривреде РФ Николајем Фјодоровом у марту ове године руска страна је изразила спремност да размотри могућности и предлоге за сарадњу и инвестирање у аграрни сектор Србије. Руским компанијама су већ упућени позиви за учешће у приватизацији наших пољопривредних предузећа.

Србија грађевинарство види као област која би могла да привуче руске инвестиције. Међутим, у студији Светске банке „Doing Business“ Србија и РФ су по ефикасности издавања грађевинских дозвола рангиране веома слично и заузимају 176. и 178. место. Тешко да ће се инвеститор из Русије одлучити да средства уложи тамо где су бирократске процедуре исто тако сложене и неефикасне као и код куће. Чиме Србија планира да привуче руске инвеститоре у области грађевинарства?

Славенко Терзић: Реформе које се спроводе у Србији, као и у РФ, имају циљ да олакшају долазак страних инвестиција. Међутим, очигледно је да овај процес не иде глатко. Ми ипак верујемо да постоји повољно инвестиционо окружење за руске инвеститоре. На сутрашњој инвестиционој конференцији у Москви Србија ће предложити 71 инвестициони пројекат. Предлози су врло разноврсни. Тако се 15 пројеката односи на област енергетике и заштите животне средине. Ту спадају и велики пројекти , чија вредност се процењује на 1,5 милијарди долара, као што је, на пример, изградња гасних котларница у Београду, Новом Саду, Нишу и Панчеву. У сфери агроиндустрије и производње прехрамбених производа Србија нуди 8 пројеката. Међутим, већина предлога се односи на металопрерађивачку и електронску индустрију, хемијску, фармацеутску индустрију и грађевинарство. У области туризма и изградње туристичких објеката биће понуђено 16 интересантних пројеката. Очекујемо да овако разноврсна понуда изазове велико интересовање руских инвеститора.

Између Царинске уније и Србије на снази је режим слободне трговине. Како се то одражава на обим робне размене Србије са Казахстаном и Белорусијом?

Славенко Терзић: Режим слободне трговине, уведен 2000, допуњен је Протоколом између влада Републике Србије и Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине и правилима о пореклу робе од 22. јула 2011. У производе који су искључени из режима слободне трговине, тј. за које се при извозу у РФ плаћа царина, спадају: сир, шећер, пенушаво вино, етанол, цигарете, путнички аутомобили, компресори за расхладне уређаје, предиво, памучне тканине итд. У Србији се, такође, при увозу из РФ царина наплаћује за одређене врсте трактора, путничких аутомобила, теретних моторних возила, аутомобилских гума итд. У току 2012. обе стране су покренуле иницијативу да се у Протокол из 2011. уведу извесне измене, које би се тицале укључивања у списак или скидања са списка неких производа, али преговори о томе још нису почели. Србија је предложила да се уведе пун режим слободне трговине, барем у оквиру одређених квота. Решавање ових питања захтева консултације са осталим чланицама Царинске уније, што, без сумње, утиче на брзину и ефикасност доношења одлука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.