Поход српских привредника на Москву

Органска храна је један од великих извозних адута Србије. Извор: Fotoimedia.

Органска храна је један од великих извозних адута Србије. Извор: Fotoimedia.

Привреда Србије представиће руским инвеститорима 30. октобра на великој Инвестиционој конференцији у Москви 75 пројекта вредних 6,5 милијарди евра из области енергетике, пољопривреде, грађевинарства, туризма и индустрије. Српски привредници ће руске инвеститоре подсетити и на предности које Србија има у односу на друге земље као место за улагање новца.

„Инвестициони потенцијали Србије“, конференција у Москви коју уз подршку влада двеју земаља организују привредне коморе Русије и Србије, биће добра прилика да се кроз директне разговоре привредника размотре могућности за пословне аранжмане и инвестирање. Први пут ће на једном месту, у Трговинско-индустријској комори Руске Федерације, бити представљени пројекти из најперспективнијих сектора за инвестирање у Србији — енергетике, пољопривреде, грађевинарства, туризма и индустрије.

Размена Србије и Русије темељи се пре свега на међусобној бесцаринској трговини за скоро 99% роба.

Учесници конференције нарочито истичу да најинтересантнији пројекти за улагање су производња и трговина воћем, поврћем и лековитим биљем, као и органска производња и производња монтажно-демонтажних нискоенергетских зграда велике сеизмичке сигурности. Пројекти из енергетике спадају у групу приоритетних пројеката од чије реализације зависи испуњење стратешких циљева развоја енергетике дефинисаних Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015, као и нацртом Стратегије развоја за период до 2025. са пројекцијама до 2030.

Будући да Србија има велики али неискоришћен потенцијал и за улагање у секторе рехабилитационог и рекреативног туризма, у Москви ће бити представљени пројекти изградње нових туристичких центара, што укључује изградњу и реконструкцију хотела, нових аква-паркова, велнес центра, спортско-рекреативних и голф терена и садржаја за рекреацију старих лица, као и изградњу апартманских насеља уз реке и у планинским пределима.

Организатори конференциje нарочито истичу да je руски капитал увек добродошао у Србији: руске инвестиције су у протеклих десет година достигле 2,5 милијарди долара. Они желе да подсете руске предузетнике да су на српском банкарском тржишту, упоредо са великим европским банкама, присутне и руске ВТБ банка и Збербанка, што је јасан сигнал инвеститорима да је Србија добра дестинација за улагање. Очекује се и почетак градње гасовода „Јужни ток“ кроз Србију (у дужини од 470 километара); укупна вредност ове инвестиције процењена је на 1,7 милијарди евра.

Поред свега тога, председници Русије и Србије, Владимир Путин и Томислав Николић, потписали су 24. маја 2013. у Сочију Декларацију о стратешком партнерству двеју држава, која би требало да да нови импулс привредној сарадњи и инвестицијама.

У последње време руско-српска трговинско-економска сарадња постаје све више пројектно оријентисана, и у први план избијају интереси конкретних привредних субјеката и региона, кажу у Трговинском представништву Русије у Србији.

У вези са тим ово руско представништво у Београду посматра конференцију у Москви као изузетну прилику да се руске компаније и региони детаљно упознају са инвестиционом климом у Србији, да процене које су гране српске привреде најперспективније за улагање, као и да оцене економску привлачност и исплативост конкретних пројеката.

„За велики број руских компанија учешће на таквој конференцији може постати први корак за излазак на српско тржиште, уз перспективу будућег освајања тржишта целог Балкана“, уверен је трговински представник Русије у Србији, Андреј Хрипунов.

Зашто улагати у Србију?

Српски привредници ће руске инвеститоре подсетити и на предности које Србија има у односу на друге земље као место за улагање новца: повољан географски положај, природни ресуси, квалификована радна снага, стимулативна фискална политика и финансијска подршка инвеститорима. Србија има повољнији порески режим него остале државе региона — пореска стопа на зараде је 10%, стопа пореза на добит предузећа је 5%, а ПДВ 8–20%. Бесповратна финансијска средства инвеститорима крећу се између 4.000 и 10.000 евра по новоотвореном радном месту, а страни инвеститори су изједначени са домаћим.

Росијскаја газета. Сва права задржана.