У Москви отворена конференција „Инвестициони потенцијали Србије“

Председник Николић је поручио руским инвеститорима: „Нека вам наше пријатељство и моја реч буду гарант за ваше сигурно пословање у Србији“. Извор: Руска реч.

Председник Николић је поручио руским инвеститорима: „Нека вам наше пријатељство и моја реч буду гарант за ваше сигурно пословање у Србији“. Извор: Руска реч.

У Трговинско-индустријској комори Руске Федерације 30. октобра одржана је руско-српска конференција „Инвестициони потенцијали Србије“. На њој је учествовало преко 250 представника средњег и крупног бизниса из обеју земаља, као и представници Привредне коморе Србије и Трговинско-индустријске коморе Русије и надлежни министри.

Специјални гост конференције „Инвестициони потенцијали Србије“ у Москви био је председник Србије Томислав Николић. У свом поздравном обраћању учесницима манифестације Николић је посебно истакао да се „у последњој деценији односи [између Србије и Русије] развијају у свим областима уз поновно истицање - и са наше и са руске стране - традиционалног пријатељства, културне, историјске, језичке, верске и словенске блискости“.

Николић је истакао да je „уговорно-правна база изузетно богата“ и да се „континуирано унапређује“. „Од почетка 90-их година 20. века до данас потписано је 60 билатералних уговора. Приликом председничког сусрета у Сочију, 24. маја 2013, потписали смо и декларацију о стратешком партнерству“, рекао је председник Србије.

Према његовим речима, посебну важност у економској сарадњи има изградња српског дела гасовода „Јужни ток“, која треба да започне до краја 2013.

„Сматрам да је економска сарадња са Руском Федерацијом веома развијена, али истовремено постоје реалне могућности и велики потенцијал за унапређење сарадње и повећање обима инвестиција, пре свега у области пољопривреде, путне инфраструктуре, енергетике и туризма. Стога желим да вас охрабрим да инвестирате у Србију и да путем развоја свог пословања на тржишту Србије оснажите економску, политичку и културну сарадњу и пријатељске везе наше две земље“, рекао је Николић.

„Нека вам наше пријатељство и моја реч буду гарант за ваше сигурно пословање у Србији. Ми ћемо са наше стране учинити све да се у Србији осећате добро и да ваше инвестиције буду сигурне и успешне. Мој кабинет и ја лично вам стојимо на располагању“, закључио је председник, обраћајући се руским учесницима конференције.

У оквиру конференције представљено је 75 конкретних пројеката из различитих области економије у вредности од готово 7 милијарди евра. Председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић истакао је да „привреда Србије овим предлозима не тражи помоћ“. „Ми смо данас овде да понудимо заједничко старање“, рекао је Сертић, обећавши да ће „Привредна комора Србије подржати све кораке у реализацији пројеката“.

Према његовим речима, за економске односе између Русије и Србије данас је карактеристичан стални раст извоза с обеју страна, а економска сарадња има позитиван утицај на укупну сарадњу између двеју земаља.

Према мишљењу учесника конференције, за успешну сарадњу предузетника из двеју земаља посебно је значајан споразум о слободној трговини. Извоз Републике Србије у Руску Федерацију 2012. је достигао вредност од 867 милиона долара. Ове године се очекује да ће износити око 1,1 милијарди долара.

Поред тога, развија се и кредитно-финансијска сарадња. Руска Федерација је Републици Србији одобрила кредитну подршку буџету од 200 милиона долара, кредит за модернизацију железничке инфраструктуре од 800 милиона долара и нови кредит за подршку буџету од 200 милиона долара.

Министар природних ресурса Србије Милан Бачевић изразио је увереност да руско-српске конференције овог типа треба да се одржавају редовно и на тај начин створе стабилну основу за даљи развој сарадње између двеју земаља. Према његовим речима, данас је један од приоритетних задатака повећање заступљености руских компанија у српској економији. Представници бизниса обеју земаља су уверени да ће овај процес бити омогућен кроз међусобно интересовање и жељу да се организује заједнички посао. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“